Случај Генералштаб: Шта је све спорно

Случај зграде Генералштаба, некадашње главне војне команде у центру Београда, све је само није једноставан.

Мање стрпљиви лако могу да се изгубе у лавиринту компликованих термина - лекс специјалис, аутентично тумачење закона, урбанистички планови и конзерваторска заштита.

Пажљивим корачањем, ногу пред ногу, може се међутим стићи до средишта, у коме је намера власти да на месту некадашњег војног здања у центру Београда никне хотелски комплекс.

Ново здање би градила компанија Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа.

Да би омогућила рушење монументалних војних зграда, оштећених у бомбардовању СР Југославије 1999, власт је донела посебан закон (лекс специјалис) истичући економски значај оваквог пројекта, а потом и његово аутентично тумачење.

„Цео подухват може да се чини правно компликованим, али суштина је да је лекс специјалис искоришћен као правни инструмент са политичким циљем како би се изиграла редовна процедура ради интереса профитне групације", каже Стеван Лилић, професор Правног факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Док лекс специјалис укида заштиту Генералштабу као културном добру, аутентично тумачење иде корак даље и укида заштиту културно-историјској целини којој не припада само Генералштаб, већ и други објекти, попут оближњих зграда Влада Србије и Вазнесењске цркве.

То значи да би овај простор, који је од времена владавине кнеза Милоша Обреновића државни, административни и војни центар Београда, могао да добије другачији изглед.

„Било који инвеститор на овој локацији може да уради шта пожели, чак и да наслони свој зид на објекат неког споменика културе", рекао је Драгомир Ристановић, архитекта и урбаниста невладине организације РЕРИ, за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Влада Србије и Српска православна црква нису одговориле на питања ББЦ-ја о могућој угрожености њихових зграда после усвајања аутентичног тумачења.

Председник Србије раније је рекао да би изградња хотела на месту Генералштаба била „огромна инвестиција" и могућност да се „запосле наше грађевинске компаније".

„Уредили бисмо простор у којем би сви уживали, направили туристичку атракцију", рекао је Александар Вучић.

Случајем Генералштаб не баве се само стручњаци, већ и Тужилаштво за организовани криминал (ТОК), у чијој истрази је један од осумњичених министар културе Никола Селаковић, високи званичник владајуће Српске напредне странке.

Сумњичи се да је као министар наводно утицао на Републички завод за заштиту споменика да избрише Генералштаба из регистра културних добара.

Селаковић није једини министар који је утицао на Завод, већ и још шест других, тврди опозициона политичарка Мариника Тепић за лист Данас.

Селаковић одбацује наводе о кривичној одговорности и оптужује ТОК за „одметање од државе и народа".

Због неодазивања на позив на саслушање, тужилаштво је од полиције затражило да га приведе.

Министар је потом са адвокатом отишао на саслушање у тужилаштво, одбацујући било какву кривицу.

Шта је културно-историјска целина?

Културно-историјске целине су простори који обухватају више културних добара.

„Ове целине су врста амбијенталне заштите, јер када не би постојале, у старим градским језгрима или центрима би временом изникли савремени објекти и неадекватна архитектура", каже Катарина Максимов, председница Друштва конзерватора Србије, за ББЦ на српском.

Постојећи прописи налажу да у њима не може да гради и руши како ко жели, већ простори морају да очувају изглед, указује.

Усвајањем аутентичног тумачења лекс специјалиса сада се отвара могућност за другачије поступање.

Објекти обухваћени овом целином, попут зграде Владе или Вазнесењске цркве, „остали би непокретна културна добра, али служба заштите не би имала могућност да их штити онако како је то предвиђено", рекао је Ненад Лајбеншпергер, истраживач-конзерватор Републичког завода за заштиту споменика културе за Време.

Лајбеншпергер је један од запослених из Завода који је сведочио о притисцима јер не жели да поступи по лекс специјалису и избрише Генералштаб из регистра културних добара јер то, како каже, не било законито.

Да је било све по закону, укидању заштите за Генералштаб и шире целине морао би да претходи стручни елаборат, уз образложење таквог потеза, каже Катарина Максимов.

Службе заштите би онда предале тај елаборат Министарству културе, које потом доставља предлог влади на усвајање.

„Процедуре за укидање покреће се када неко културно добро трајно нестане и није га могуће обновити или када изгуби споменичка својства", објашњава Максимов.

„Веома мали број објеката или целина је заслужио да изгуби статус културног добра", додаје.

У целој Србији само је седам објеката од изузетног значаја изгубило статус културног добра у последњих десет година, подаци су које је ББЦ на српском добио од Републичког завода за заштиту споменика културе.

Војно здање, дело архитекте Николе Добровиће, завршено је 1965, а његова заштита припремана је и пре НАТО бомбардовања 1999, каже Максимов.

Припрема је подразумевала и свеобухватно истраживање значаја комплекса, који није нестао у бомбардовању, када је део зграде уништен, понавља она став струковних удружења.

У току утврђивања статуса културног добра за сваки споменик ради се исцртавање постојећег стања тако да ако се нешто и уруши, касније може да се обнови, каже председница конзерватора.

Власт, међутим, тврди да је дошло до „значајног оштећења" и да постоји могућност да се зграде „уруше".

„Услед тога је онемогућено њихово коришћење" и постоје „несразмерне тешкоће финансијске и друге природе", па се доводи у „питање њихова сврсисходна обнова", пише у лекс специјалису.

Архитекта Бојан Ковачевић, у интервјуу ББЦ-ју на српском, оповргао је ту тврдњи власти, рекавши да је оштећено тек пет одсто објекта и да га је, не само могуће, већ да би и морао да буде обновљен.

Погледајте видео: Сведочење фотографа о ноћи кад је погођен Генералштаб током НАТО бомбардовања

Урбанистички планови

Осим неких информација о изградњи хотелског комплекса на месту Генералштаба, ниједан други пројекат у овој културно-историјској целини није познат јавности.

Зато се и не зна да ли је планирано рушење још неких објеката или изградња нових у овом простору у центру града.

Са фотографија објављених на сајту Trump Tower Belgrade, види се међутим да је планирано да Касарна Седмог пука, војно здање с краја 19. века, такође буде део хотелског комплекса.

И током скупштинске расправе о лекс специјалису, поједини посланици опозиције приговарали су властима да намеравају да сруше и тај објекат некадашње војске Краљевине Србије (Југославије).

Одговор из клупа посланика владајуће коалиције, а представник СНС Миленко Јованов рекао је да „није ту да брани пројекат, већ предложени лекс специјалис".

Према аутентичном тумачењу лекс специјалиса, при изради планског документа за овај простор не примењују се одлуке да су поједини објекти и њихова околина културна добра.

Помињање планских докумената у аутентичном тумачењу је знаковито јер је „њихова измена потребна да би се уопште могао применити лекс специјалис и његово допунско тумачење", каже Божена Стојић, урбанисткиња из невладине организације 'Министарство простора'.

У постојећим плановима генералне и детаљне регулације објекти и површине у овој целини имају јавну намену, што значи да су доступни свима, објашњава.

Да би на овом простору изникли комерцијални садржаји, потребно је у планским документима укинути јавну намену, указује урбанисткиња.

То би значило да би и Касарна Седмог пука, заштићена као културно добро, могла да изгуби јавну намену ако се усвоје измене планских докумената.

Невладина организација 'Министарство простора' упозорило је раније да се припремају измене Плана генералне регулације (ПГР), по којима би простори који имају јавну намену једноставно могли да добију комерцијалну намену.

За то не би било потребно ништа друго до сагласности надлежних институција, указују.

„Не бих рекла да се случајан тренутак у којем се овакве измене ПГР-а доносе.

