Преминула Глорија Стајнем, икона феминизма која је живот посветила борби за права жена

Глорија Стајнем, пионирка покрета за ослобођење жена у Сједињеним Америчким Државама, преминула је у 92. години, рекли су из њене фондације.

У објави на Instagramу наведено је да је „умрла мирно“ у њеном дому у Њујорку, „окружена многима који су је волели“.

Стајнем је била списатељица и уредница часописа, а пре више од 50 година основала је организацију Савез за акцију жена (Women's Action Alliance), групу посвећену борби против сексизма.

Каријеру је започела као новинарка у Њујорку током 1970-их година прошлог века.

Потом је учествовала у оснивању часописа Ms., једног од првих магазина о другим питањима важним за жене, осим куц́них послова и лепоте.

Била је један од најистакнутијих гласова у кампањи за репродуктивна права жена.

И сама је обавила илегални абортус у Лондону када је имала 22 године.

Годинама касније прославила је пресуду Врховног суда САД из 1973. у случају Роу против Вејда, којом је женама додељено уставно право на абортус.

Готово пола века касније, сведочила је и поништавању те пресуде.

Залагала се и за легализацију истополних бракова, за једнака права и зараде за жене и укидање смртне казне, као и за окончање праксе женског гениталног сакаћења.

Рођена 25. марта 1934. у Толеду, Охајо, имала је тешко детињство и у школу је кренула тек са 12 година.

После завршетка факултета крајем 1950-их, отишла је у Индију са истраживачком стипендијом и провела две године на различитим позицијама.

Помагала је женама из села да организују ненасилне протесте против владиних политика, што је пробудило њено интересовање за активизам на локалном нивоу.

Затим се почетком 1960-их преселила у Њујорк да би започела каријеру као слободна списатељица.

Славу је стекла разоткривањем услова рада Плејбој зечица 1963. године, када се маскирала као конобарица и написала „Причу о зечици“, чланак за часопис „Шоу“ у којем је детаљно описивала мрачну и сексистичку стварност царства Хјуа Хефнера.

Чим је стигла на интервју, радник обезбеђења је повикао: „Дођи зечице, зечице, зечице.“

Стајнем је открила недовољно плац́ен живот зечице и физичку бол ношења високих потпетица и уских корсета сатима.

Упркос слави и срамоти која је уследила, и даље се борила да је уредници схвате озбиљно.

Иако јој је разоткривање Плејбоја помогло да добије ангажмане за Њујорк тајмс и Њујорк магазин, често су теме биле женске чарапе и најновије фризуре.

„И данас, када ме људи не воле, представљају ме као бившу зечицу, као понижавајуц́у особу“, рекла је Њујорк тајмсу 2016. године. „С друге стране, побољшала сам услове рада за те жене.“

Њена фондација саопштила је да је „наставила да ради на остваривању једнакости све до самог краја“.

„Глоријин највећи дар била је способност да слуша друге, да учини да се људи осећају виђено и саслушано.

„Њене речи, дела и пример давали су људима слободу да буду оно што заиста јесу.

„Глорија је била верна њеном независном духу, увек вођена радозналошћу и хумором“, написали су.

Последње године живота проводила је у писању и окупљању људи.

Отварала је врата њеног дома за „Кругове разговора“ (Talking Circles), традицију која ће се наставити и после њене смрти, додали су.

Посвећеност томе да њен дом постане центар покрета за социјалну правду, као и предстојећа књига Неочекиван живот, представљају „само неке од многих дарова које је Глорија оставила свету, у нади да ће њихов утицај одјекивати кроз генерације“, пише у саопштењу фондације.

Глорија Стајнем је једном рекла да жели да доживи 100 година јер „има толико тога да се уради“.

У скоро веку живота, чак је постала талентована степ плесачица.

Председник САД Барак Обама јој је 2013. године доделио највише америчко цивилно одликовање - Председничку медаљу слободе, и њеном раду приписао заслуге за пружање „поштовања и могуц́ности које заслужује вец́и број жена“.

Живела је сама у Њујорку, задовољна сазнањем да часопис „Мс магазин“ и даље објављује.

Стајнем је искористила прилику да за ББЦ каже да се нада да ц́е њено наслеђе „можда помоц́и појединцима... да постану јединствене, вредне, вољене особе“.

Памтиц́е је по томе што је појачала гласове жена на начин на који мејнстрим медији у то време нису могли или нису хтели.

И тиме је променила пејзаж и језик женских права у Америци и свету.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk