'Следећи пут у Москви?': Пет закључака са сусрета Трампа и Путина на Аљасци

Нестрпљиво ишчекивани састанак америчког и руског председника Доналда Трампа и Владимира Путина представљен је као кључни корак ка постизању мира у рату у Украјини.

Али без примирја и уз позивницу за долазак у Москву, скоро тросатни састанак двојице лидера изнедрио је више питања него одговора.

Ово је пет кључних закључака са сусрета на Аљасци.

Путин дочекан поново на светску сцену на црвеном тепиху

Кад је председник Владимир Путин слетео назад на светску сцену у петак, небо над Аљаском било је облачно.

На црвеном тепиху распростртом по писти Здружене базе Елмендорф-Ричардсон чекао га је амерички председник Доналд Трамп.

Док је Путин прилазио, Трамп му је аплаудирао.

Два лидера су се срдачно руковала и осмехивала.

Био је то невероватан тренутак за Путина – лидера ког је већина западних земаља проказала откако је Москва покренула потпуну инвазију на Украјину 2022. године.

Његова међународна путовања од тада су се углавном сводила на пријатељске земље према Руској Федерацији, као што су Северна Кореја и Белорусија.

Чињеница да је уопште дошло до сусрета на Аљасци већ је сама по себи представљала победу за Путина.

Али овакав дочек сигурно је надмашио чак и најлуђе снове Кремља.

За кратких шест месеци, Путин је од парије у очима Запада стигао до тога да буде дочекан на америчком тлу као партнер и пријатељ.

На све то, у очигледно непланираном тренутку, Путин је одлучио да прихвати позив да буде пребачен до ваздухопловне базе у Трамповој блиндираној лимузини уместо да се одвезе у властитом државном председничком возилу са московским таблицама.

Док је возило полазило, камера је зумирала Путина како седи на задњем седишту и смеје се.

Путин суочен са питањима која му се никад не постављају

За 25 година колико је на положају руског председника, Путин је постигао потпуну контролу над медијима, угушио новинарске слободе и заменио информације пропагандом.

У Русији се не суочава често, ако уопште, са непријатељски настројеним новинарима.

А опет је свега неколико минута по слетању на Аљаску један новинар повикао у његовом правцу: „Хоћете ли престати да убијате цивиле?“

Ако му је питање засметало, он то није показао, уместо тога наизглед само слегавши раменима и скренувши поглед.

Током кратке и донекле хаотичне фото-сесије, извикивано је још питања, међу њима и једно на руском – да ли је Путин спреман да се састане са председником Владимиром Зеленским на трилатералном самиту.

Поново није било очигледне реакције руског председника сем енигматичног подсмешљивог кеза.

Шта је речено након што су преговори завршени раније од очекиваног

Светски медији који су се окупили у просторији са Путином и Трампом били су наведени да помисле да ће присуствовати конференцији за штампу; уместо тога, два лидера су издала саопштења и нису одговарала на питања новинара.

Необично, али Путин је био први који је говорио.

Он је похвалио „конструктивну атмосферу узајамног поштовања“ ових „добросуседских“ преговора, а потом се дао у излагање скраћеног историјата прошлости Аљаске као руске територије.

Док је Путин говорио, Трамп је само ћутке стајао.

Прошло је неколико минута пре него што је руски председник поменуо оно што је назвао „ситуацијом у Украјини“ – тобожњи катализатор овог сусрета.

Кад је то учинио, било је то да изјави да, иако је постигнут неконкретизован „договор“, „корени узрочници“ сукоба морају да буду елиминисани пре него што мир може бити постигнут.

Овај израз сигурно је огласио на узбуну у Кијеву и другим земљама.

Од почетка рата то је била скраћеница за низ несавладивих и максималистичких захтева за које је Путин тврдио да стоје на путу примирју.

У њих спадају признавање руског суверенитета над украјинским областима Крим, Доњецк, Луханск, Запорожје и Херсон, као и пристанак Украјине на демилитаризацију, неутралност, неуплитање страних војних сила и нове изборе.

Они се практично своде на капитулацију – неприхватљиви за Кијев, али очигледно – чак и након три и по године крвавог сукоба – и даље врло важни за Москву.

Са тим, постало је очигледно да ту неће бити договора.

И шта је остало неизречено

Изузетно – имајући у виду контекст и премису сусрета – али кад је на ред дошао Трамп да говори, он нити једном није поменуо Украјину нити могућност примирја.

Најближе што је примакао помињању сукоба било је кад је рекао да гине „пет, шест, седам хиљада људи недељно“ и истакао да и Путин жели да види крај крвопролићу.

Обично распричани Трамп деловао је као да има да каже мање тога од Путина.

Његово саопштење било је упадљиво по релативној, и необичној, сажетости – али највише по неодређености.

„Има много, много тачака око којих се слажемо“, рекао је Трамп, додавши да је остварен „велики напредак“ на „изузетно продуктивном састанку“.

Али он није обелоданио никакве детаље и није деловало као су предузети било какви конкретни кораци ка разрешењу украјинског сукоба.

Нису најављени никакви крупни договори нити трилатерални сусрет са председником Зеленским.

И – на велико олакшање Москве – није било никаквог помињања „озбиљних последица“ којима је Трамп претио ако не буде било постигнуто примирје.

„Нисмо стигли до тога“, признао је Трамп.

Потом је додао оптимистично, мада неодређено: „Али имамо добре шансе да стигнемо до тога.“

'Следећи пут у Москви' – Путинова ретка опаска на енглеском

Сусрет можда није успео да производе било какав опипљиви напредак ка миру у Украјини, али је учврстио зближавање Русије и Америке.

Слике двојице председника како се изнова и изнова рукују и осмехују обишао је свет на друштвеним мрежама – баш као и слике америчких војника како клече док размотавају црвени тепих пред Путиновим авионом.

Пре него што је окончао саопштење, Путин је поменуо једну од тачака на коју се често позива сам амерички председник – да сукоб у Украјини никад не би био покренут да је на власти био Трамп.

Упркос Трамповој тврдњи о „великом напретку“, ништа значајно није било обелодањено током сусрета на Аљасци – а опет су двојица лидера оставила отворена врата за још један сусрет, овај пут на руском тлу.

„Вероватно ћемо се видети поново веома ускоро“, изјавио је Трамп.

Заокруживши заједничко саопштење у ком није дао никаква обећања, уступке нити компромисе, Путин се можда осетио довољно опуштеним да се пребаци на енглески – што је врло ретка појава за њега.

Смејући се, погледао је Трампа и рекао: „Следећи пут у Москви.“

„Ох, то је веома интересантно“, рекао је Трамп.

„Пећи ћу се мало на ватри због тога, али могу да замислим да се то потенцијално деси.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]