„Свакако их треба посматрати у истом контексту као и лекс специјалис. Ово је синхронизована акција на пољу законске и планске регулативе", каже Стојић.

Овакве измене нису „штетне само по Генералштаб и околину, већ по цео град", наставља.

„Отвара се простор за олакшану масовну приватизацију малих парцела које користимо као заједничке зелене, слободне површине, и отвара се могућност за приватизацију простора где су школе, домови здравља или земљишта које чувамо за отварање нових школа, вртића", закључује.

Лекс специјалиси у новијој историји Србије

Када се помене лекс специјалис, средња и старија генерација сетиће се Фелипеа Гонзалеса, шпанског дипломате, који је убедио тадашњег председника Слободана Милошевића да донесе посебан закон којим ће признати претходно оспорену победу опозиције у више градова 1996. године.

Млађи ће се сетити Београда на води и актуелног ЕXПО-а, за које је власт донела посебне законе да би им омогућила посебне услове развоја.

Лекс специјалис сам по себи није ни позитиван ни негативан, то је специјални закон који одступа од опште законске регулативе, каже професор Лилић.

„Свако опште правило може имати изузетак, али није сваки изузетак оправдан.

„Док је такозвани Фелипе Гонзалес лекс специалис био нужна и оправдана интервенција у постојеће стање, јер је донет ради заштите општег интереса, такозвани Генералштаб лекс специјалис је очигледан случај неоправданог правног насиља, јер је донет ради остварење посебног интереса на рачун општег", говори.

Посебан закон за Генералштаб, професор назива правним насиљем и зато што је његова намера била да „поништи поступак пред Тужилаштвом за организовани криминал", чиме је „законодавна власт напала судску, која је по Уставу независна".

Крајем 2024, Владе Србије донела је одлуку да зграде Генералштаба и Министарства одбране у центру Београда изгубе својство културног добра.

Доношењу ове одлуке претходио је Предлог о престанку својства културног добра, који је Министарству културе упутио Горан Васић, вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе.

Васић је фалсификовао овај предлог чиме је нанео штету културном наслеђу, саопштио је ТОК, који га сумњичи за злоупотребу службеног положаја.

Поред њега, ТОК је потврдио да је осумњичен и министар Никола Селаковић, док су медији објавили да су истрагом обухваћени и други представници институција.

„Лекс специјалис неће утицати на кривични и могући судски поступак против људи који су наводно учествовали у незаконитим радњама", каже Лилић.

Шта је 'аутентично тумачење' закона?

Скоро месец дана по усвајању лекс специјалиса, посланици су усвојили и његово аутентично тумачење.

„Догодио се банални превид - они који су писали лекс специјалис нису увидели да је цео тај простор под заштитом, што значи да Генералштаб има двоструку заштиту, и као појединачно културно добро и као део шире целине“, каже Лилић.

Аутентично тумачење предложио је Миленко Јованов, шеф посланичког клуба СНС-а, што је усвојио Одбор за правосуђе, а потом и већина посланика.

„Не може доносилац закона да тумачи сопствени закон, једино ко може да тумачи закон јесте суд“, каже Лилић, цитирајући чувеног правног историчара Ван Канегема са Кембриџа.

„Уставни суд још раније донео одлуку да аутентично тумачење не подлеже контроли уставности и законитости јер није 'самосталан' акт, као што је закон".

„Аутентично тумачење нема правну снагу и не може да се извршава као што може закон“, каже Лилић.

Више опозиционих странка покренуло је иницијативу за оцену законитости лекс специјалиса, али Лилић не очекује да ће се Уставни суд ускоро изјаснити - мада би морао.

„Лажна је теза да Уставни суд нема обавезу да поштује рокове.

„Имајући у виду значај овог предмета, општи принцип налаже одлуку у разумном року.

„Разумни рок не значи да нема рока“, указује.

После свега што се десило, сматра да „Устав Србије више не даје знаке живота".

„Само се клинички одржава јер не постоји институција која би га заштитила."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]