BBC 100 žena 2024: Ko je na listi ove godine?
BBC je obelodanio tradicionalnu listu 100 najuticajnijih i najinspirativnijih žena za 2024. godinu.
Među njima su Nobelovka Nadia Murad, aktivistkinja Žizel Peliko koja je preživela više silovanja, glumica Šeron Stoun, olimpijke Rebeka Andrade i Alison Feliks, pevačica Rej, vizuelna umetnica Trejsi Emin, klimatska aktivistkinja Adenike Oladosu i spisateljica Kristina Rivera Garza.
Od suočavanja sa smrtonosnim sukobima i humanitarnim krizama u Gazi, Libanu, Ukrajini i Sudanu, do prisustvovanja polarizaciji u društvima koja je usledila posle rekordnog broja izbora održanih širom sveta, žene su morali da zagrabe duboko i pronađu nove nivoe otpornosti.
BBC 100 žena odaje počast ceni koju su ove godine žene morale da plate slaveći one koje – kroz vlastitu otpornost – traže promene, dok se svet menja oko njih. Lista takođe ostaje posvećena istraživanju uticaja klimatske krize, ističući klimatske pionirke koje pomažu vlastitim zajednicama da se izbore sa klimatskim uticajem i prilagode mu se.
Imena nisu navedena posebnim redosledom
Preskoči do dna Kultura i obrazovanje
Plestija Alakad, Palestinske teritorije
Novinarka i pesnikinja
Dvadesetdvogodišnja Plestija Alakad tek je diplomirala kada je počeo rat u Gazi. U prvim danima rata, postavila je video na kojem se vidi kako je u svom stanu tokom intenzivnih izraelskih raketiranja.
Postao je viralan, a ona je brzo došla do četiri miliona pratilaca na Instagramu sa narednim ažuriranjima o Gazi, pesmama i dnevničkim zapisima. Njeni memoari zasnovani na ovim izveštajima, „Oči Gaze”, biće uskoro objavljena.
Alakad je novinarka godine 2024. prema izboru One Young World. Takođe je zagovarala prava Palestinaca na prestižnim forumima kao što je Svetski samit vlada u Dubaiju.
Alakad je napustila Gazu u novembru 2023. godine. Dobila je stipendiju za master studije medija u Bejrutu.
Hamida Aman, Avganistan
Preduzetnica za medije i obrazovanje
Kad su talibani avganistanskim devojkama uskratili pristup sekundarnom obrazovanju, medijska preduzetnica Hamida Aman odlučila je da pokrene Akademiju Begum, onlajn prostor koji nudi besplatne medijske kurseve za studente koji ne mogu da pohađaju školu.
Protekle godine, ova obrazovna platforma pružila je više od 8.500 videa na jezicima dari i paštu, pokrivajući školski program za decu od sedmog do dvanaestog razreda.
U martu je Aman pokrenula Begum TV, obrazovani kanal koji emituje kurseve Akademije Begum preko satelita.
Ovaj servis je usledio posle projekta Radio Begum, stanice koju su napravile žene za žene, a nastao je posle talibanskog preuzimanja vlasti 2021. godine.
Svetlana Anohina, Rusija
aktivistkinja za ljudska prava
Svetlana Anohina je provela godine pomažući žrtvama porodičnog nasilja kako bi pobegle iz ruskog Severnog Kavkaza, regiona sa većinskim muslimanskim stanovništvom koji se graniči sa Istočnom Evropom i Azijom.
Zajedno sa svojim volonterima osnovala je projekat Marem 2020. godine. Ova inicijativa pomaže ugroženim ženama iz Dagestana, Čečenije i drugih republika Severnog Kavkaza da organizuju evakuacije žena i pronađu im privremeni smeštaj, kao i da im pruže pravnu i psihološku podršku.
Anohina je i sama odlučila da napusti Rusiju 2021. godine, nakon što su čečenske i dagestanske snage bezbednosti upale u njeno sklonište za žene.
Prošle godine su vlasti pokrenule krivičnu istragu protiv nje po optužbi za diskreditaciju ruskih oružanih snaga.
Kristina Asi, Liban
Fotoreporterka
Fotoreporterka Kristina Asi je odrasla devedesetih u Libanu – u vreme stalne nestabilnosti posle građanskog rata – a to je motivisalo njenu želju da dokumentuje sukob i pokriva neispričane priče iz rata.
Njen život je doživeo tragičan obrt u oktobru 2023. godine, kad je bila teško povređena u izraelskom napadu na južni Liban.
U eksploziji je poginuo njen kolega novinar Isam Abdalah, povređeno je petoro drugih kolega, a Asi je kasnije morala da bude amputirana noga.
Ovo iskustvo ju je navelo da se zalaže za bezbednost novinara i posvetila je učešće u nošenju Olimpijske baklje u Parizu 2024. godine svim novinarima koji su poginuli na zadatku.
Eugenija Boneti, Italija
Časna sestra
Sestrа Jevgenija Boneti pomogla je u vođenju više od 100 skloništa i uspostavila mrežu sa sestrama u Africi kako bi podržala migrantkinje žrtve trgovine ljudima i eksploatacije.
Provela je mnoge noći pomažući ženama koje su bile prisiljene na prostituciju u Rimu i postala predsednica organizacije Slaves No More, koja je podizala svest o trgovini ljudima.
Boneti je bila misionarka u Keniji više od 24 godine i pomagala je u obuci zvaničnika u više zemalja kako bi razvili inicijative protiv trgovine ljudima.
Pre nego što je otišla u penziju, Papa Franja zamolio je sestru Jevgeniju Boneti da napiše Put Krsta za 2019. godinu, ključnu godišnju poslanicu za katolike kojom se obeležava Veliki petak u Koloseumu.
Šin Devi, Mjanmar
Filmska rediteljka
Nagrađivana dokumentaristkinja Šin Devi je uhapšena kad je pronađen dron u njenom prtljagu.
Sudilo joj se ove godine u Mjanjmaru kojim vlada vojska, optuženoj da je prekršila zakone o kontraterorizmu. Na zatvorenom suđenju, uskraćeno joj je pravno zastupanje i osuđena je na doživotnu kaznu zatvora.
Rediteljka se bori protiv vojne vlasti od 1988. godine i boravak u zatvoru joj nije stran.
Snimila je desetine kratkih dokumentaraca, od kojih su mnogi privukli pažnju sveta, među njima njen film o pro-demokratskim protestima iz 2007. godine, kada su se hiljade budističkih monaha pridružili demonstracijama protiv hunte.
Trejsi Emin, Velika Britanija
Umetnica
Devedesetih se Trejsi Emin nametnula provokativnim delima kao što su Moj krevet i Šator, koja pozivaju ljude da se zamisle nad vlastitim seksualnim iskustvima.
U međuvremenu je postala krajnje prepoznatljivo ime u svetu, slavljena zbog njenog ispovednog i autobiografskoj stila.
Prošlo je 25 godina otkako je Moj krevet prvi put izložen u Londonu, izazvavši veliku raspravu u medijima. Nekada predstavljana kao „nestašno dete” britanske umetnosti, Emin je ove godine dobila titulu dame od kralja Čarlsa za doprinos vizuelnoj umetnosti.
Umetnica je osnovala Fondaciju Trejsi Emin u Margejtu, u Velikoj Britaniji, za podršku novim mladim nadama.
Da biste bili žena u ovom trenutku, mislim da nam je potrebno onoliko otpornosti koliko možemo da steknemo… Mislim da je sada vreme kada mora postojati veće jedinstvo i veća borba među ženama.
Trejsi Emin
Suan Fon, Vijetnam
Filmska rediteljka, autorka, vlasnica galerije
Spisateljica i rediteljka Suan Fon, koja se približava 95. rođendanu, imala je veoma ispunjen život.
Iskusila je dva vijetnamska rata i borila se za nezavisnost od Francuske kao šesnaestogodišnjakinja.
Po završetku studija medicine bila je šefica klinike, ratna dopisnica i rediteljka za Vijetnamsku televiziju, svedočivši istorijskim trenucima poput pada Sajgona.
Sa 62 godine, umesto penzionisanja, otvorila je galeriju Lotus – jednu od prvih privatnih galerija u Ho Ši Mini – s ciljem da vietnamsku umetnost približi svetu. Posvetila se pomaganju lokalnih umetnika i pomagala im je da postignu svetsku slavu.
Kristina Rivera Garza, Meksiko/SAD
Spisateljica
Produktivna autorka Kristina Rivera Garza je tokom godina bila ovenčana brojnim nagradama, među njima Pulicerovom nagradom za 2024. godinu u kategoriji memoara za njenu knjigu Lilijanino nepobedivo leto, koje rasvetljava problem femicida.
Kroz priču njene sestre Lilijane – koju je devedesetih u Meksiku ubio bivši dečko pre nego što je pobegao i nikad nije izveden na sud – spisateljica se suočava sa traumom gubitka najmilije osobe i upušta se u misiju borbe za pravdu u zemlji sa jednom od najvećih stopa femicida na svetu.
Rivera Garza je takođe osnivačica i predsednica doktorskog programa za kreativno pisanje na španskom jeziku na Univerzitetu u Hjustonu.
Neprestano i temeljno igranje sa jezikom tako da jezik konačno dočara žensku stranu priče moglo bi da postavi temelje za bilo kakvu vrstu otpornosti.
Kristina Rivera Garza
Linda Drofn Gunarsdotir, Island
Direktorka ženskog skloništa
U Islandskom skloništu za žene, Linda Drofn Gunarsdotir pomaže ženama koje su primorane da napuste dom zbog porodičnog nasilja.
Island je zemlja koja se često nalazi u samom vrhu lista „najboljih mesta da se bude žena”, ali rodno zasnovano nasilje je procenat rodno zasnovanog nasilja i dalje uporno visok.
Kao generalna direktorka centra, vodi projekat za otvaranje novog prostora koji bi bio prvi namensko sklonište za žene otvoreno na Islandu.
Drofn Gunarsdottir kaže da se pre 20 godina 64 odsto žena koja su ostajale u skloništu na kraju vraćalo svojim zlostavljačima, ali ta cifra je sada pala na 11 odsto kao posledica poboljšane podrške i usluga.
Maheder Hajleselasije, Etiopija
Fotografkinja
Radeći u okruženjima isušenih reka i desetkovanih useva, etiopska fotografkinja Maheder Hajleselasije dokumentuje kako su teške suše primorale porodice u njenoj zemlji da dozvoljavaju ćerkama da stupe u dečji brak, što je tema koja joj je donela Nagradu za savremenu afričku fotografiju 2023. godine.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava očekuju da će broj devojaka ugroženih od dečjeg braka kao posledice klimatske krize porasti za trećinu u svetu do 2050. godine.
Njene fotografije obeležene su istorijom i iskustvima ljudi sa kojima se susreće svaki dan, baš kao i njenim vlastitim.
Njena dela su izložena na mnogim prestižnim mestima, kao što je ovogodišnje Afričko bijenale za fotografiju.
Harbia Al Himiari, Jemen
Inženjerka očuvanja kulturne baštine
Budući da su mnoge zgrade od istorijske važnosti bile oštećene posle višegodišnjeg rata u Jemenu, inženjerka Harbia Al Himiari se upustila u misiju da im podari novi život.
Sklopivši partnerstvo sa drugim organizacijama kao što je Unesko, obnovila je desetine stambenih zgrada i građevina kulturne baštine u Old Sani i širom zemlje. Unesko je ustanovio štetu na više od 16.000 lokacija.
Njen rad na polju očuvanja kulturne baštine ne samo da je očuvao istorijske lokacije, već je i unapredilo kvalitet života mnogih ljudi.
Al Himiari takođe obučava meštane tradicionalnim građevinskim zanatima i inspiriše mlade devojke da počnu da se bave ovim poslom.
Anat Hofman, Izrael
Verska aktivistkinja
Anat Hofman je provela decenije zalažući se za rodnu ravnopravnost i verski pluralizam unutar Judaizma.
Ona je osnivačica grupe Žene zida, koja se bori za jednaka prava za molitvu žena na Zapadnom zidu u Starom gradu Jerusalima. Tokom godina, borila se protiv pravila koja ženama zabranjuju nošenje molitvenih šalova i zajedničko čitanje Tore.
Radila je 20 godina kao izvršna direktorka Izraelskog verskog akcionog centra, pravnog i aktivističkog ogranka Reformskog pokreta koji se zalaže za jednakost i socijalnu pravdu.
Pre toga je bila odbornica u gradskoj vladi Jerusalima, gde je dovodila u pitanje ultra-ortodoksne politike.
Maria Teresa Horta, Portugal
Pesnikinja
Spisateljica i novinarka Maria Teresa Horta jedna je od najistaknutijih portugalskih feministkinja i autorka mnogih nagrađivanih knjiga, ali je možda najpoznatija kao koautorka međunarodno priznatih Novas Cartas Portuguesas (Nova portugalska pisma).
Zbirka proze, poezije i erotike bila je brzo zabranjena 1972. godine od portugalske autoritarne vlade, a Horta i njeni koautori završili su na sudu zbog opscenosti i „zloupotrebe slobode štampe”.
Slučaj tri Marije, kako su postale poznate, završio je u vestima i doveo do protesta širom sveta.
Njihovo suđenje okončano je posle Karanfilske revolucije koja je srušila režim – i ove godina se obeležava pedesetogodišnjica tog istorijskog trenutka.
Johana Bahamon, Kolumbija
Socijalna aktivistkinja
Poseta kolumbijskom zatvoru preobratila je život glumice Johane Bahamon, nadahnuvši je da radi za one kojima je potrebna „druga šansa”.
Prebacila se 2012. godine sa karijere glumice na aktivizam u borbi za zatvorsku reformu i osnovala Fundasion Aksion Interna, neprofitnu organizaciju koja podržava kolumbijsku zatvorsku populaciju i one koji su pušteni na slobodu.
Fondacija je uspela da dopre do više od 150.000 ljudi i 132 pritvorskih centara širom zemlje.
Ova socijalna aktivistkinja takođe je bila promoterka Zakona o drugoj prilici iz 2022. godine, poznatog kao predlog zakona Johane Bahamon, koji je poreknuo ekonomsku inicijativu za povećanje pristupa zaposlenju i obuci za ljude nakon boravka u zatvoru.
Otpornost je nešto više od ustajanja i nastavljanja puta posle poteškoće; to je donošenje odluke da je transformišete u priliku za lični razvoj.
Johana Bahamon
Dilorom Juldoševa, Uzbekistan
Krojačica i poslovna žena
Pre dve godine je Dilorom Juldoševa izgubila obe noge u nesreći tokom žetve. Ali to je nije sprečilo da nastavi da sanja velike snove.
Želela je da ovlada novim veštinama istovremeno pomažući mladim Uzbekistankama da zarade za život, tako da je odlučila da osnuje vlastitu krojačku kompaniju.
Naučila je osnove preduzetništva i upravljanja resursima, i obučila više od 40 šegrtkinja. U roku od nekoliko meseci, njena kompanija je doživela značajan rast, vodeći besplatne radionice i zaključujući ugovore za proizvodnju uniformi za radnike i školsku decu.
Njena kompanija je u međuvremenu postala izvor prihoda za nju i desetine drugih žena.
Šeron Klajnnbaum, SAD
Rabinka
Pionirka u okviru jevrejske zajednice u Njujorku, rabinka Šeron Klajnbaum je provela tri decenije nadahnjujući ljude na promenu na razmeđi prava LGBTQ+ zajednice i religije.
Naimenovana 1992. godine za prvu rabinku gradske Kongregacije Beit Simčat Tora, provela je naredne 32 godine predvodeći je kroz uspone i padove – računajući tu i krizu side devedesetih.
Dovela je do proširenja članstva kongregacije tako da obuhvati trans i nebirnarne osobe, i sada se veruje da je ona najveća sinagoga u SAD prijateljski nastrojena prema LGBTQ+ zajednici.
Klajnbaum, koja se penzionisala ove godine, bila je vodeća snaga iza projekata socijalne pravde, a predsednik Bajden ju je naimenovao u američku Komisiju za međunarodne verske slobode.
Radost je čin duhovnog i političkog otpora.
Šeron Klajnnbaum
Lesli Loko, Gana/Velika Britanija
Arhitektinja
Njen rad na „demokratizaciji arhitekture” doneo je Lesli Loko zlatnu medalju Kraljevskog instituta britanskih arhitekata za 2024. godinu – jedno od najvećih svetskih priznanja na njenom polju – što je čini prvom crnkinjom koja je dobila ovu nagradu od osnivanja instituta 1848. godine.
Poslednje dve decenija zagovara dovođenje ljudi iz nedovoljno zastupljenih okruženja u ovaj posao.
Akademkinja gansko-škotskog porekla takođe je postala prva žena afričkog porekla koja je bila domaćin Venecijanskog bijenala arhitekture gde se usredsredila na teme dekarbonizacije i dekolonizacije.
Osnivačica je Instituta za afričku budućnost u Akri, koji istražuje odnose između arhitekture, identiteta i rase.
Otpornost je sposobnost da se ostane na pravom putu na duže staze – čak i uprkos nezainteresovanosti, sa kojom je često teže izboriti se nego sa protivljenjem.
Lesli Loko
Roksi Marej, Velika Britanija
Zagovornica prava osoba sa invaliditetom
Govoreći otvoreno o svojim iskustvima kao panseksualne osobe koja živi sa multiplom sklerozom (MS), Roksi Marej koristi svoju platformu kako bi osnažila hronično bolesne osobe i osudila isključenost iz medicine, dobrotvornih akcija i korporativnog sektora.
Marejin aktivizam služi se njenim iskustvom u modi, pomažući ljudima da se prebace na pomagala za mobilnost sa stilom i promovišući vidljivost za ljude sa invaliditetom iz manjinskih i etnički raznolikih grupa.
Osnivačica je podkasta The Sick and Sickening, koji deli neublažene priče o životu sa invaliditetom i bolešću, od borbe sa bolom do seksualnog zdravlja i telesne i seksualne pozitivnosti.
Marej želi da pokaže svetu autentičniju zastupljenost gluvih i nada se da će otvoriti vlastitu praksu za obučavanje više gluvih medicinskih sestara.
Kao kvir smeđoj ženi sa invaliditetom, za mene je otpornost istovremeno duboko lična i izričito kolektivna. Njena suština je u snazi da se promene sistemi koji marginalizuju osobe poput mene.
Roksi Marej
Jasmin Mdžali, Palestinske teritorije
Modna kreatorka
Kreacije modne kreatorke Jasmin Mdžali inspirisane su palestinskim načinom života i tradicijama.
Nakon što je odrasla na američkom jugu, preselila se u Ramalu na Zapadnoj obali, gde je osnovala svoj brend Nol Kolektiv 2020. godine.
Njena modna kuća sarađuje sa porodičnim šivaćim radionicama, lokalnim prodavnicama začina koje obezbeđuju prirodne agense za boju i ženskim kooperativama za kolektivnu proizvodnju odeće. Krojači, tkači, vezioci i rezbari koriste tradicionalne tehnike, odajući poštu palestinskom zanatu pravljenja tkanine.
Mdžali koristi svoju odeću da bi pričala priče o Palestincima. Bavila se i uličnim zlostavljanjem koje žene doživljavaju u čitavom svetu, naslikavši izreku ‘nije tvoja habibti’ (nije tvoja beba) na teksas jaknama i majicama.
Olivija Mekvej, Velika Britanija
Šminkerka
Nakon što joj je postavljena dijagnoza alopecije, Olivija Mekvej je počela da istražuje svet perika. Isprobavajući nove stilove i eksperimentišući sa alternativnom dlakom, izgradila je onlajn platformu da bi ohrabrila i osnažila žene koje se suočavaju sa gubitkom kose.
Sa skoro pola miliona pratilaca, normalizuje nošenje perika istovremeno ukazujući na problem alopecije i zdravlja žena.
Mekvej, šminkerka i influenserka iz Severne Irske, počela je da gubi kosu u poznim tinejdžerskim godinama.
Sada vodi radionice za perike i deli vlastito putovanje kao ponovno pronalaženje samopouzdanja, stvarajući bezbedan prostor za žene sa alopecijom da bi se okupile i normalizovale razgovor o ovom stanju.
Otpornost je kruna koju nosimo mi žene. Mi smo zauvek sposobne da se prilagođavamo, transformišemo i naučimo da cvetamo u svom okruženju, bez obzira na okolnosti.
Olivija Mekvej
Su Min, Kina
Putnica i influenserka
U 50. godini, nakon što je pobegla iz zlostavljačkog braka, Su Min se upustila u solo putovanje po Kini, samo sa njenim kolima, šatorom i penzijom.
Njeno putovanje ju je u međuvremenu odvelo u više od 100 gradova u više od 20 pokrajina otkako je počela da vozi 2020. godine.
Ona dokumentuje čitavo svoje putovanje, a njena priča je pokrenula ostrašćene rasprave na društvenim mrežama, jer je nadahnula druge sredovečne žene, koje se u društvu često nazivaju „tetkama”, da se usude da se odupru postojećem stanju.
Sada ima šest miliona pratilaca na svim platformama društvenih mreža i njen život je pretočen u film -Kao kotrljajući kamen – koji je imao premijeru ove godine.
Hinda Abdi Mohamud, Somalija
Novinarka
Strastveno posvećena pisanju od najmlađih dana, Hinda Abdi Mohamud je vodila dnevnik sa pričama o ljudima koji beže od nasilja u njenoj rodnoj Hargeisi, u Somaliji.
Danas je glavna urednica Bilana, prvog i jedinog medijskog tima u zemlji sastavljenog isključivo od žena.
Tim je oformljen da bi se borio protiv visoke stope seksizma i zlostavljanja sa kojom se suočavaju Somalijke na radnim mestima – izazovi koji su izdvojeni u skorašnjem izveštaju UN-a.
Bilanov cilj je da ukaže na društvene probleme u jednoj od najopasnijih zemalja na svetu za novinare, izveštavajući o pričama kao što su Somalijci sa virusom HIV-a koji moraju da se kriju, zlostavljana siročad i albino osobe koje je prokazala njihova vlastita zajednica.
Helen Molino, Velika Britanija
Suosnivačica Monumentalne Velškinje
Pre 2021. godine, nije bilo statua posvećenih Velšankama u Velsu.
Ragujući na to, pravnica Helen Molino je postala suosnivačica Monumentalnih Velškinja, neprofitne organizacije koja želi da unapredi javnu zastupljenost Velšanki i slavi njihove doprinose i dostignuća.
Na osnovu sugestija pripadnika javnosti, Molino i njen tim su isplanirali da podignu ukupno pet statua žena, kako bi osigurali da njihove priče neće biti zaboravljene.
Grupa je do sada podigla četiri – prva je bila prva velška crna direktorka škole Beti Kembel u Kardifu, a sledile su je Ilejn Morgan u Mauntin Ešu, Kranogven u Langranogu i ledi Ronda u Njuportu.
Šarnuš Parsipur, Iran/SAD
Književnica i prevoditeljka
Jedna od najistaknutijih iranskih književnica, romansijerka Šarnuš Parsipur bavi se tabu temama u svojim delima, kao što su ženska seksualna opresija i pobuna u patrijarhalnom društvu.
Karijeru je započela kao prozaistkinja i producentkinja na Iranskoj nacionalnoj televiziji i radiju, ali je dala otkaz iz protesta zbog pogubljenja dvojice pesnika aktivista pre revolucije 1978. godine. To je dovelo do njenog prvog zatvaranja.
Od revolucije, njen rad je bio naširoko zabranjivan u Iranu i Parsipur je bila ponovo zatvorena zbog otvorenog bavljenja problemima nevinosti u njenom romanu Žene bez muškaraca. On je kasnije adaptiran za igrani film van Irana.
Parsipur prepričava iskustva iz zatvora u njenim tekstovima i živi u izgnanstvu u SAD od 1994. godine.
Idania del Río, Kuba
Modna preduzetnica
Klandestina je prvi nezavisni modni brend sa Kube koji prodaje odeću onlajn na svetskom tržištu, čija je suosnivačica grafička dizajnerka Idania Del Río.
Kompanija je nastala kad je predsednik Raul Kastro popustio propise za nezavisna poslovanja i trgovinu.
Napravljeni od većinski ženskog tima dizajnera u Havani, ovi proizvodi slave kubansku kulturu i žele da ohrabre priznanje ostrvske kreativnosti. Del Río je uvela kreativnu reciklažu u produkcioni lanac kompanije i bavi se održivim praksama.
Diplomka Instituta za dizajn u Havani (ISDI), dizajnirala je plakate za galerije, pozorišta i festivale pre nego što je osnovala vlastitu modnu kompaniju.
Žanilsinzat Turganbaeva, Kirgistan
Direktorka muzeja
Očuvanje i oživljavanje kulturnog nasleđa Kirgistana je prioritet za Žanilsinzat Turganbaevu.
Vodi etnološki muzej u Biškeku, koji sadrži jedinstvene nacionalne artefakte i privlači veliki broj posetilaca.
Deo njenog filantropskog rada uključuje očuvanje kirgistanske književnosti, među njima Ep o Manasu, koji priča priču o ratniku za kog se govori da je ujedinio 40 plemena kirgistanske oblasti.
Jedna verzija monumentalne poeme koja se našla na listi Uneska sadrži oko 500.000 stihova i smatra se najdužim epom na svetu (dvadeset puta je duži od Homerove Odiseje). Rad Turganbaeve stvara prilike i resurse za „manašise”, zabavljače koji recituju ovaj kirgistanski klasik.
Pudža Šarma, Indija
Izvođačica pogrebnih rituala
Poslednje tri godine Pudža Šarma je izvodila pogrebne rituale za mrtva tela po koja niko nije došao u Delhiju.
Njena motivacija potiče iz ličnog iskustva, prvi put izvevši pogrebne rituale za njenog brata nakon što je ubijen a niko nije došao da pomogne sa njegovom sahranom.
Šarma je naišla na otpor sveštenika i šire zajednice, budući da u hinduskoj veri ovu ulogu tradicionalno obavljaju muškarci.
Uprkos negativnoj reakciji, izvodila je pogrebne rituale za više od 4.000 ljudi iz različitih vera i religija, deleći svoj rad na društvenim mrežama i zalažući se za pravo da svi dobiju dostojanstvo koje zaslužuju u smrti.
Margarita Barientos, Argentina
Osnivačica narodne kuhinje
Od otvaranja narodne kuhinje za svega 15 ljudi do toga da sada prehranjuje više od 5.000 ljudi dnevno, Margarita Barientos je poznata po posvećenoj borbi protiv gladi u Argentini, gde 53 odsto od 46 miliona stanovnika sada živi u siromaštvu.
Rođena u jednom od najsiromašnijih regiona u zemlj, Barientos se suočila sa neprijateljstvom od najranijih dana. Osnovala je vlastitu narodnu kuhinju Los Piletones 1996. godine, izgradivši je u fondaciju koja sada vodi centar za dnevni boravak, zdravstveni centar, šivaću radionicu i biblioteku.
Njen rad u zajednici dobio je podršku mnogih kompanija i slavnih ličnosti – fudbaler Lionel Mesi joj je nedavno poklonio potpisani dres za aukciju.
Zabava i sport
Rebeka Andrade, Brazil
Gimnastičarka
Ukupno šest medalja gimnastičarke Rebeke Andrade čini je najodlikovanijom olimpijkom u Brazilu (ima i devet svetskih titula).
Osvojila je zlato u parteru u Parizu 2024. godine, pobedivši naodlikovaniju svetsku gimnastičarku Simon Bajls. Tokom ceremonije dodele medalja, Bajls i koleginica američka gimnastičarka Džordan Čajls su se poklonile Brazilki, što je gest koji je postao viralan i simbol ovogodišnje Olimpijade.
Jedna od osmoro dece, do 10. godine pešačila je na vežbe iz njene favele nadomak Sao Paula, dok je njena samohrana majka spremala kuće da bi platila njene treninge.
Tokom uspona morala je da prebrodi mnoge teške povrede, a otvoreno je govorila o stavljanju prioriteta na mentalno zdravlje.
Biti otporan povezano je s načinom na koji se nosimo sa stvarima koje nam se dešavaju, i pomaganjem saigračima da vide dobre aspekte nečega čak i kada su stvari zaista loše.
Rebeka Andrade
Alison Feliks, SAD
Atletičarka
Sa rekordnih osvojenih 20 medalja na svetskim prvenstvima i 11 medalja na Olimpijskim igrama, Alison Feliks je atletičarka sa najviše sportskih priznanja u istoriji.
Nakon što je imala preeklampsiju i rodila ćerku prevremeno, postala je žestoka zagovornica prava na zdravlje majki. Sada je dobila grant u visini od 20 miliona dolara od Melinde Frenč Gejts da bi unapredila zdravstvenu negu majki za crnkinje u SAD.
Ova penzionisana sportistkinja bila je ključna za uvođenja prvog vrtića u Olimpijsko selo na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.
Takođe ove godine, izabrana je u Komisiju sportista Međunarodnog olimpijskog komiteta i pokrenula je vlastitu kompaniju za sportski menadžment usredsređenu isključivo na ženske sportove.
Suština otpornosti je u pronalaženju snage i lepote u direktnom suočavanju sa teškim situacijama i korišćenju svakog neuspeha kao pogonskog goriva da bi se išlo dalje napred.
Alison Feliks
Vineš Fogat, Indija
Rvačica
Trostruka Olimpijka, Vineš Fogat je jedna od najodlikovanijih rvačica u Indiji i glasna kritičarka seksističkih stavova prema ženama u sportu. Osvajala je medalje na Svetskim prvenstvima, u Igrama Komonvelta i Azijskim igrama.
Ove godine Fogat je postala prva indijska rvačica koje je stigla do olimpijskog finala, ali je bila diskvalifikovana nakon što nije prošla na merenju težine. Kasnije je napustila ovaj sport i počela da se bavi politikom.
Glasna po pitanju rodnih stereotipa, Fogat je bila lice višemesečnih protesta indijskih rvačica protiv šefa njihove sportske federacije Bridža Bušana Singa, optuženog za seksualno zlostavljanje sportistkinja – što je optužba koju on negira.
Protest je dospeo u svetske vesti kad je policija uhapsila Fogat i druge tokom demonstracija.
Sposobnost da se izdignete posle lošeg dana na poslu i podarite sebi dostojanstvo suština je otpornosti.
Vineš Fogat
Kim Jedži, Južna Koreja
Olimpijska streljačica
Harizma i sportska dostignuća skrenuli su pažnju sveta na Kim Jedži ove godine.
Ova streljačica osvojila je srebro u ženskom streljaštvu iz vazdušnog pištolja na 10 metara na njenim prvim Olimpijskim igrama u julu, nakon što je samo nekoliko meseci ranije postavila rekord iz ženskog streljaštva vazdušnim pištoljem na 25 metara.
Njeni snimci postali su viralni na društvenim mrežama, hvaleći ne samo njenu veštinu već i hladan stav, nesalomljivu koncentraciju i imidž inspirisan naučnom fantastikom sa naočarima rađenim po meri koje joj pomažu u preciznosti.
Kim Jedži je otvoreno govorila o tome kako doživljava odgovornosti koje dolaze sa majčinstvom. Ona pravi pauzu od sporta da bi provodila vreme sa šestogodišnjom ćerkom.
Kroz sport pokazujemo otpornost, timski rad i odlučnost - vrednosti koje, po meni, prevazilaze sportske terene i inspirišu društvene promene.
Kim Jedži
Hadika Kiani, Pakistan
Kantautorka
Jedna od najcenjenijih muzičkih ikona Pakistana, Hadika Kiani je poznata po bogatom rasponu glasa i doprinosu humanitarnim akcijama.
Proslavivši se devedesetih, postala je cenjena snaga na ženskoj pop muzičkoj sceni Južne Azije, kao i ambasadorka dobre volje Razvojnog programa Ujedinjenih nacija.
U reakciji na katastrofalne poplave iz 2022. godine u Pakistanu, Kiani je pokrenula vlastiti projekat Vasila-e-Rah, posvećen pomaganju žrtvama u oblastima Beludžistana i Južnog Pandžaba.
Pozivala je javnost da pomogne raseljenim porodicama, a prošle godine je projekat saopštio da je izgradio 370 domova i drugih objekata u pogođenim oblastima.
Zakija Kudadadi, Avganistan
Paraolimpijka u tekvondou
Prva članica Paraolimpijskog izbegličkog tima koji je ikada osvojio medalju, Zakija Kudadadi je ušla u istoriju na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.
Ova sportistkinja, rođena bez jedne podlaktice, počela je da trenira tekvondo u tajnosti sa 11 godina u skrivenoj teretani u njenom rodnom gradu Heratu, u zapadnom Avganistanu.
Isprva joj nije bilo dozvoljeno da se takmiči na njenim prvim Paraolimpijskim igrama u Tokiju nakon povratka talibana na vlast 2021. godine.
Ali uz intervenciju Međunarodnog paraolimpijskog komiteta i podršku Francuske, bezbedno je evakuisana iz Avganistana i postala prva avganistanska sportistkinja koja je učestvovala na nekom međunarodnom sportskom događaju posle talibanskog preuzimanja vlasti.
Moje putovanje do olimpijske medalje govori o snazi otpornosti kod Avganistanki, žena izbeglica, i svih žena uopšte. Ne predajući se, mi nastavljamo da pokazujemo da nema ničega što žene ne mogu da urade.
Zakija Kudadadi
Firda Marsja Kurnija, Indonezija
Muzičarka iz hevi metal benda
Preispitivanje rodnih i verskih normi je nešto sa čim Firda Marsja Kurnija nema problema, kao glavna vokalistkinja i gitaristkinja ženskog hevi metal benda pod hidžabom Voice of Baceprot.
Pevajući na engleskom i sudanskom, jednom od najrasprostranjenijih jezika u Indoneziji, tekstovi ovog trija izražavaju nezadovoljstvo patrijarhatom.
Suočile su se sa ljutitom reakcijom konzervativnih muslimana, koji nisu reagovali dobro kad su počele da se bavi hevi metalom.
Ali bend je postigao mnogo toga otkako je započeo rad pre 10 godina u seoskoj školi u Garutu, na Zapadnoj Javi. Ove godine su nastupale na Glastonberiju, kao prvi indonežanski bend u 54-godišnjoj istoriji ovog muzičkog festivala.
Džoan Čelimo Meli, Kenija/Rumunija
Dugoprugašica
Proslavljena zbog dostignuća u trčanju na duge pruge, rumunska olimpijka rođena u Keniji Džoan Čelimo osvojila je srebro na Evropskom prvenstvu u polumaratonu ove godine.
Pored sporta, žrtva je rodno zasnovanog nasilja i želi da iskoristi lično iskustvo da bi istakla pretnju sa kojom se sportistkinje često suočavaju.
Suosnivačica je Tiropinih anđela, organizacije kenjijskih sportistkinja osnovane posle ubistva njene koleginice trkačice i svetske rekorderke Agnes Tirop 2021. godine, koja se bori protiv rodno zasnovanog nasilja kroz širok dijapazon aktivnosti.
Ovogodišnje ubistvo olimpijske trkačice Rebeke Čeptegei od njenog bivšeg partnera obnovilo je pozive na delovanje protiv femicida u Keniji.
Verujem da prava promena počinje kad odlučimo da naš bol nije kraj naše priče, već početak nečeg većeg
Džoan Čelimo Meli
Ina Modža, Mali
Umetnica i klimatska aktivistkinja
Aktivistkinja za klimatsku pravdu, muzičarka i filmska rediteljka Ina Modža je žena koja se poduhvatila brojnih izazova – od kampanje protiv sakaćenja ženskih genitalija do zalaganja za održivost.
Snimila je i glumila u Velikom zelenom zidu, dokumentarcu koji ističe ambiciozne napore Afrike da kontroliše širenje pustinje i obnovi propalo zemljište u Sahelu, oblasti južno od Sahare koja se proteže sa istoka na zapad preko 12 zemalja.
Kao ambasadorka dobre volje Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije, Modža ističe glasove zajednice pogođene klimatskim promenama.
Suosnivačica je Zelenog koda, neprofitne organizacije koja spaja inovativnu tehnologiju i gejming da bi nadahnula na pozitivnu akciju.
Otpornost je negovanje sposobnosti žena i devojaka da dovedu do transformativnih rešenja.
Ina Modža
Gabi Moreno, Gvatemala
Muzičarka
Cenjena kantautorka na latinskoj muzičkoj sceni, Gvatemalanka Gabi Moreno se probila u glavni tok osvojivši Gremi za Najbolji latinski pop album 2024. godine.
Komponovana na dva jezika i preuzimajući uticaje od Amerikane, soula i latinskog folka, njena muzika i emotivni glas odražavaju njeno bogato kulturološko nasleđe.
Moreno je takođe prva Gvatemalanka koja je postala Unicefova ambasadorka dobre volje, zalažući se za dečja prava.
Nedavno je pokrenula kampanju za povećanje pristupa kvalitetnom obrazovanju, u zemlji u kojoj se procenjuje da su izvan školskog sistema 2,7 miliona dečaka i devojčica.
Noela Vijala Nvadei, Gana
Afro-pop muzičarka
Kantautorka Noela Vijala Nvadei je poznata po umetničkom imenu Vijala, što znači „činilac” na jeziku sisala.
Cenjena zbog osećaja za modu i jedinstvenog stila, ova muzičarka osmišljava scensku odeću i modne detalje da bi predstavila tradiciju rodnog regiona u severnoj Gani.
Mnogi njeni tekstovi govore o iskorišćavanju Afrikanki. Vijala je tesno sarađivala sa agencijama UN-a i vlastima Gane u borbi protiv dečjeg braka.
Izgradila je umetnički centar, lokalnu radio stanicu i restoran kako bi pospešila zaposlenost i kreativnost u rodnom gradu Funsiju.
Trejsi Oto, SAD
Streličarka
Napadnuta kod kuće od bivšeg dečka 2019. godine, Trejsi Oto je ostala paralizovana od grudi nadole i izgubila je levo oko. Nekada mlada nada modelinga za fitnes, čvrsto je rešila da se vrati aktivnom životu.
U martu 2021. godine, Oto je odabrala sport koji nije isprobala nikad ranije – streličarstvo. Pogodila je metu prvom strelom koju je ikada ispalila i bila navučena.
Ove godine se Oto takmičila u Parizu, na njenim prvim Paraolimpijskim igrama. Zbog njenog invaliditeta, koristi usta da odapinje strele.
Skoro pet godina kasnije, Oto koristi vlastito iskustvo da bi se zalagala za žrtve porodičnog nasilja.
Rej, Velika Britanija
Pevačica
Kantautorka Rej ušla je u istoriju na ovogodišnjoj dodeli nagrada Brit, kad je osvojila šest od sedam nagrada za koje je bila nominovana i postala prva žena koja je ikada osvojila nagradu za pisanje pesama.
Godine 2021, Rej je podelila na društvenim mrežama informaciju da je vodila sedmogodišnju borbu sa njenom diskografskom kućom Polidor da joj objavi njen album.
Godine 2023 .ona je objavila debitantski solo album My 21st Century Blues kao nezavisna umetnica, ostvarivši kritički i komercijalni uspeh.
Otvoreno je govorila o borbama sa kojima se suočila i u muzičkoj industriji i izvan nje, pa i o seksualnom napadu, zloupotrebi droge i telesnoj dismorfiji, i pozvala je na pravičniju platu za pesmopisce.
Hend Sabri, Tunis
Glumica
Glumica Hend Sabri je jedna od najslavnijih žena u arapskoj kinematografiji. Uloga koja ju je proslavila u feminističkom filmu Tišine palate (1994) istraživala je seksualnu i društvenu eksploataciju sa kojima se žene suočavaju u Tunisu.
Postala je prva Arapkinja koja je bila članica žirija Venecijanskog filmskog festivala 2019. godine.
Skorije se pojavljivala u filmu Olfine ćerke, koji je izabran za tuniskog kandidata za Oskara 2024. godine i bio je nominovan za najbolji dugometražni dokumentarni film.
U novembru je Sabri dala otkaz na mesto ambasadorke dobre volje u UN, iz protesta za ono što naziva upotrebom izgladnjavanja kao oružja rata u Gazi.
Suština nije samo u preživljavanju; ona je i u obnovi i pronalaženju smisla kroz borbu… pretvaranje bola u delovanje.
Hend Sabri
Šeron Stoun, SAD
Glumica
Holivudska zvezda Šeron Stoun je u poslednje tri decenije ostavlia traga i na ekranu i van njega.
Glumica se proslavila početkom devedesetih hit filmom Niske strasti i igrala u blokbasterima kao što su Totalni opoziv i Kazino, za koji je osvojila Zlatni globus i bila nominovana za Oskara.
Pored produktivne glumačke karijere, Stoun se bavila filantropskim radom podržavajući mnoge borbe, a poštovanje su joj iskazali Nobelovi laureati Nagradom samita za njene aktivnosti podrške osobama sa HIV virusom.
Početkom ove godine, njena dostignuća dobila su dodatno priznanje prvim ovogodišnjim Zlatnim globusom za međunarodnu ikonu.
Otpornost je izbor. Možeš da biraš sopstveni tok. Biraš da li se umešaš ili raduješ.
Šeron Stoun
Medison Tevlin, Kanada
Voditeljka i model
Pojavivši se u glavnoj ulozi u kampanji „Pretpostavi da mogu”, Madison Tevlin i njen viralni video osvojili su svet preko noći ove godine, razvejavši predrasude o ljudima sa Daunovim sindromom.
Kampanja je sakupila više od 150 miliona pregleda i osvojila nagrade za pozitivan uticaj, među njima prestižnog Zlatnog lava na Kanskom festivalu.
Glumica i model Tevlin pojavljivala se na Njujorškoj nedelji mode, govorila o inkluziji u Klintonovoj globalnoj inicijativi i osvojila nagradu Kvinsija Džonsa sa izuzetan aktivizam.
Vodilja je nagrađivanu emisiju Who Do You Think I Am? i podkast 21 pitanje.
Otpornost znači ne odustajati čak ni kad me osuđuju, ili zanemaruju, ili potcenjuju… To znači stati iza onoga u šta verujem i nikad ne dići ruke od sebe ili svoje zajednice.
Medison Tevlin
Naomi Vatanabe, Japan
Komičarka
Kao jedna od najslavnijih influenserki u Japanu, Naomi Vatanabe je utrla put novoj generaciji komičarski u vlastitoj zemlji.
Srušila je granice u japanskoj komediji kojom su dominirali muškarci, nastupajući kao glavni ženski lik i snimajući hit serije sa humorističkim skečevima.
Vatanabe takođe pomaže da se promene telesni stereotipi u Japanu, predvodeći pokret telesne pozitivnosti poznatu kao počakavai, što se prevodi kao „punačka i slatka”. Pokrenula je jedan od prvih japanskih brendova koji nude plus veličinu odeće.
Nakon što je postigla veliki uspeh na japanskoj televiziji i filmu, preselila se u SAD da bi se probila na svetskoj komičarskoj sceni.
Kako ostati otporan? Uvek pomislim: ‘Ne sviđam vam se i to je u redu. Molim vas, dajte mi samo godinu dana i možda ću vas navesti da se predomislite’. Uvek nastupam sa tim stavom.
Naomi Vatanabe
Kloi Zao, Velika Britanija
Filmska rediteljka
Oskarom ovenčana filmska rediteljka i scenaristkinja Kloi Zao je prva žena obojene kože – i jedna od samo tri žene u istoriji – koja je osvojila nagradu Akademije za najbolju režiju.
Rođena u Pekingu, Zao se preselila u Veliku Britaniju i SAD. Opisuje sebe kao nomada – što je tema koju istražuje njen nagrađivani film Zemlja nomada (2020).
Od zastupanja domorodačke zajednice u ranim filmovima do rada sa do sada najraznovrsnijom glumačkom postavom u Marvelovom univerzumu, Zao je strastvena po pitanju onoga što nas povezuje kao ljudska bića.
Ove godine je snimala adaptaciju proslavljenog romana Hemnet Megi O’Farel smeštenog u Šekspirovo vreme, koja će doživeti premijeru 2025. godine.
Ako ne budemo promenili strukturu industrije u kojoj radimo, samo ćemo poručivati da moramo da budemo identične muškarcima kako bismo bile uvažene. Ne mislim da u tome leži naša najveća snaga.
Kloi Zao
Zijing (Tanja) Zeng, Čile
Stonoteniserka
Kinesko-čileanska stonoteniserka Zijng Zeng - iliti Tanja – prvi put je nastupila na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. sa 58 godina.
Dugo je na to čekala: sa njenom majkom kao trenerkom, postala je profesionalna sportistkinja još sa 12 godina. Kvalifikovala se sa kineski nacionalni tim, ali se kasnije preselila u Čile, gde je napustila sport na 30 godina da bi se usredsredila na posao.
Pandemija kovida-19 bila je zaslužna zato što se Tanja Zeng vratila stonom tenisu.
Do 2023. godine bila je najviše rangirana žena u ovom sportu u Čileu, predstavljajući zemlju na Južnoameričkom prvenstvu i Panameričkim igrama, pre nego što je ostvarila „životni san” o olimpijskoj kvalifikaciji.
Politika i aktivizam
,
Aktivistkinja za ženska prava
Kurdska novinarka i aktivistkinja Žina Modares Gorji suosnovala je Žensko udruženje Živano 2019. godine, koje kroz edukaciju, proteste i podršku nastoji da se bori protiv nasilja nad ženama.
Uhapšena je dva puta od početka iranskog pokreta „Žena, Život, Sloboda”, Modares Gorji prvobitno je osuđena na 21 godinu zatvora pod optužbama poput „propagande protiv režima”. Trenutno izdržava umanjenu kaznu zatvora od dve godine i četiri meseca.
Modares Gorji je bila članica kampanje „Jedan milion potpisa” koja je imala cilj da prikupi javnu podršku za reformu zakonodavstva u Iranu, fokusirajući se na zakone koji diskriminišu žene.
Ona je pokrenula kurdsku žensku fotografsku grupu, ženski podkast i knjigu za decu koja promoviše inspirativne kurdske žene.
En Čumaporn (Vadao), Tajland
Aktivistkinja za prava LGBTQ+ zajednice
Kad je Tajland uveo bračnu ravnopravnost u zakon ove godine i postao prva zemlja u Jugoistočnoj Aziji koja je priznala istopolne zajednice, , En „Vadao” Čumaporn je imala razloga za slavlje.
Predvodila je napore da predlog zakona završi u parlamentu, služeći kao komesarka za pravnu ocenu zakona i u Predstavničkom domu i u Senatu.
Suosnivačica Bangkok Prajda i kvir lezbejska aktivistkinja iz ruralnog Tajlanda, Čumaporn se više od decenije zalaže za ljudska prava i porodična prava LGBTQ zajednice.
Tokom protesta tajlandske omladine 2020. godine, istakla se kao liderka pro-demokratskog Feminističkog oslobodilačkog fronta; do sada se suočila sa pet političkih optužbi za svoj aktivizam.
Hala Alkarib, Sudan
Aktivistkinja protiv seksualnog nasilja u ratu
Kao regionalna direktorka Strateške inicijative za žene Roga Afrike (SIHA), istaknuta aktivistkinja i spisateljica Hala Alkarib predvodi inicijative koje ističu rodno zasnovano nasilje u širem regionu.
Otkako je rat izbio u Sudanu u aprilu 2023. godine, SIHA prati seksualno nasilje povezano sa sukobom, pružajući podršku ženama i devojkama.
Izveštaj UN-a iz oktobra 2024. godine upozorio je na „zapanjujuće” razmere ovog problema, i optužio paravojsku Rapidne snage podrške (RSF) za „užasne zločine”, što su optužbe koje je RSF odbacio.
Izveštaj je procenio da je najmanje 400 preživelih žrtava seksualnog nasilja tokom sukoba upućeno na pomoć zaključno sa julom 2024. godine, opisujući to kao samo „vrh ledenog brega”.
Mahrang Balodž, Pakistan
Doktorka medicine i politička aktivistkinja
Među stotinama žena koje su učestvovale u demonstracijama širom Pakistana je i Mahrang Balodž, koja protestuje protiv navodnih prisilnih nestanaka u pokrajini Beludžistan.
Njeni pozivi za pravdu dolaze nakon što su njenog oca navodno odveli pripadnici službe bezbednosti 2009. godine, a pronađen je mrtav dve godine kasnije sa znacima mučenja.
Krajem 2023. godine, Balodž je povela stotine žena na marš dug 1.600 kilometara do prestonice Islamabada da zahtevaju informacije o tome gde se nalaze članovi njihovih porodica. Uhapšena je dvaput tokom tog putovanja.
Demonstranti iz pokrajine Beludžistan, mesta dugogodišnje nacionalističke pobune, kažu da su njihove najmilije odveli i ubili pripadnici pakistanskih snaga bezbednosti, usred operacija gušenja pobune. Vlasti u Islamabadu negiraju ove navode.
Ova doktorka medicine u međuvremenu je postala istaknuta aktivistkinja, pod okriljem vlastite grupe za borbu za ljudska Odbor za jedinstvo Balodž Jakdžeti. Njen rad na polju ljudskih prava je prepoznat na listi novih lidera 100 Nekst 2024 časopisa TAJM.
Lurds Bareto, Brazil
Aktivistkinja za prava seksualnih radnica
Vodeća snaga iza mnogih kampanja, Lurds Bareto je provela život zalažući se za bolja prava seksualnih radnica u Brazilu.
Započevši aktivizam u Belem do Pari u oblasti Amazonije, bila je suosnivačica Brazilske mreže prostitutki osamdesetih – jednog od prvih organizovanih pokreta seksualnih radnica u Latinskoj Americi.
Bareto, koja je sada u osamdesetim, bori se protiv predrasuda decenijama.
Bila je ključna za uvođenje politike za prevenciju HIV-a u zemlji i vodila kampanje za sprečavanje širenja HIV-a među zajednicama rudara zlata. Godine 2023. objavila je autobiografiju.
Naše priče moraju da budu uvažavane a ne ućutkivane. Uloga žena u svetu, sa njihovom beskrajnom sposobnošću da sanjaju, da ostvaruju, da misle, da preobraze društvo.
Lurds Bareto
Kemi Bejdenoh, Velika Britanija
Liderka Konzervativne stranke
Liderka Konzervativne stranke izabrana u novembru, Kemi Bejdenoh je prva crnkinja na čelu velike britanske političke partije.
Trenutno je poslanica u parlamentu za Severozapadni Eseks, a prethodno je bila poslovna sekretarica i ministarka za žene i ravnopravnost.
Bejdenoh je rođena u Londonu od roditelja Nigerijaca, ali je odrasla u Lagosu, u Nigeriji i u SAD. Vratila se u Veliku Britaniju sa 16 godina zbog pogoršanja političke i ekonomske situacije u Nigeriji, i diplomirala iz kompjuterskog inženjeringa i prava.
Pre političke karijere, bila je pomoćnica direktora privatne banke Kuts i digitalna direktorka časopisa Spektejtor.
Huang Džie, Tajvan
Političarka
Poznata po zagovaranju rodne ravnopravnosti, Huang Džie se upisala u istoriju u januaru ove godine kad je osvojila poslaničko mesto u parlamentu i postala prva otvoreno LGBTQ+ poslanica na Tajvanu.
Uvela je krupne reforme tokom političke karijere, među kojima su prava solo žena i lezbejskih parova da dobiju tretman plodnosti i navela je vladu da subvencioniše menstrualne proizvode za žene sa niskim primanjima i invaliditetom.
Nakon što se javno deklarisala 2023. godine, govorila je otvoreno o zlostavljanju sa kojima se suočila. Kao žrtva dipfejk pornografije, zalaže se za ojačanje postojećih zakona u borbi protiv digitalnog seksualnog nasilja.
Prava otpornost leži u prihvatanju različitosti. Što više glasova uključimo, to jači postajemo – naročito oni koji su se nekada smatrali slabima, žene i LGBTQ+ zajednica.
Huang Džie
Gerlin M. Džozef, Haiti
Aktivistkinja za prava imigranata
Radeći na ukrštanju politike i rase u SAD, Gerlin M. Džozef vodi kampanje za prava imigranata.
Osnivačica je ženske Alijanse haićanskog mosta, koja se bavi ljudima afričkog porekla.
Pod njenim vođstvom, Alijansa je ove godine podnela krivičnu tužbu protiv Donald Trampa, zbog neosnovanih tvrdnji koje je izneo o haićanskim imigrantima koji „jedu kućne ljubimce” u govoru u Springfildu, u Ohaju, tokom predizborne predsedničke kampanje.
Džozef je već dugo otvorena kritičarka tekuće deportacije Haićana. Njena organizacija je nedavno pozvala Bajdenovu administraciju da prestane da vraća tražioce azila koji dolaze u SAD bežeći od nasilja bandi na njihovom rodnom ostrvu.
Nejla Isk, Turska
Poglavarka sela i zaštitnica šuma
Nedavno izabrana za poglavarku oblasti Ikizkoj u zapadnoj Turskoj, farmerka Nejla Isik je u poslednjih pet godina vodila borbu protiv krčenja šuma.
Kad je obližnja šuma Akbelen postala ugrožena zbog predloga da se tu otvori rudnik uglja, Isik i druge lokalne žene uzvratile su tužbama i protestima kako bi zaustavile seču koja bi opustošila zemlju za projekte rudarenja.
Ponekad je njihova ekološka kampanja dovela do žestokih sukoba između policije i demonstranata koji su čuvali šumu, ali Isik i drugi seljani zakleli su se da će ostati dosledni uprkos izazovima i pretnjama sa kojima se suočavaju, među kojima su i novčane kazne za ulazak u šumu bez dozvole (novčana kazna kasnije je poništena).
Žene kod kuće, u polju, na ulicama, u borbama… one su te koje ulepšavaju svet i, nesumnjivo, one će ga i spasti.
Nejla Isk
Feng Juan, Kina
Aktivistkinja za prava žena
Dugogodišnja zagovornica prava žena u Kini, Feng Juan je osnivačica i direktorka organizacije Jednakost Peking. Osnovana 2014. godine, organizacija se posvećuje pravnoj reformi, izgradnji kapaciteta i borbi protiv rodno zastnovanog nasilja.
Poslednjih godina, Feng Juan pružala je podršku preživelima MeToo pokreta u Kini i obučavala poslodavce za prevenciju seksualnog nasilja na radnom mestu.
Feng je radila kao novinarka usredsređena na pitanja žena od 1986. do 2006. godine.
Od sredine 1990-ih, Feng je pomogla u osnivanju različitih nevladinih inicijativa u vezi sa ženama i medijima, HIV-om i sidom, liderstvom i osnaživanjem mladih. Autorka je i urednica publikacija u Kini i van nje.
Danijela Kantor, Izrael/Palestinske teritorije
Mirovni aktivista
Zajedno sa drugim članicama grupe Žene sede za mir, Danijela Kantor učestvuje u demonstracijama širom Izraela pozivajući na momentalno primirje na Bliskom istoku i trajni mirovni sporazum.
Poslednjih godina Kantor je pokretala inicijative za pomoć ljudima kojima je ona potrebna u Tel Avivu i izvan njega.
Kao suosnivačica Kulture solidarnosti, narodnog projekta uzajamne pomoći koji je započeo tokom pandemije, obezbeđivala je hranu lokalnim porodicama i vodila kulturološke događaje i radionice.
Nedavno je napisala i fotografisala Namazi, knjigu slika koja koristi kulinarsku kulturu da bi istražila nijanse politike identiteta zajednica u Izraelu i na Palestinskim teritorijama.
Kad se žene oslone na urođenu empatiju, mi istinski možemo da prepoznamo sisteme nepravde i osmislimo drugi put napred.
Danijela Kantor
Suzan Kolins, SAD
Senatorka
Trenutno u svom petom mandatu kao predstavnica države Mejn, Suzan Kolins je republikanka sa najdužim stažom u Senatu SAD-a.
Često je sarađivala s obe strane političkog spektra kako bi donela ključne propise. Ona je jedna od šest senatorki zaslužnih za uvođenje Zakona o unapređenju zdravlja žena u menopauzi i srednjem dobu, koji će u narednih pet godina usmeriti 275 miliona dolara u istraživanja, lečenje i podizanje svesti o menopauzi.
Pored toga, Kolins je autorka Nacionalnog zakona o projektu za Alchajmerovu bolest, koji koordinira planom za prevenciju i lečenje ove bolesti. Radila je na obezbeđivanju sredstava za ovaj projekat do 2035. godine, uz posebnu pažnju na velike marginalizovane grupe, poput osoba sa Daunovim sindromom.
Rut Lopez, El Salvador
Pravnica
Strastvena u vezi sa pravom i pravdom, Rut Lopez je glavna pravnica u Kristosalu, organizaciji koja radi na širenju demokratije širom Centralne Amerike.
