Адолесценција траје до раних 30-их, открива нова студија

Научници су открили да мозак током живота пролази кроз пет јасно препознатљивих периода, и да су кључне прекретнице у деветој, 32., 66., и 83. години.

Истраживачи су анализирали снимке мозга око 4.000 људи старости до 90 година да би открили обрасце веза између њихових можданих ћелија.

Истраживачи са Универзитета у Кембриџу показали су да мозак остаје у фази адолесценције све до раних 30-их, када достижемо наш „врхунац".

Кажу да добијени резултати могу да помогну да боље разумемо како се ризик од поремећаја менталног здравља и деменције мења током живота.

Мозак се непрестано мења услед нових знања и искустава, али истраживање показује да то није миран образац од рођења до смрти.

Уместо тога, постоји пет фаза развоја мозга:

„Током целог живота, мозак реорганизује мождане везе.

„Непрестано јача и слаби везе, и тај процес није равномеран, јер постоје осцилације и фазе реорганизације можданих веза", каже др Алекса Музли за ББЦ.

Неки људи ове фазе достижу раније или касније од других, али истраживачи наглашавају да је запањујуће колико су се ове старосне границе јасно истицале у подацима.

Овакви обрасци су тек сада откривени захваљујући великом броју снимака мозга направљених током истраживања, чији налази су објављени у часопису Натуре Цоммуницатионс.

Пет фаза развоја мозга

Детињство - У овом периоду мозак брзо расте, али се истовремено смањује вишак веза између можданих ћелија, такозваних синапси, које се стварају на самом почетку живота.

Мозак је у овој фази мање ефикасан.

Ради попут детета које лута парком, иде где год пожели, уместо да се креће директно од тачке А до тачке Б.

Адолесценција - То се нагло мења од девете године, када мождане везе улазе у период снажног раста ефикасности.

„То је огроман заокрет", каже др Музли, описујући најдубљу промену између можданих веза.

Ово је уједно и време када постоји највећи ризик од појаве поремећаја менталног здравља.

Није изненађујуће што адолесценција почиње око пубертета, али ово истраживање пружа доказе који указују да се завршава много касније него што се раније претпостављало.

Некада се сматрало да је адолесценција ограничена на тинејџерске године, затим су неуронауке указале да се наставља у двадесетим, а сада изгледа и у раним тридесетим годинама.

Ово је једини период када мрежа неурона постаје ефикаснија.

Др Мозли истиче да је овај налаз поткрепљен бројним показатељима мождане функције који указују да мозак достиже врхунац у раним тридесетим.

„Веома је занимљиво", додаје, то што мозак остаје у истој фази од девете до 32. године.

Одрасло доба - Затим следи период стабилности за мозак, најдужи период који траје три деценије.

Промене су спорије у поређењу са претходним периодом „ватромета", али у овом периоду раст ефикасности мозга почиње полако да се креће у супротном смеру.

Рано старење - Почиње у 66. години, али тада не долази до наглог и изненадног пада, али се мењају обрасци веза у мозгу.

Уместо да ради као јединствена целина, мозак се све више раздваја на више региона који уско сарађују, као чланови бенда који почињу њихове самосталне пројекте.

Иако је студија проучавала здраве мозгове, у овом периоду почињу да се јављају знакови деменције и високи крвни притисак, који непосредно утичу на здравље мозга.

Погледајте видео: Шта се дешава са нашим мозгом у тренутку смрти

Позно старење - Завршна фаза почиње у 83. години.

За ову старосну групу постоји мање података него за друге, јер је било теже пронаћи довољно здравих мозгова за скенирање.

Промене у мозгу су сличне онима у фази раног старења, али су још израженије.

Др Мозли признаје да је највише изненађен подацима колико се ове промене у мозгу и године „поклапају са многим важним животним прекретницама", као што су пубертет, здравствени проблеми касније у животу, па чак и велике друштвене промена које се често дешавају у раним тридесетим, попут родитељства.

'Веома занимљива студија'

Студија није одвојено анализирала мушкарце и жене, али ће се питања, попут могућег утицаја менопаузе, додатно истражити.

„Многа неуроразвојна, ментална и неуролошка стања повезана су са начином на који су повезане нервне ћелије", каже Данкан Астл, професор неуроинформатике на Универзитету у Кембриџу.

„Заиста, разлике у можданим мрежама предвиђају потешкоће са пажњом, језиком, памћењем и широким спектром различитих понашања".

„Ово је веома занимљива студија која показује колико се наш мозак мења током живота", каже професорка Тара Спајерес-Џоунс, директорка Центра за истраживање мозга на Универзитету у Единбургу у Шкотској која није учествовала у истраживању.

Налази се „добро уклапају" у постојећа сазнања о развоју и старењу мозга, каже она, али наглашава да се „ове промене у можданим мрежама не дешавају код свих људи у истим годинама".

Погледајте и овај видео: Како да препознате да ли патите од дигиталне деменције

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]