Рафинерија Панчево у данима неизвесности: Ни панике, ни производње

На фабричкој капији смена радника.

Посматрала сам их.

Уз уобичајене поздраве размењивали су по неку реч.

Врло опуштено, без грча на лицу и ли друге назнаке да се нешто крупно дешава, једни су улазили у круг фабрике, а други су одлазили кући.

Ни у ваздуху се не осећа забринутост због могућег тоталног затварања Рафинерије нафте Панчево, али и смањења и гашења производње у фабрикама које су симбол и индустријска снага овог града на Тамишу са око 115.000 становника.

Већ 50 дана ни кап сирове нафте није допремљена у рафинерију, као последица америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС) од почетка октобра.

„Ништа ми нисмо приметиле да се дешава, радимо наш посао, плату смо добиле и то нам је довољно.

„Нико не делује узнемирено или забринуто, заиста је све најнормалније“, испричале су ми две жене, запослене у рафинерији, које нису желеле да се представе.

„Спремачице смо и не петљамо се у те крупне ствари", додале су уз осмех док су одлазиле после смене тог кишног поднева.

Рафинерија и Петрохемија, обе у власништву НИС-а, једне од кључних компанија за функционисање српске привреде, данима су у процесу обустављања производње због америчких санкција.

Рафинерија би током викенда могла потпуно да обустави рад, рекао је председник Србије Александар Вучић 25. новембра.

И док председник прича каква би будућност могла да задеси енергетски систем Србије, запослени у рафинерији су тихи.

Готово сви које сам контактирала или не желе да причају или говоре, али не желе да се представе.

Рафинерија нафте Панчево (РНП), заједно са свим службама, запошљава око 1.700 радника, док укупно у НИС има око 13.500 запослених, рекли су нам у компанији.

У Петрохемији ради око 1.300 људи, рекли су нам у тој фабрици.

Највећи број запослених у РНП и Петрохемији су људи из Панчева и околних села.

НИС, већински у руском власништву, пуни српску државну касу са девет одсто прихода, што је око две милијарде евра годишње.

Погледајте видео: Шта ако рафинерија у Панчеву обустави рад

Све је нормално, а ништа нормално није

На помен „јужне индустријске зоне“ у Панчеву, где спадају Рафинерија, Петрохемија и одавно угашена Азотара, фабрика за прераду вештачког ђубрива, не могу а да се не сетим гужве у граду и продавницама када њихови запослени добију плату.

Био је то прави празник за град.

То је била слика из 1980-их, али и почетка 1990-их година.

Не знам да ли су угоститељи и трговци и даље тако расположени када овим радницима „легне" лични доходак, али знам да су многи желели да раде у НИС.

Познајем многе који раде у Рафинерији нафте Панчево.

Са многима сам и разговарала, делују забринуто, кажу да им није свеједно, нарочито онима који имају кредите, али су некако смирени.

„По цео дан гледамо у сајт ОФАК-а, (америчка Канцеларија за контролу стране имовине), хоће ли донети позитивну одлуку за наставак рада фабрике или не.

„Било нам је само горе када су бомбардовали фабрику 1999, јер су тада људи гинули“, рекао ми је један од запослених, такође под условом да му не помињем име.

Док сам чекала на аутобуском стајалишту испред фабрике како бих разговарала са запосленима који ту пролазе, приметила сам да делују врло опуштено.

Тек понеки је био натмурен, у складу са кишним и облачним даном, док је, као у филмовима, пролазио кроз бели дим из нових и модерних фабричких погона и димњака.

Никоме на лицу нисам видела страх од губитка посла или могућих последица због затварања енергетског гиганта од којег зависи живот не само Панчева, већ и целе Србије.

И кроз центар града људи су убрзано промицали и склањали се од кише.

Све је деловало уобичајено, у ваздуху се не осећа ни страх ни неизвесност.

Погледајте видео: Како санкције НИС-у утичу на мене

Петрохемија већ зауставила неке погоне

Рафинерију и постројења Петрохемије дели једна улица.

Спаја их неизвесна судбина.

„Фабрика за прераду етилена је заустављена, јер је престао доток сировог бензина из Рафинерије нафте Панчево.

„Људи раде, прате дешавања и са послодавцем је договорено да никоме не буде смањена плата на 65 одсто, већ да добијају пун износ", каже Бане Бошњаковић, председник Самосталног синдиката Петрохемије, за ББЦ на српском.

Сваки запослени има неко задужење док се фабрика потпуно не заустави, додаје.

Због недостатка сировина погон за прераду нафте је почео да се зауставља, а надлежни у Србији су дали руским власницима рок од 50 дана да продају НИС.

Ако се то не догоди, српски званичници најављују најпре увођење принудне управе, а потом ће „руским пријатељима", како је рекао Вучић, понудити највишу откупну цену за већински удео у НИС-у.

Радили и у неизвеснијим условима

Најтежи период полувековне историје рафинерије, покренуте 1968, био је током 1990-их.

Обележиле су га санкције Уједињених нација, ембарго на увоз сирове нафте, смањивање обима прераде, прекид технолошког развоја.

Током НАТО бомбардовања 1999. године, рафинерија је погођена и уништена су сва витална енергетска и производна постројења.

У нападу су погинула три, а рањена четири радника.

Директна штета на објектима НИС-а и Рафинерије процењена је на неколико десетина милијарди долара, пише на сајту компаније.

„Свашта смо преживели и није први пут да људи буду забринути за посао и да ли ће бити довољно горива", каже Бошњаковић.

Можда није први пут да запослени брину за посао, али се не сећам када сам последњи пут пролазила поред индустријске зоне, а да нисам морала да запушим нос.

Ми Панчевци смо се увек шалили да „светлимо у мраку" и да видимо оно што удишемо.

Овај пут, изостао је онај оштар и сладак мирис који штипа за очи и ноздрве и лепи се за грло.

Дубоко сам удисала, издисала и - ништа.

Чини се да се вишедеценијско загађење изнад Панчева делимично разведрило, али тмурни политички облаци се не померају.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]