Posebno se bavi anti-korupcijom, izbornim zakonom i zaštitom ljudskih prava u El Salvadoru.
Glasna kritičarka vlade i institucija ove zemlje, vodila je kampanju naširoko na društvenim mrežama kako bi promovisala političku transparentnost i javnu odgovornost koje nadziru sami građani.
Njen rad je dospeo u žižu javnosti kad je ranije ove godine El Salvador reizabrao predsednika Najiba Bukelea za drugi mandat na vlasti. Bukele, koji je doživeo rast popularnost posle oštrog suprotstavljanja kriminalu, opisao je sebe kao „najkuljeg diktatora na svetu”.
Hana-Ravhiti Maipi-Klark, Novi Zeland
Političarka
Sa 22 godine, Hana-Ravhiti Maipi-Klark je postala najmlađa Maorka ikad izabrana u novozelandski parlament.
Tokom njenog prvog skupštinskog obraćanja, slavno je izvela haku, maorski ceremonijalni ples, i pozvala na veću zastupljenost domorodačkih glasova. Nedavno je povela još jednu haku koja je blokirala parlament iz protesta zbog kontroverznog predloga zakona.
Maipi-Klark se strastveno zalaže za prava Maora, očuvanje kulture i pitanja životne sredine. Sa 17 godina, objavila je prvu knjigu, o maorskom lunarnom kalendaru.
Ove godine je dobila prestižnu nagradu Političar mladog sveta godine za napore da ukaže na mlade domorodačke glasove u politici.
Žene moraju da razvale vrata onih mesta za koja znaju da na njima nisu dobrodošle, bilo da je to na lokalnom, nacionalnom ili svetskom nivou u politici.
Hana-Ravhiti Maipi-Klark
Katarina Martinez, Venecuela
Pravnica za ljudska prava
Mnogi od mladih pacijenata bolnice Hoze Manuel de Los Rios u Karakasu, u Venecueli, potiču iz domaćinstava sa niskim primanjima i samohranim roditeljem.
Prepara Familia, nevladina organizacija koju je osnovala Katarina Martinez pruža im osnovne potrepštine – odeću, medicinsku opremu i hranu – kao i psihološku pomoć.
Kao pravnica za ljudska prava, Martinez vodi evidenciju onoga što ona i njen tim doživljavaju kao kršenje ljudskih prava nad decom i ženama starateljkama u bolničkom okruženju, da bi omogućili žrtvama da traže odštetu.
Suočena sa visokom stopom pothranjenosti u Venecueli, Prepara je takođe otvorila centar za besplatno obezbeđivanje hranljivih suplemenata i vitamina deci i ženama.
Latiša Mekraden, Irska
Aktivistkinja pokreta Irski putnik
Ima samo 20 godina, ali Latiša Mekraden se već etablirala kao žestoka zastupnica zajednice Irskih putnika.
I sama članica zajednice, želi da se bori protiv tabua oko etničkih manjina i iskoristi vlastiti glas žrtve porodičnog nasilja da bi se borila protiv nasilja nad ženama i devojkama.
Studentkinja prava na Univerzitetu u Galveju, Mekrad služi kao članica Nacionalnog omladinskog foruma pokreta Putnika, Nacionalnog saveta žena Irske i grupe za podršku putnika Minceirs Viden.
Nada se da će se kandidovati na sledećim lokalnim izborima 2029. godine i doneti pozitivnu promenu za budućnost Irske.
Nadia Murad, Irak
Dobitnica Nobelove nagrade za mir
Danas vodeća zastupnica žrtava seksualnog nasilja, aktivistkinja za ljudska prava i dobitnica Nobelove nagrade za mir, Nadia Murad je preživela genocid nad jazidima u Iraku, koji je sprovela samozvana Islamska država 2014. godine.
Zarobili su je ekstremisti Islamske države, naterali je na ropstvo i izložili silovanju i zlostavljanju. Murad je pobegla posle tri meseca zatočeništva i hrabro prepričala vlastitu patnju svetu kako bi ukazala na seksualno nasilje u ratnim sukobima.
Ušla je u partnerstvo sa humanitarnom pravnicom Amal Kluni da bi pozvala Islamsku državu na odgovornost i pokrenula je Nadijinu inicijativu kako bi pomogla u obnavljanju zajednica i zalagala se za reparaciju za preživele.
Deset godina posle masakra nad jazidima, Murad nastavlja da predstavlja globalni simbol otpornosti.
Moramo da potegnemo ono što nazivam „oružjem duha” kako bismo se borile za ravnopravnost i pravdu: istinu, nadu i saosećanje.
Nadia Murad
Eni Sinanduku Mvange, Demokratska Republika Kongo
Rudarka
Kao žena u kongoanskom rudarskom poslu, Eni Sinanduku Mvange vodi narodni pokret za borbu protiv neravnopravnosti i seksualnog zlostavljanja u ovoj industriji, gde su polovina radnika u jamama žene.
Kao liderka nacionalne Ženske rudarske mreže Renafem, ona se predstavlja kao ‘mère boss’, iliti majka šefica, dajući ženama da vode rudarske lokacije kao način da se spreči seksualno iskorišćavanje od muških kolega.
Ulaganjem u zarađivanje za život žena, takođe se nada da će smanjiti dečji rad na ovom polju, dok raste globalna potražnja za kobaltom i drugim mineralima neophodnim za proizvode čiste energije kao što su električni automobili.
Kaša Žaklina Nabagesera, Uganda
Aktivistkinja za diverzitet i inkluziju
Homoseksualni činovi su zabranjeni u Ugandi, kažnjivi zatvorskim kaznama – a aktivistkinja LGBTQ+ zajednice Kaša Nabagesera bori se za promenu ovih represivnih zakona.
Kao otvorena gej žena, izvršila je duboki uticaj vodeći kampanje protiv stigme sa kojom se suočava LGBTQ+ zajednica širom Afrike.
Nabagesera je uspešno tužila novine i ugandansku vladu za anti-LGBTQ+ retoriku; dvaput je osporila anti-homoseksualne zakone na ugandanskim sudovima i trenutno je podnela tužbu na zakon iz 2023. godine.
U njeno akademsko putovanje spadaju poslovna diploma na Univerzitetu Nkumba u Ugandi, stipendija na Univerzitetu Stenford i doprinosi inicijativama na forumima visokog nivoa kao što su UN, Evropski parlament i Afrička komisija.
Žizel Peliko, Francuska
Aktivistkinja koja je preživela više silovanja
Odrekavši se prava na anonimnost i dozvolivši da njena priča izađe u javnost, Žizel Peliko je postala simbol hrabrosti i otpornosti.
Njen bivši muž priznao je da ju je drogirao i silovao dok su bili u braku i da je regrutovao desetine drugih muškaraca da je takođe siluju. Većina navodnih silovanja je snimljena.
Po zakonu, Peliko je imala pravo na anonimnost, ali je umesto toga tražila da suđenje bude otvoreno i da se snimci prikažu, u želji da „prebaci sramotu” nazad na optužene. Neki od 50 drugih muškaraca upletenih u slučaj priznali su silovanje, ali većina tvrdi da je samo učestvovala u seksualnim činovima.
Dok suđenje ulazi u završni stadijum, žene širom sveta su inspirisane ovom francuskom bakom, koja se nada da će njen slučaj izmeniti francuske zakone i pristup silovanju i dobrovoljnom pristanku na seks.
Anđela Rajner, Velika Britanija
Potpredsednica vlade
Na jednom od najviših položaja u britanskoj politici, Anđela Rajner je postala potpredsednica vlade posle opštih izbora održanih u julu.
Rođena i odrasla u Stokportu, Rajner se stara o majci od mladih dana i napustila je školovanje kad je zatrudnela sa 16 godina. Radila je u sektoru za socijalnu pomoć pri lokalnoj vlasti i napredovala u službi da bi postala zastupnica sindikata.
Rajner je prvo izabrana u parlament kao laburistička poslanica za Ešton na Lajni 2015. godine – prva žena koja je zastupala tu izbornu jedinicu – a kasnije je bila ministarka za žene i ravnopravnost vlade u senci, između ostalih položaja.
Trenutno je državna sekretarka za stanovanje, zajednice i lokalne vlade.
Aruna Roj, Indija
Socijalna aktivistkinja
Aktivistkinja koja se bori za prava siromašnih u Indiji, Aruna Roj je napustila karijeru u državnoj službi da bi učestvovala direktnije u ruralnim zajednicama.
Suosnivačica je narodne organizacije Mazdur Kisan Šakti Sangatan (MKSS), koja se bavi transparentnošću i pravičnim platama, i bila je ključna za sprovođenje revolucionarnog zakona iz 2005. godine koji omogućuje građanima da pozivaju vladu na odgovornost.
Više od četiri decenije, Roj se nalazila na samom čelu narodnih inicijativa, zbog čega je stekla brojne nagrade, među njima Ramon Magsajsak, često nazivanu „azijskom Nobelovom nagradom”.
Predsednica je Nacionalne federacije Indijki i ove godine je objavila memoare Lično je političko.
Opsednuti širom slikom, često ne umemo da prepoznamo san koji nam se nalazi u komšiluku.
Aruna Roj
Jumi Suzuki, Japan
Podnositeljka tužbe za prisilnu sterilizaciju
Rođena sa cerebralnom paralizom, Jumi Suzuki je od malena diskriminisana. Kad je imala samo 12 godina, bila je podvrgnuta histerektomiji, zahvatu za hirurško odstranjivanje materice.
Od pedesetih do devedesetih, neki ljudi sa invaliditetom kao što je Suzuki bili su prisilno sterilisani u Japanu zbog zakona o eugenici koji je povučen tek 1996. godine.
