Коцкарнице и солитери: ББЦ у посети граду изграђеном на преварама

Високе, блиставе зграде које се издижу из кукурузних поља на мјанмарској страни реке Моеи призор су који је толико невероватан да затичете себе како убрзано трепћете да бисте били сигурни да вам се не причињава.

Пре осам година у држави Карен тамо није било ничега.

Само дрвеће, неколико грубо изграђених бетонских зграда и дуготрајни грађански рат који је претворио ову област Мјанмара у једно од најсиромашнијих места на свету.

Али данас, на овом месту дуж границе са Тајландом, ниче мали град попут фатаморгане.

Зове се Шве Коко или Златно прашумско дрво.

Говори се да је изграђен на преварама и да је дом за уносне, али смртоносне преваре, прање новца и трговину људима.

Човек који стоји иза њега, Ше Жиђијанг, тавори у затвору у Бангкоку, док ишчекује изручење Кини.

Али Јатаи, компанија Шеа Жиђијанга која је подигла град, представља Шве Коко на сасвим другачији начин у промотивним видео снимцима – као град одмаралиште, безбедно одредиште за одмор за кинеске туристе и рај за супер-богате.

Прича о Шве Кокоу је такође прича о неспутаној амбицији која је израсла из Кине у последње две деценије.

Ше Жиђијанг је сањао о томе да изгради овај блистави град као карту за излазак из мрачног света превара и коцке у ком је обитавао.

Али у жељи да постигне тако високо постављени циљ привукао је пажњу Пекинга, који је сада решен да искорени преварантске операције дуж границе Тајланда и Мјанмара чија су мета све чешће обични Кинези.

Публицитет о преварама шкоди тајландском туризму.

Тајланд гаси снабдевање електричном енергијом комплексима са друге стране границе, пооштрава банкарска правила и обећава да ће блокирати визе осумњиченима за коришћење Тајланда као транзитне руте.

Шве Коко је остављен насукан у ратом разореном Мјанмару после државног удара, неспособан да обезбеди прилив улагања и посетиоце који су неопходни да би град функционисао.

Јатаи покушава да поправи озлоглашени имиџ града дозвољавајући новинарима да га посете, у нади да би повољније извештавање чак могло да извуче Шеа Жиђијанга из затвора.

И зато су позвали ББЦ у Шве Коко.

У посети Шве Кокоу

Стићи тамо није лако.

Још од његове изградње 2017. године, Шве Коко је био забрањена зона, недоступна обичним посетиоцима.

Како је грађански рат у Мјанмару ескалирао после државног удара 2021. године, доћи до њега постало је још теже.

Да бисте стигли, потребно је да путујете три дана из комерцијалног центра земље Јангона преко бројних контролних пунктова, блокираних путева, уз реалан ризик да се затекнете у оружаним окршајима.

Прелазак из Тајланда траје свега неколико минута, али захтева пажљиво планирање да би се избегла тајландска полиција и војне патроле.

Колеге Шеа Жиђијанга су нас повеле у обилазак, истичући свеже асфалтиране улице, луксузне виле и дрвеће.

„Господин Ше верује у изградњу зеленог града", кажу они.

Наш водич је био Ванг Фугуи, који је рекао да је бивши полицајац из Гуангсија у јужној Кини.

Завршио је у затвору на Тајланду, по, како инсистира, намештеним оптужбама за превару.

Тамо је упознао Шеа Жиђијанга и постао један од његових најпоузданијих поручника.

На први поглед, Шве Коко изгледа као обичан провинцијски кинески град.

Натписи на зградама исписани су кинеским словима, а улицама непрестано пролазе колоне грађевинских возила направљених у Кини.

У компанији Јатаи говоре неодређено о станарима њихових зграда, баш као и о многим другим стварима.

„Богати људи из многих земаља изнајмљују виле", кажу нам они.

А шта је са фирмама?

„Многе фирме. Хотеле, казине."

Међутим, већина људи које смо видели су локални Карени, једна од етничких мањина у Мјанмару, који долазе у Шве Коко сваки дан да раде.

Видели смо врло мало страних посетилаца који би требало да су главне муштерије хотела и казина.

Јатаи тврди да нема више превара у Шве Кокоу.

Компанија је поставила огромне билборде широм града објављујући, на кинеском, бурманском и енглеском, да је принудни рад забрањен, и да „онлајн фирме" треба да оду.

Али мештани су нам у поверењу испричали да преварантски послови и даље постоје.

Организатори превара појавили су пре деценије током неспутаног махнитог кинеског улагања у камбоџанску обалу, да би се потом преселили у брда безакоња на мјанмарској граници са Кином, а сада су се скрасили дуж тајландско-мјанмарске границе.

Свуда око њих, мјанмарска војска и разне на брзину склепане побуњеничке војске и господари рата боре се за контролу над државом Карен.

Преваре су израсле у пословања тешка више милијарди долара.

На њима раде хиљаде радника из Кине, Југоисточне Азије и Африке и индијског потконтинента који се држе у ограђеним комплексима где варају људе из читавог света и узимају им уштеђевину.

Неки раде тамо својевољно, док су други отети и присиљени на рад.

Они који су успели да побегну испричали су потресне приче о мучењу и премлаћивањима.

Неки су потекли из Шве Кокоа.

Успели смо да разговарамо са младом жена која је радила у једном од центара за преваре неколико недеља пре наше посете.

Није јој се допало и било јој је дозвољено да оде.

Њен посао, рекла је она, био је део преваре са фото-моделима, сачињен углавном од привлачних младих жена, које контактирају потенцијалне жртве у покушају да изграде интимну онлајн везу са њима.

„Мете су старији људи", каже она.

„Започињете разговор са: 'Ох, ви изгледате баш као један од мојих пријатеља'. Једном кад се спријатељите, подстичете их надаље слањем ваших слика, понекад у спаваћицама."

Потом се, објашњава она, разговор пребацује на шеме за брзо богаћење, као што су крипто улагања, а жене тада почињу да тврде да су оне тако зарадиле много новца.

„Кад осете блискост са вама, пребаците их на одељење за четовање", каже она.

„Људи који четују наставиће да размењују поруке са клијентом, убедивши га да купи деонице крипто компаније."

Током нашег кратког боравка у Шве Кокоу, било нам је дозвољено да видимо само оно што је Јатаи желео да видимо.

Упркос томе, било је очигледно да преваре нису престале и вероватно су још увек главни посао у граду.

Наш захтев да видимо унутрашњост било које од новоизграђених пословних зграда био је одбијен.

Оне су приватне, упорно су нам говорили.

Кроз град су нас водали чланови обезбеђења позајмљени из паравојске која контролише овај део границе.

Било нам је дозвољено да снимимо грађевинске радове и спољашњост зграда, али не и да улазимо у њих.

Многи од прозора имали су постављене решетке изнутра.

„Сви у Шве Кокоу знају шта се тамо дешава", рекла је млада жена која је некада радила у центру за преваре.

Она је одбацила тврдње Јатаија да не дозвољава више центрима за превару да раде у Шве Кокоу.

„То је лаж. Читав град то ради у тим солитерима. Нико тамо не иде из забаве. Нема шансе да Јатаи не зна за то."

Ко је Ше Жиђијанг?

„Могу да тврдим да Јатаи никад не би прихватио телеком преваре и обмане", рекао је Ше Жиђијанг током разговора из притворске јединице у Бангкоку, где га држе.

Јатаи је желео да то чујемо лично од Ше Жиђијанга и организовао је нестабилну видео везу.

Само је Ванг могао да буде виђен како прича с њим; ми смо морали да останемо ван видокруга затворских чувара и морали смо да се ослонимо на то да ће му Ванг пренети наша питања.

Не зна се много о Ше Жиђијангу, кинеском предузетнику из малог града за ког Пекинг тврди да је мозак свих криминалних операција.

Рођен у сиромашном селу у покрајини Хунан у Кини 1982. године, напустио је школу са 14 година и научио компјутерско кодирање.

Изгледа да се преселио на Филипине у раним двадесетим и прешао на онлајн коцку, која је илегална у Кини.

Ту је почео да зарађује новац.

Године 2014. био је осуђен на кинеском суду за вођење илегалне лутрије, али је остао у иностранству.

Уложио је у коцкарске фирме у Камбоџи и успео је да добије камбоџанско држављанство.

Користио је најмање четири различитих имена.

Године 2016, склопио је погодбу са каренским господаром рата Соом Читом Туом, да изграде нови град заједно.

Ше Жиђијанг би обезбеђивао средства, кинеску грађевинске машинерију и материјале, док су се Со Чит Ту и његових 8.000 наоружаних бораца старали за безбедност.

Шљаштећи Јатаијеви снимци обећавали су 15 милијарди долара улагања и описивали обећану земљу солитера, казина и сајбер-паркова.

Шве Коко је био описан као део Иницијативе појаса и пута Сија Ђинпинга, који доноси средства и инфраструктуру у свет.

