'Највећа еколошка криза наше генерације': Шта су 'вечне хемикалије' и да ли могу да се избегну

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Амир Ахмед
- Функција, ББЦ светски сервис
- Време читања: 7 мин
Тигањи, кутије за храну, водоотпорна одећа, и паметни сатови само су неки од предмета које свакодневно користимо, а садрже перфлуоралкилне и полифлуороалкилне супстанце (ПФАС), познате као вечне хемикалије.
Некада су биле цењене због издржљивости, а данас расте забринутост због ризика које ове вештачки створене хемикалије представљају за природну средину и наше здравље.
Др Николас Шартр, виши научни сарадник на Медицинском факултету Универзитета у Сиднеју, у Аустралији, ове хемикалије описује као „највећу људску и еколошку кризу наше генерације“.
Ова хемијска једињења могу да загађују ваздух, земљиште и воду, а повезују се са појавом рака и проблемима са плодношћу код људи.
Што се стиче бољег разумевања њихове штетности, расте и број позива на забрану ПФАС-а у свету.
Дакле, шта по овом питању раде владе, и како ове супстанце могу да се избегну у свакодневном животу?
Зашто их зовемо „вечне хемикалије"?

Аутор фотографије, Getty Images
ПФАС, односно перфлуоралкилне и полифлуороалкилне супстанце, су породица од око 10.000 синтетичких хемикалија које се често користе у производњи предмета отпорних на воду, флеке, топлоту, или за спречавање корозије.
Познате су као „вечне хемикалије" јер се у природи не разграђују.
Почеле су да се користе 1938. године, када је откривен тефлон - материјал који се масовно користи као нелепљива површина за тигање, лонце и шерпе.
„Једна од главних особина ових супстанци је та да су им потребне деценије, ако не и стотине година, да се разграде", каже др Шартр.
Све је више доказа који показују да ове хемикалије, које се налазе и у многим пластичним посудама и боцама широм света, могу да доспеју у животну средину и тако загаде пољопривредне усеве и пијаћу воду.
Пронађене су чак и у прашини.
Шире се ветром и водом што додатно погоршава њихова дуготрајна загађујућа својства.
Истраживачи на Универзитету Новог Јужног Велса у Аустралији су прошле године анализирали мерења ПФАС-а из различитих извора широм света, међу којима су били и извештаји влада, базе података и рецензирани научни радови, и прикупили су више од 45.000 података сакупљених током 20 година.
Закључили су да је садржај ПФАС-а у „великом делу површинских и подземних вода у свету изнад међународне препоруке и прописа о ПФАС-у, и да је будући терет ових сусптаснци на животну средину вероватно потцењен".
Зашто тек сада сазнајемо за њих?

Аутор фотографије, Getty Images
Још од 1970-их, у индустрији постоји свест о томе да поједине супстанце из групе ПФАС-а могу да буду отровне када се удахну или прогутају, али се верује да су главни произвођачи покушали да утичу на науку и прописе, па и да су заташкавали истраживања која су била по њих штетна.
Ове супстанце постале су познате захваљујући филму Дарк Wатерс из 2019, који говори о стварној правној борбу између хемијског гиганта ДуПонт и групе становника градића у америчкој држави Охају.
Прошле године, становници места Бентама у северном Јоркширу у Енглеској покренули су тужбу против компаније Ангус Фире, локалног произвођача противпожарне пене.
Они тврде да је ПФАС из пене доспео у земљиште и подземне воде, што представља могући ризик за здравље становништва.
Тренутно се житељима узимају анализе крви.
Ова тужба уследила је после извештаја објављеног почетком 2024, у којем је наведено да Бентам, са око 3.000 становника, има највишу до сада забележену концентрацију синтетичких ПФАС супстанци у Уједињеном Краљевству (УК).
„Заиста сам забринут због последица које је то можда имало, или није имало на моје здравље", каже Мет Јанг, становник и председник локалне иницијативе За чистији Бентам.
Компанија Ангус Фире је саопштила да је обуставила производњу свих производа који садрже ПФАС и да сарађује са регулаторним телом на утврђивању обима загађења.
Које су опасности од ПФАС-а?

Аутор фотографије, Getty Images
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), вечне хемикалије се повезују са појавом рака бубрега, простате и тестиса, повишеним холестеролом, болестима јетре и бубрега, као и са развојним поремећајима код деце.
Инспекторат за пијаћу воду у Енглеској и Велсу наводи да одређене ПФАС суспстанце, као што су ПФОС (перфлуорооктан сулфонска киселина) и ПФОА (перфлуорооктаноинска киселина), могу да представљају озбиљан ризик по здравље „при довољном нивоу изложености".
Због тога су широм света уведена ограничења употребе неких од ових једињења.
У периоду од 2010. до 2015, осам највећих хемијских произвођача у Сједињеним Америчким Државама (САД) пристало је да обуставе употребу ПФОА и хемикалија сродних са ПФОА у њиховим производима.
Међутим, научници упозоравају да је с обзиром на огроман број супстанци из групе ПФАС-а потребно спровести додатна истраживања да би се утврдиле најтоксичније подгрупе и њихови потенцијални ризици по здравље људи и животну средину.

Аутор фотографије, Getty Images
Неки указују да и даље постоји могућност пресељења производње у земље где постоје мања ограничења за ПФАС, или их уопште нема.
Стручњаци верују да би то значило да би такви производи могли да се увозе на тржишта Европске уније (ЕУ) и САД-а.
Други сматрају да је једино решење потпуна забрана свих ПФАС супстанци.
Али питање како безбедно уништити ПФАС без поновног загађења воде и земљишта представља сасвим други проблем.
Процењује се да ће трошкови чишћења загађења повезаног за ПФАС-ом у УК-у износити око 13,3 милијарде долара годишње, према истраживању пројекта Форевер Лоббyинг Пројецт, прекограничне иницијативе у којој је учествовало 46 новинара и 18 стручњака из 16 земаља.
„Постоје технологије за третман ПФАС супстанци у окружењу који се више не користе у многим земљама", рекао је ББЦ-ју прошле године Ијан Казинс, професор хемије животне средине на Универзитету у Стокхолму у Шведској.
„У начелу, можете да очистите и веома контаминирано подручје, под условом да имате неограничена финансијска средства.
„Али одакле ће тај новац доћи? Потребне су нам технологије које су јефтине и троше мало енергије".
Могу ли да се избегну „вечне хемикалије"?

Аутор фотографије, Getty Images
Вечне хемикалије је прилично тешко избећи.
ПФАС се често налазе у амбалажи за храну због њихове отпорности на масноћу и високе температуре, као и у прибору за печење и одећи за активности на отвореном.
Такође се налазе у средствима за чишћење куће, као и у препаратима за негу коже, козметици и денталним производима попут конца за зубе, што научници сматрају посебно забрињавајућим због непосредног додира са кожом.
Дакле, шта људи могу да ураде да би смањили изложеност „вечним хемикалијама"?
- Не загревајте посуђе са нелепљивим премазом
- Носите сопствене посуде када купујете храну за понети
- Избегавајте тканине и намештај који имају премазе отпорне на флеке
- Користите филтере за воду
- Читајте декларације на производима и будите опрезни са производима који имају ознаку „еколошки" или „нетоксични"
„Можемо да правимо изборе којима ћемо смањити изложеност, тако што ћемо на најмању меру свести употребу пластике у нашем окружењу", каже др Шартр.
„Ми не користимо тефлонске тигање, већ челичне", додаје он.
Светска здравствена организација (СЗО) је препоручила да се ПФАС не користе осим када су ове супстанце неопходне, али додаје да „ризици од ПФАС-а морају да се сагледају у контексту других ризика у водоснабдевању, међу којима је и недостатак воде за пиће".
Који прописи су на снази?
Употреба ПФАС-а у свету је од 2009. регулисана Стокхолмском конвенцијом о дуготрајним органским загађујућим супстанцама, али због утицаја индустрије, неке земље, међу којима су и САД, споро ратификују споразуме.
Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) је 2018. поново размотрила доказе о токсичности ПФОА и ПФОС, због чега је значајно смањила привремено „безбедне" границе концентрације ових супстанци.
Данска, Немачка, Холандија, Норвешка, и Шведска су 2023. предложиле нова ограничења о употреби ПФАС-а унутар Европске уније.
Ове земље су процениле да ће уколико се не предузму одговарајуће мере, око 4,4 милиона тона ПФАС-а завршити у животној средини у наредних 30 година.
Британска влада још увек развија свеобухватну стратегију за решавање проблема ПФАС-а.
Инспекторат за пијаћу воду је поставио смернице за концентрацију ПФАС-а „у ишчекивању додатних резултата међународних истраживања о токсичности", али тренутно у Енглеској и Велсу не постоје законски стандарди за ниво ПФАС-а у води за пиће.
Додатно извештавање: Викторија Линдера.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













