Да ли би свет требало да смањи потрошњу пиринча

Пиринач је много више од хране. За више од половине светског становништва је основна намирница, а такође представља симбол културе, традиције и економског опстанка.

„Пиринч је апсолутно срж сваког филипинског јела.

„Више је од основне намирнице, то је камен темељац културе”, каже Адријен Бјанка Виљануева из Маниле, главног града Филипина, која прати ББЦ светски сервис.

„Већина Филипинаца једе пиринач три пута дневно - за доручак, ручак и вечеру, а чак и као десерт”, додаје она.

„Мој омиљени је вероватно лепљиви пиринач, јер се налази у сваком филипинском десерту”, каже.

Међутим, како притисак климатских промена постаје све израженији, намеће се кључно питање: да ли би свет требало да смањи потрошњу пиринча?

Основна намирница у многим деловима света

Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), на свету постоји више од 50.000 јестивих биљних врста, али свега 15 култура обезбеђује 90 одсто уноса енергије из хране у свету.

Најважнији међу њима су пиринач, пшеница и кукуруз.

„Пиринач је главна намирница за између 50 и 56 одсто становника у свету”, каже др Иван Пинто, генерални директор Међународног института за пиринач (ИРРИ).

То значи да скоро четири милијарде људи свакодневно једе пиринач као главну намирницу.

Пиринч се у великој мери узгаја у јужној и југоисточној Азији, али потражња за овом намирницом све више расте и у Африци, док се одређене сорте узгајају и у Европи и Латинској Америци.

Међутим, доминација пиринча у исхрани људи широм света има своју цену.

Усев који захтева много воде

„Пиринач је биљка која захтева изузетно много воде”, објашњава Жан-Филип Лаборд, генерални директор компаније за производњу пиринча Тилде у Уједињеном Краљевству (УК) која је у власништву шпанске мултинационалне групације Ебро Фоодс.

„За производњу килограма пиринча потребно је између 3.000 и 5.000 литара воде, што је много”.

Већина пиринча се добија са потопљених поља, посебно у јужној и југоисточној Азији.

Такав начин узгоја подржава раст биљке, али ствара средину са ниским садржајем кисеоника, такозване анаеробне услове.

„На потопљеним пољима се размножавају микроорганизами који производе велике количине метана”, каже др Пинто.

Метан је гас који има снажанб ефекат стаклене баште и одговоран је за око 30 одсто глобалног загревања, према подацима Међународне агенције за енергетику.

Међународни институт за пиринач процењује да производња пиринча чини 10 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште у пољопривреди широм света.

Зеленији начини узгоја

Компанија Тилда испитује методу за уштеду воде познату као наизменично наводњавање и сушење, која подразумева постављање цеви 15 центиметара у земљу.

Уместо сталног потапања поља, пољопривредници их наводњавају само када у цеви више нема воде.

„Уобичајено је да се током периода узгоја поље потапа у око 25 циклуса”, каже Лаборд.

„Применом методе наизменичног наводњавања и сушење, број циклуса може да се смањи на 20, а самим тим се значајно смањује и емисија метана”.

Током 2024. године, компанија Тилда је проширила програм испитивања нове методе са 50 на 1.268 пољопривредника, и резултати су били сјајни.

„Успели смо да смањимо потрошњу воде за 27 одсто, потрошњу електричне енергије за 28 одсто, а употребу ђубрива за 25 одсто”, каже Лаборд.

Истиче да су и приноси порасли за седам одсто.

„Дакле, није реч само о повећању прихода уз веће трошкове, већ о повећању прихода уз мање трошкове”, каже Лаборд.

Истиче и да су емисије метана такође смањене за 45 одсто и верује да би могле да се смање чак и до 70 одсто ако се број циклуса потапања поља додатно смањи.

Притисци климатских промена

Иако пиринач помаже да се прехране милијарде људи, нарочито захваљујући високоприносним сортама као што је ИР8 из периода Зелене револуције, климатске промене сада угрожавају производњу ове културе.

Региони у којима се узгаја пиринач све чешће погађају екстремне врућине, суше, обилне падавине, и поплаве.

У Индији су температуре током сезоне раста пиринча 2024. године достигле чак 53 степена Целзијуса.

У Бангладешу, све чешће и обилније поплаве наносе велику штету усевима.

Међународни институт за пиринач решење тражи у његовој огромној банци гена, у којој има 132.000 различитих сорти пиринча.

Једно од кључних открића је ген који омогућава биљкама пиринча да преживе под водом до 21 дан.

„Ове сорте могу да опстану у поплавним условима довољно дуго да се вода повуче, без утицаја на принос”, каже Пинто, и додаје да су све популарније у подручјима Бангладеша која су подложна поплавама.

Неке владе су покушале да подстакну становништво да смањи потрошњу пиринча.

У Бангладешу је пре 15 година покренута кампања која промовисла кромпир као замена за пиринач, у време скока цене пиринча.

„Волимо кромпир, али нам је било незамисливо да нам се цео оброк заснива само на кромпиру, уместо пиринча”, присећа Шариф Шабир становник Даке, престонице Бангладеша.

Сличну иницијативу покренула је Кина 2015. године, када је промовисала кромпир као хранљиву супернамирницу.

Кина је још 1990-их година постала водећи произвођач кромпира, и у многим деловима земље кромпир је био основна намирница.

Међутим, кампања није успела.

„На југозападу и северозападу Кине кромпир се повремено једе као основна намирница”, каже Јакоб Клајн, антрополог на Факултету оријенталних и афричких студија у Лондону.

Међутим, додаје да се у многим деловима земље кромпир повезује са сиромаштвом.

„Људи на југозападу Кине ми кажу да су одрасли на кромпиру, што је заправо начин да кажу: 'Одрастао сам у сиромаштву'.

„Кромпир и даље носи одређену стигму”, каже он.

Алтернативне основне намирнице

Неке владе су покушале да подстакну становништво да се одрекне пиринча.

У Бангладешу је пре 15 година једна кампања покушала да промовише кромпир као алтернативу, јер су цене пиринча скочиле.

„Волимо кромпир, али је било незамисливо да једемо оброк у потпуности на бази кромпира уместо пиринча", сец́а се Даке Шариф Шабир.

Кина је покренула сличну иницијативу 2015. године, промовишуц́и кромпир као хранљиву суперхрану.

Земља је постала водец́и произвођач кромпира 1990-их и у многим деловима земље људи су јели кромпир као основну храну. Ипак, кампања је пропала.

„На југозападу и северозападу Кине, кромпир се повремено једе као основна намирница", каже Јакоб Клајн, антрополог на Универзитету СОАС у Лондону.

Али, каже он, у многим областима кромпир се повезује са сиромаштвом.

„Људи на југозападу Кине кажу ми да су одрасли једуц́и кромпир.

„То је начин да се каже 'Одрастао сам у сиромаштву'. Постоји стигма повезана са једењем кромпира", каже он.

Тежак избор

Приинач је у многим деловима света дубоко укорењен у свакодневном животу људи.

Укусан је и лако се припрема, складишти и превози.

Процењује се да се у свету годишње потроши 520 милиона тона пиринча.

Филипинка Адријен Бјанка Виљануева признаје да би могла да једе мање пиринча, али да би било готово немогуће да га се потпуно одрекне.

„Чак и ако не желим да једем пиринач, када одем на журку или код неког у посету, увек ће ми понудити пиринач.

„Мислим да могу да једем мање пиринча, али никако да га потпуно избацим из исхране, јер је он саставни део нашег живота”, каже она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]