Кина се јавно дистанцирала од Ше Жиђијанга 2020. године, а мјанмарска влада је покренула истрагу о Јатаију, који је изградио много више од 59 вила ауторизованих дозволом за улагање и водио је казина пре него што су они били легализовани у Мјанмару.

Августу 2022. године, поступајући по кинеском захтеву послатом Интерполу, Ше Жиђијанг је ухапшен и стрпан у затвор у Бангкоку.

И британска влада казнила је Жиђијанга и његовог пословног партнера Соа Чита Туа због повезаности са трговином људима.

Ше Жиђијанг тврди да је био жртва двоструке игре кинеске државе.

Он каже да је основао компанију Јатаи по упутствима кинеског Министарства за државну безбедност и инсистира да је Шве Коко тада био део Иницијативе појаса и пута.

Он оптужује кинеску комунистичку партију да се окренула против њега зато што је одбио да им препусти контролу над његовим пројектом.

Они су желели колонију на тајландско-мјанмарској граници, каже он.

Кина је негирала било какве пословне везе са Шеом Жиђијангом.

Иако негира било какво Јатаијево незаконито понашање, Ше Жиђијанг, међутим, признаје „велику могућност" да преваранти долазе у Шве Коко да потроше новац.

„То је зато што је Јатаи Сити потпуно отворен за свакога ко жели слободно да уђе и изађе.

„Одбијање муштерија, за бизнисмена као што сам ја, веома је тешко. То је моја слабост."

Тешко је, међутим, поверовати да Јатаи, који управља свиме у Шве Кокоу, не може да заустави долазак превараната у град и одлазак из њега.

Такође, тешко је замислити било које фирме сем превараната које би се одлучиле да раде овде.

И док Тајланд прекида доток електричне енергије и телекомуникације, струја стиже из дизел агрегата, који су скупи за рад.

Сва комуникација одвија се преко сателитског система Старлинк Илона Маска, која је такође веома скупа.

Јатаијева стратегија је да „улепша пројекат како би створио наратив да је Шве Коко безбедан град", каже Џејсон Тауер, из Америчког института за мир, који је провео године истражујући преварантске операције у Шве Кокоу.

Он каже да би они чак могли да „почну да селе озлоглашеније компоненте преварантске индустрије, као што је мучење, у друге зоне."

Али он не мисли да ће им тај план успети.

„Каква врста легитимног пословања ће доћи у Шве Коко? То им просто није привлачно. Економија ће наставити да буде преварантска економија."

Пословање у ратној зони

На крају нам је било дозвољено да завиримо у унутрашњост једног казина у Шве Кокоу, који води срдачан Аустралијанац и који нам је рекао да ће га ускоро затворити.

Унутра су једине муштерије биле локални Карени, коцкајући се у популарној аркадној игри где су морали да пуцају у дигиталне рибе.

Било нам је забрањено да водимо било какве интервјуе.

Задње просторије, са столовим за картарошке игре и рулет, биле су празне.

Аустралијски менаџер је рекао да је казино – изграђен пре шест година – био популаран и профитабилан кад их је било свега један или два, пре грађанског рата.

Али ових дана, са најмање девет њих који активно раде, напросто нема довољно муштерија за њих.

Прави новац се крије у онлајн коцки, за коју каже да је главни посао у Шве Кокоу.

Немогуће је знати колико новца се зарађује од онлајн коцке, а колико преко криминалних активности као што су прање новца и преваре.

Њих обично воде исти тимови, из истих комплекса.

Кад смо питали Јатаи колико новца су зарадили, нису желели да нам кажу – чак ни оквирну суму.

То је поверљива информација, рекли су.

Компанија је регистрована у Хонг Конгу, Мјанмару и Тајланду, али то су фирме које су скоро само пуки параван, са врло мало прихода или промета који пролазе кроз њих.

Одбили смо Јатаијеву понуду да посетимо го-карт стазу, аквапарк и макету фарме које су изградили.

Видели смо још један казино, док су нас водили на доручак у Јатаијевом луксузном хотелу, мада нисмо смели да уђемо у њега.

Деловао је празно.

Једини други објекат који смо смели да погледамо био је караоке клуб, са спектакуларним приватним собама, куполама налик пећинама потпуно прекривеним дигиталним екранима на којима су пливале огромне тропске рибе и ајкуле.

На њима су такође непрестано ишли снимци који су истицали визију и врлине Ше Жиђијанга.

Овај клуб је деловао напуштено, сем неких младих Кинескиња које су тамо радиле.

Носиле су оперске маске да не би могле бити идентификоване и плесале су нерасположено уз музику неколико минута пре него што су одустале и селе.

Интервјуи нису били дозвољени.

Било нам је допуштено да разговарамо са локалним чланицом особља Кареном, али она је била толико застрашена свиме да смо из ње извукли једва нешто више од њеног имена.

У његовом одсуству, Ше Жиђијанг је препустио вођење Шве Кокоа младом штићенику, 31-годишњем Јингсионгу.

Он живи са Вангом Фугуијем у пространој вили који су изградили на обалама реке Моеи, са погледом на Тајланд, а чувају је крупни кинески телохранитељи.

Тамо играју махџонг, једу најбољу храну и пију најбоља пића, и воде посао.

Хе има незнатно другачије објашњење од његовог шефа за преваре које се и даље одвијају пред њиховим носевима.

„Ми смо само грађевински инвеститори", рекао је он.

„Могу да вам гарантујем да се те ствари не дешавају овде.

„Али чак и ако се дешавају, мештани имају властити правни систем, тако да је њихов посао да излазе на крај с тим. Наш посао је да само пружамо добру инфраструктуру, добре зграде и индустрију подршке."

Али не постоји правни систем у овом делу Мјанмару, нити било каква регуларна власт.

Њом владају разне оружане групе које контролишу разне делове територије дуж тајландске границе.

Њихови команданти одлучују ко сме да гради или води фирме, узимајући проценат који има помаже у финансирању њихових или међусобних или ратова против мјанмарске војске.

За многе од њих се зна да држе преварантске комплексе.

Хе је признао да је рат омогућио Јатаију да дође до земљишта врло јефтино.

Групе за заштиту људских права Карена оптужују Соа Чита Туа за протеривање првобитних насељеника са њихове земље, уз минимално обештећење, мада је очигледно да Јатаи такође пружа преко потребне послове за мештане.

Безакоње у држави Карен највише привлачи илегалне фирме – а то не помаже имиџу Шве Кокоа.

Као ни скорашњи наслови у новинама.

Прошлог месеца је 22-годишњи кинески глумац Ванг Синг био спасен из центра за преваре на граници након што је био намамљен на Тајланд са понудом за снимање филма.

Његов нестанак покренуо је баражну паљбу питања на кинеским друштвеним мрежама, натеравши тајландске и кинеске власти да покрену заједничку операцију његовог ослобађања.

Кинески туристи почели су да отказују одморе на Тајланду, плашећи се за властиту безбедност.

Уследила су и друга спасавања.

ББЦ је добијао мејлове од неких жртава превара које су молиле за помоћ; организације за спасавање верују да су тамо и даље заточене хиљаде њих.

Скоро сви се налазе у мањим комплексима дуж границе јужно од Шве Кокоа.

Јатаи је истакао да њихови грађевински подухвати нису исто што и ови једноставни комплекси, од којих су неки пука гомила колиба изграђених на шумским чистинама.

Тамо се сада дешавају све лоше ствари, тврде они.

Они су нам говорили о КК Парку, озлоглашеном комплексу јужно од пограничног града Мјавадија, и о Донгмеију, грозду ниских зграда које води истакнути кинески мафијаш по имену Ван Куок Кои, познатији као Сломљени зуб.

То разликовање није помогло Ше Жиђијангу, који је некада имао добре везе са политичарима, полицијским шефовима и чак мање важним чланом краљевске породице на Тајланду.

Данас се чини да је изгубио чак и утицај који је некада имао у затвору, да би купио себи посебне привилегије.

Пожалио се да су га недавно претукли чувари.

Његови адвокати су се жалили на црвену потерницу Интерпола по којој је ухапшен, али глас Кине је вероватно најјачи у одређивању његове судбине.

На основу нашег интервјуа са њим, изгледало нам је да је Ши Жиђијанг истински згрожен његовим изненадним преокретом среће.

„Раније нисам разумео људска права, али сада стварно схватам колико је грозно кад су вам угрожена ваша људска права", каже он.

„Тешко је замислити колико се угњетавају људска права обичних људи у Кини, кад се људска права и достојанство цењеног бизнисмена као што сам ја, који је ишао на исте државне банкете као и Си Ђинпинг, ни на који начин не поштују."

Чини се да је он заиста веровао у то да може да изгради нешто што ће једног дана надрасти суморно порекло Шве Кокоа као града превара.

Тешко је претпоставити шта ће се сада десити са овим градом, али ако тајландска и кинеска влада наставе да сузбијају преваре, новац у њему ће почети да пресушује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]