Црно-бели свет: Зашто су зебре, панде и пингвини баш тих боја

Црвено-плаве аре, паунови, жабе отровних стрелица, и дугине рибице – животињско царство је препуно најразличитијих живописних боја.

Али, неке животиње се истичу из другог разлога – потпуним одсуством боје крзна или перја.

Црно-беле животиње живе широм света, од шума у Кини до афричких савана.

Иако имају сличну боју, разлози таквог обележја могу да буду веома различити.

Природна одбрана од инсеката

Истраживања Универзитета у Бристолу показују да црно-беле пруге могу да штите зебре од убода инсеката.

Утврђено је да су се обади, познати и као коњске муве, знатно ређе спуштали на зебре него на коње, па чак и на коње који су носили ћебад са пругама налик зебриној кожи.

„Не постоји неки логичан, очигледан разлог зашто су зебре тако упадљиво прогасте", каже др Мартин Хау, ванредни професор на Универзитету у Бристолу у Енглеској, који се бави видом животиња.

„Зебре очигледно не покушавају да се сакрију у пругастом окружењу... улога тих пруга ме је одувек фасцинирала".

Женке обада уједају копнене кичмењаке да се хране крвљу која им обезбеђује довољно протеина за производњу јаја, а научници су претпоставили да би то могло да буде кључно за разумевање зебриних пруга.

„То су заиста ужасне муве, чак и када не преносе болести.

„Али, ако их преносе и једна вас уједе у афричкој равници, то може да буде питање живота и смрти", објашњава др Хау.

„Комарци се када траже домаћина више ослањају на мирис него на вид... али коњске муве скоро искључиво користе вид".

Истраживачи су имали теорију да црно-беле пруге некако одвраћају обаде да уједају зебре.

Пратили су лет обада према коњима који су носили сиву ћебад и упоредили их са њиховим летом према коњима који су носили црно-белу пругасту ћебад налик зебриној кожи.

Др Хау каже да су обади слетали на сиву ћебад, али када су коњи носили пругасту која су имитирала зебре, обади би нагло скретали у страну и промашили би животињу.

„Готово да можете да видите како доносе одлуку - долазе, па као да помисле 'чекај, ово није оно што тражим', и одлете", објашњава Хау.

Каже да су слични експерименти рађени и са ћебадима различитих шара.

„Показало се да је практично сваки црно-бели дезен који смо користили, а који је био у приближној размери зебриних пруга, веома ефикасно одвраћао муве", каже он.

Додаје и да муве имају „ужасну резолуцију вида", што би могло да објасни зашто их пруге збуњују.

„Када прилазе издалека, све што виде је сива мрља.

„Тек када се приближе на око два метра, њихове очи почињу да разазнају црне и беле шаре", каже др Хау.

„Објекат који виде се мења из нечег сивог у нешто са шарама и мислим да је то оно што одбија муве".

Камуфлажа

Иако се сматра да црно-бела боја не помаже зебрама да се камуфлирају, другим животињама сличних шара може да буде оф помоћи.

Пример су панде, којима црно-бело крзно може да помогне да се сакрију од предатора као што су тигрови, леопарди и азијски дивљи пси.

„У шумама западне Кине, у одређено доба године се јављају црно-беле површине снега, стена и стабала", каже Тим Каро, професор Универзитета у Бристолу и стручњак за боје животињске длаке и перја.

„А ако се животиња која се споро креће, попут џиновске панде, угледа на удаљености од 50 или 100 метара, врло је тешко разликовати је од снежног, стеновитог окружења у којем се налази".

Стручњаци сматрају да је камуфлажа можда разлог и боје папуанског пингвина, који има црна леђа и крила, али бели трбух.

„Када се посматрају одоздо, њихови бели стомаци се стапају са светлим небом", каже др Хана Роуланд, виша предавачица на Катедри за еволуцију, екологију и понашање Универзитета у Ливерпулу у северној Енглеској.

„Када се посматрају одозго на тамној позадини, нарочито док су у води, њихова црна леђа се стапају са тамним окружењем".

Упозорење

Још један разлог због којег су неке животиње црно-беле могао би да буде исти због којег су жабе отровних стрелица јарких боја – да послуже као упозорење.

Творови могу да испуштају аналне секрете који су „одвратно смрдљиви" и такође опасни, каже професор Каро.

„На тај начин поручују предаторима: 'Погледајте ме, ја сам црно-бели, боље да ме не нападате јер сам превише опасна'", објашњава он.

Додаје да је ова теорија поткрепљена чињеницом да у областима где има више предатора творови имају израженије пруге.

Друштвена сигнализација

Упадљиве црно-беле ознаке такође би могле да буду начин слања сигнала другим животињама и подстицања групне повезаности, на пример код прстенорепих лемура, наводи професор Каро.

Ове животиње су сиве боје, али имају црно-беле пругасте репове које подижу док ходају.

„Пошто реп држе усправно док се крећу у групи, претпостављамо да то може да буде знак: 'Ево ме, молим вас, пратите ме'", каже професор Каро.

Додаје да постоји још сличних примера у природи, као што су беле тачке на задњем делу ушију тигрова.

„Мањи број оваквих сигнала код сисара вероватно има везе са групном кохезијом", каже он.

Није једноставно донети закључак

Постоје и друге теорије о црно-белој боји.

На пример, код папуанских пингвина, црно перје на леђима је пуно пигмента меланина, што га чини отпорнијим на оштећења услед временских прилика, објашњава др Роуланд.

Различите боје им можда помажу и да регулишу телесну температуру.

„Тамне површине могу много лакше да апсорбују топлоту и да се загреју много брже од белих", каже она.

„[Пингвини] често окрећу леђа према сунцу, или окрећу стомак ка светлости када је температура много виса".

Али истина је да то не знамо са сигурношћу.

„Често се ради о врло сложеном споју различитих разлога", каже др Роуланд.

„Заправо, наука готово никада нема црно-бели одговор".

Текст засновано на епизоди емисије ЦроwдСциенце ББЦ светског сервиса.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]