Немци млађи од 45 година неће морати да траже војно одобрење за дужи боравак у иностранству

Немци узраста између 17 и 45 година неће морати да траже одобрење за дужи боравак у иностранству, рекао је Борис Писторијус, немачки министар одбране.

Његова изјава уследила је после контроверзе око могуц́их последица новог закона којим је поново уведена војна служба у Немачкој.

Циљ Закона о модернизацији војне службе, који је ступио на снагу 1. јануара је да ојача одбрану због потенцијалне претње Русије после њене инвазије на Украјину.

У саопштењу послатом ББЦ-ју, раније у априлу, портпарол Министарства одбране потврдио је да мушкарци од 17 и више година морају да добију претходно одобрење за боравак у иностранству дужи од три месеца.

Захтев за добијање дозволе углавном је прошао незапажено све док га прве недеље априла нису објавиле једне немачке новине.

Верује се да није примењен.

Борис Писторијус из Социјалдемократске странке рекао је немачкој новинској агенцији (ДПА) да уводи изузец́е.

„Без обзира да ли имају 17 или 45 година, или нешто између - сви су, наравно, слободни да путују и тренутно им није потребна дозвола за то“, рекао је.

Дужи боравци у иностранству такође нец́е морати да се пријављују.

„Током овог мирнодопског периода нец́е бити процедура за добијање дозвола.

„Суспендујемо захтев за дозволом све док је војна служба добровољна“, рекао је Писторијус.

Најавио је да ц́е бити успостављене одговарајуц́е процедуре у случају кризе.

Бранио је пропис „као меру предострожности“.

Закон који је ступио на снагу у јануару врац́а војну обавезу, мада ц́е бити примењен само ако се не пријави добровољно довољан број војних.

Од јануара ове године, свим осамнаестогодишњацима у Немачкој шаље се упитник у којем се пита да ли су заинтересовани и спремни да се придруже оружаним снагама.

Упитник је обавезан за мушкарце, а добровољан за жене.

Правни основ за овај захтев лежи у немачком Закону о војној обавези из 1956, који је неколико пута мењан, а последњи пут прошлог децембра.

Пре последњег амандмана, обавеза пријављивања дужег боравка у иностранству примењивала се само ако је Немачка била у стању националне одбране или мобилизације.

Званичник Министарства одбране рекао је да је слична одредба „била на снази током Хладног рата и да није имала практични значај“.

Закон о модернизацији војне службе предвиђа планове за повећање броја активног особља са око 180.000 на 260.000 до 2035. године.

У децембру је немачки парламент гласао за увођење добровољне војне службе, што значи да ће од јануара свим осамнаестогодишњацима бити послат упитник са питањем да ли су заинтересовани за придруживање оружаним снагама.

Од јула 2027. године, такође морају проћи процену способности како би се утврдило да ли би испуњавали услове за службу у случају избијања рата.

Жене се могу добровољно пријавити за војску, али не могу бити приморане да је служе, према немачком уставу.

Иако се план тиче добровољне службе, ако се безбедносна ситуација погорша или ако се јави премало добровољаца, могао би се размотрити облик обавезног служења војног рока.

Када је парламент одобрио закон, многи млади људи су се придружили протестима против одлуке.

„Не желимо да проведемо пола године живота затворени у касарнама, обучавајући се како да будемо послушни и учећи да убијамо“, написао је један организатор на друштвеним мрежама.

Као и друге европске земље, Немачка је смањивала оружане снаге током мирнодопских 1990-их.

Током Хладног рата имала је војску од скоро пола милиона људи.

Обавезна војна служба у Немачкој је укинута 2011. под тадашњом канцеларком Ангелом Меркел.

Канцелар Фридрих Мерц је обећао да ће обновити Бундесвер (оружане снаге Немачке) у најјачу конвенционалну војску у Европи као одговор на оно што његова влада описује као опасније безбедносно окружење на Старом континенту.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk