Ко је Вељко Пауновић, нови селектор фудбалера Србије

„Одмах све у сениорску репрезентацију, са све селектором Пауновићем."

Била је то једна од најчешћих реченица које су могле да се чују од љубитеља фудбала у Србији у јуну 2015, када је репрезентација до 20 година освојила титулу првака света на далеком Новом Зеланду.

Деценију касније, заобилазним путем, та жеља им се обистинила.

После рада у Америци, Мексику, Енглеској и Шпанији, Пауновић је постао селектор сениорске репрезентације Србије, наследивши Драгана Стојковића.

Тамо га чека неколико познатих лица са Новог Зеланда, који су у међувремену од дечака постали искусни фудбалери и ослонци националног тима - Андрија Живковић, Милош Вељковић, Предраг Рајковић, Вања Милинковић-Савић, Немања Максимовић и други.

Многи се надају да би у српску селекцију после неколико година одсуства могао да се врати и везиста Сергеј Милинковић-Савић, један од најбољих Пауновићевих играча са Новог Зеланда 2015.

Пауновић на дуже стазе: ФСС

Пауновићу приоритет нису били финансијски услови, „већ интерес фудбалске репрезентације", изјавио је Бранко Радујко, генерални секретар Фудбалског савеза Србије (ФСС).

Пауновић „жели да сву енергију усмери на предстојеће утакмице против Енглеске и Летоније, одлучан да се бори док год постоји и најмања шанса за успех", додао је.

„Верујемо да ће успети да мотивише играче и подигне атмосферу у тиму, како бисмо покушали да преокренемо ствари у нашу корист.

„Не предајемо се док год постоји и последњи промил шансе", рекао је Радујко за сајт ФСС.

О дугорочном уговору са Пауновићем разговараће се, каже Радујко, по завршетку утакмица са Енглеском и Летонијом, „без обзира на њихов исход“.

Србији треба чудо да се домогне баража

После више од четири године и пласмана на Светско и Европско првенство, Драган Стојковић Пикси напустио је клупу репрезентације у октобру ове године, после низа лоших резултата који је кулминирао поразом од Албаније у Лесковцу (0:1) и дебаклом од Енглеске у Београду (0:5).

Србија има само теоретске шансе да се пласира у бараж за Светско првенство наредне године, пошто у квалификационој групи заузима треће место, са бодом мање од Албаније и осам мање од Енглеске.

За то ће јој бити потребан подвиг на гостовању Енглезима, али и макар један кикс Албанаца.

Пауновић је до 9. октобра био на клупи шпанског Овиједа, који је увео у тамошњу прву лигу у јуну, поставши једини српски тренер који је предводио неки од тимова у пет најјачих лига Европе.

Постао је 13. селектор Србије од када је та земља почела да се такмичи под тим именом 2006.

Новозеландски подвиг

Када је Србија отишла на Мундијалито на Новом Зеланду 2015, где су се нашле 24 најбоље светске селекције до 20 година.

Тим је чинила већина момака који су у Литванији две године раније освојили Европско првенство до 19 година, али је уместо Љубинка Друловића на клупи сада седео Пауновић.

После слабијег почетка, његов тим је играо све боље и пласирао се у завршницу, а због велике временске разлике, у Србији су аларми почели да се навијају да би се гледао фудбал, као некада кошарка или тенис.

После драма и продужетака против Мађарске и Америке, 'орлићи' су у полуфиналу преко Малија успели да се домогну меча за титулу.

И годинама касније многи памте говор који је Пауновић одржао у свлачионици уочи финала са Бразилом.

„Данас треба да играмо за тим. Данас треба да будемо јединствени, као што смо били до сада. И још више!

„Како год да се зове наш противник, ми смо, момци, заслужили ово. Овај трофеј. Ми смо, момци, рођени да освојимо овај трофеј.

„Гледајте га добро, ово треба да буде наше.

„Данас је матура! Данас полажемо испит, данас узимамо диплому! Идемо кући са златом", рекао је Пауновић играчима на Новом Зеланду.

Положили су га, поново у последњем року.

Голом везисте Немање Максимовића, који ће у контри за историју српског фудбала матирати Бразилце и донети репрезентацији светско злато.

Сви селектори Србије од 2006. године:

Враћање дуга Овиједу

Далеко од очију, далеко од срца.

Такав је статус имао Вељко Пауновић током претходних година, када је највише радио у Америци и Мексику, лигама које љубитељи фудбала у Србији мање прате.

Али, повратак у шпански фудбал је то променио.

Помогао је и наратив о његовом повратку - после 24 године поново је дошао у Овиједо, који од 2001, када је Пауновић још био у копачкама, није играо у првом рангу шпанског фудбала.

Циљ је био јасан - повратак тамо одакле су заједно испали готово четврт века раније.

„Осетили смо неправду на нашој кожи у том периоду и живео сам са тим емоцијама 24 године.

„Када се појавила ова прилика, осетио сам да је прави тренутак за повратак", рекао је Пауновић на званичном представљању у Овиједу у марту.

На преосталих 10 утакмица регуларне сезоне Овиједо је уписао седам победа и три ремија, па се у сјајној форми пласирао у доигравање за пролаз у виши ранг.

Тамо је прво у два меча био бољи од Алмерије, а онда у двомечу са Мирандесом у продужецима и трилер завршници изборио пласман у Ла Лигу.

„Носио сам и живео сам са трном у оку 24 године. Три месеца нисам видео своју породицу од кад сам преузео тим.

„Разумели су да сам морао да се посветим нечему што превазилази нас саме, а то је да залечим једну велику емотивну рану", испричао је Пауновић после уласка у виши ранг.

Али, старе заслуге у фудбалу не вреде много.

Иако је добио нови уговор пред текућу сезону, већ 9. октобра Овиједо му је уручуо отказ после слабијих резултата у најбољој шпанској лиги.

Фудбалска лична карта Вељка Пауновића

Рођен је 21. августа 1977. у Струмици, у данашњој Северној Македонији, а отац му је био Благоје Пауновић, легендарни фудбалер Партизана и репрезентативац Југославије.

Вељко је професионалну играчку каријеру почео такође у Партизану, за чији први тим је дебитовао са 17 година, а већ са 18 потписао је за шпанску Марбељу.

Пауновић је у Шпанији оставио и највећи печат, јер је 1996. прешао у мадридски Атлетико, а потом наступао и за Мајорку, Овиједо, Тенерифе, Хетафе и Алмерију.

У Немачкој је играо за Хановер, а у Русији за Рубин из Казања, после чега се 2008. вратио у Партизан, где је провео пола сезоне.

Између 2002. и 2004. одиграо је два меча за репрезентацију Србије и Црне Горе, постигавши један гол.

Играчку каријеру је завршио у америчкој Филаделфији 2011, а већ наредне године започео је тренерску у млађим селекцијама Србије.

Водио је тимове узраста до 18 и 19 година, а највећи тренерски успех направио је у јуну 2015, када је на Новом Зеланду водио српску репрезентацију до 20 година до титуле првака света.

Потом је четири године био на клупи Чикаго Фајера, клуба из америчке МЛС лиге, а касније је радио у енглеском Редингу, који се тада такмичио у другом рангу.

Провео је и две године у Мексику, где је предводио тамошње великане Чивас из Гвадалахаре и Тигрес из Монтереја.

У пролеће 2025. преузео је шпански Овиједо, тада клуб из шпанске друге лиге, који је већ у јуну увео у Ла Лигу у јуну ове године, први пут после 24 године.

Али, после слабијих резултата почетком нове сезоне, Пауновић је добио отказ 9. октобра.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]