Suzuki i 38 drugih podnosilaca tužbe tužili su vladu i posle mnogo godina provedenih po sudovima, ona je dobila slučaj. U julu je japanski Vrhovni sud doneo odluku da je ova praksa bila neustavna i naložio vladi da isplati odštetu žrtvama.
Vlasti su priznale da je bez dobrovoljnog pristanka izvedeno 16.500 sterilizacija.
Rozmari Vajdler-Valti, Švajcarska
Nastavnica i klimatska aktivistkinja
Kao kopredsednica KlimaSeniorinena – ili Starije žene za zaštitu klime - Rozmari Vajdler-Vaiti je vodila devetogodišnju borbu protiv švajcarske vlade da bi dobila prvi klimatski slučaj svih vremena na Evropskom sudu za ljudska prava.
Sa 2.000 drugih žena, vaspitačica i savetnica, Vajdler-Vaiti je tvrdila da je reakcija švajcarske vlade na toplotne talase povezane sa globalnim zagrevanjem iskazala predrasude prema njihovom pravu na zdravlje i da su ih njihovo godište i pol učinili posebno ranjivim.
U aprilu je sud doneo odluku da su napori zemlje da dostignu ciljeve smanjenja emisija bili neodgovarajući.
Iako je švajcarski parlament kasnije odbacio tu presudu, slučaj je postavio novi presedan za klimatske parnice.
Einav Zangauker, Izrael
Aktivistkinja za oslobađanje talaca
Matan, sin aktivistkinje i samohrane majka Einav Zangauker, uzet je za taoca u Hamasovim napadima 7. oktobra. Partnerka njenog sina Ilana bila je oteta u zasebnom napadu i na kraju vraćena u razmeni zarobljenika.
Od tada je Zangauker glasna kritičarka izraelske vlade zato što ova nije našla način da vrati taoce kući, iako je prethodno glasala za vladajuću stranku premijera Benjamina Netanjahua.
Uporno skreće pažnju na talačku krizu, pozivajući lidere da preduzmu korake i okupljajući javnost da demonstrira nedelju za nedeljom.
Zahteva sporazum o primirju da bi se osiguralo puštanje preostalih talaca.
Amanda Zuravski, SAD
Aktivistkinja za reproduktivna prava
U avgustu 2022. godine, Amanda Zuravski je otkrila da joj je vodenjak pukao prevremeno. Doktori su joj rekli da njen fetus neće preživeti.
Zuravski živi u Teksasu i uskraćena joj je mogućnost abortusa. Posle odluke Vrhovnog suda da ukine presudu u slučaju Ro protiv Vejda dva meseca pre toga, država je zabranila ovaj zahvat sem u slučajevima u kojima je ugrožen život pacijenta. Tri dana kasnije, ona je upala u septički šok i sada kad joj se život našao u opasnosti, bio joj je dozvoljen abortus.
U martu 2023. godine, Zuravski i 19 drugih žena sa sličnim pričama podnelo je tužbu protiv države – prvi slučaj koje su pokrenule žene kojima je uskraćen abortus od ukidanja Roa protiv Vejda. Teksaški Vrhovni sud je odbacio žalbu na zabranu abortusa.
Ona se sada zarekla da će nastaviti da se bori za „povraćaj i zaštitu reproduktivnih prava u zemlji”.
Favzija al-Otaibi, Saudijska Arabija/Velika Britanija
Aktivistkinja za prava žena
Prešavši na društvene mreže da bi uspela da raširi svoj glas, Favzija al-Otaibi se odavno zalaže za okončanje sistema muškog starateljstva u Saudijskoj Arabiji.
Ali nakon što su je vlasti pozvale na saslušanje, odlučila je da pobegne iz zemlje.
Njena sestra Manahel al-Otaibi – takođe aktivistkinja za prava žena– uhapšena je početkom ove godine i osuđena na 11 godina zatvora, nakon što je proglašena krivom po optužbi za izbor odeće i stavove koje je izražavala na internetu, prema tvrdnjama grupa za zaštitu ljudskih prava.
Al-Otaibi neumorno vodi kampanju za oslobađenje sestre. U sklopu skorašnjeg gušenja pobuna, mnogi u Saudijskoj Arabiji bili su zatvoreni zbog objava na društvenim mrežama.
Lilia Čaniševa, Rusija
Politička aktivistkinja i bivša zatvorenica
Jedna od 26 osoba koje su oslobođene u avgustu ove godine u sklopu velike međunarodne razmene zatvorenika, politička aktivistkinja Lilia Čaniševa napustila je Rusiju čim je puštena na slobodu.
Čaniševa je bila šefica kancelarije pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u ruskoj oblasti Baškortostan. Bavila se istraživanjem korupcije i zalaganjem za fer izbore i slobodu govora.
Uspešna finansijerka, pre rada za Navaljnog vodila je poreske konsultacije za međunarodne firme u Moskvi.
Godine 2021. uhapšena je pod optužbama za ekstremizam i osuđena na devet i po godina zatvora. Odslužila je dve godine i devet meseci u zatvoru pre nego što je puštena na slobodu.
Nauka, zdravlje i tehnologija
Širin Abed, Palestinske teritorije
Pedijatarka
Izraelsko bombardovanje i drastično uskraćivanje resursa nisu sprečili Širin Abed da se stara o novorođenim bebama u Gazi.
Iako raseljena posle izbijanja rata Izraela i Gaze 2023. godine kad joj je uništen stan, ova neonatalna specijalistkinja nastavila je da se stara o bebama u obližnjim kampovima za raseljene.
Oslonivši se na godine iskustva po neonatalnim jedinicama u najvećim bolnicama Gaze – najskorije kao direktorka Porodiljskog centra u medicinskom kompleksu Al-Šifa – uspostavila je vanredne protokole kako bi omogućila bolničarima da pružaju tretman koji spasava život esa veoma ograničenim resursima i obučavala druge doktore.
Uslovi su je primorali da napusti Gazu sa dve ćerke početkom godine, ali Abed nastavlja da pomaže doktorima na terenu na daljinu.
Enas Al-Gul, Palestinske teritorije
Inženjerka poljoprivrede
Kad je voda postala oskudna u Gazi zbog rata, Enas Al-Gul je osećala da mora da pronađe rešenje.
Ova inženjerka poljoprivrede koristila je reciklirane materijale kao što su drvo, staklo i cerada da bi napravila uređaj za desalinizaciju na solarnu energiju koji bi pretvarao morsku vodu u pijaću.
Ovaj uređaj je u međuvremenu postao slamka spasa za mnoge koji žive po šatorima u Kan Junisu na jugu Pojasa Gaze, jer izraelska vojska nastavlja da oštećuje i uništava vodovodne i sanitarne objekte od oktobra 2023. godine.
Čvrsto rešena da iskoristi svoje veštine da pomogne raseljenim Palestincima, Al-Gul je takođe napravila šporet na solarnu energiju i naučila da reciklira materijale kako bi napravila artikle kao što su dušeci i torbe.
Safa Ali, Sudan
Akušerka
Kad su žestoke borbe izbile blizu njene bolnice u Sudanu prošle godine, doktorka Safa Ali odbila je da napusti kolege, uprkos stalnom granatiranju.
Specijalistkinja za ginekologiju i akušerstvo, pomogla je da se evakuiše volontersko osoblje i trudnice na bezbedniju lokaciju, usred nasilnih sukoba između vojske i paravojske Rapidne snage podrške.
Trenutno radeći u porodilištu Al Saudi, izvodi carske rezove i leči zdravstvene probleme žena pod izazovima koje predstavlja tekući sukob.
Takođe nastavlja da obučava dvadesetak sveže diplomiranih doktorki iz akušerstva kako bi pomogla u rešavanju nestašice medicinskog osoblja.
Verujem da kroz otpornost žena postoji i obećanje isceljenja, pravde i budućnosti u kojoj nećemo više morati da živimo u strahu. Njihova snaga me podseća da nada još uvek postoji, čak i u najmračnijim trenucima.
Safa Ali
Šilšila Ačaria, Nepal
Preduzetnica za održivost
Šilšila Ačarija vodi jednu od najvećih mreža za reciklažu plastike u Nepalu. Njena kompanija za odlaganje otpada Avni Venčers zapošljava osoblje iz marginalizovanih zajednica i usredsređuje se na uvođenje više žena u zeleni sektor.
Ačarija je odigrala vodeću ulogu u kampanji „Ne hvala, nosim svoju kesu” iz 2014. godine, koja je dovela do zabrane najlonskih kesa za kupovinu.
Ova prosvetiteljka za klimu i otpad takođe stoji iza velikog godišnjeg čišćenja Himalaja kako bi se uklonilo smeće koje ostavljaju planinari, sakupivši 119 tona smeća od 2019. godine.
Kroz njen rad, deo otpada počinje ponovo da se koristi među domorodačkim zanatlijkama koje prave korpe, prostirke i nakit da bi se izdržavale.
Rikta Akter Banu, Bangladeš
medicinska sestra i osnivačica škole
U zabitom kraju severnog Bangladeša gde živi medicinska sestra Rikta Akter Banu, imati autistično ili dete sa invaliditetom doživljava se kao prokletstvo.
Kad njena vlastita ćerka, koja je autistična i ima cerebralnu paralizu, nije bila primljena u lokalnu osnovnu školu, ona je prodala zemljište i izgradila vlastitu školu.
Škola Rikte Akter Banu za poremećaje učenja sada ima 300 đaka i ostvarila je pozitivan uticaj na stavove zajednice prema invaliditetu.
Iako je škola bila prvobitno napravljena za decu koja su autistična ili imaju poremećaj učenja, ona sada prima i mlade đake sa raznovrsnim intelektualnim i fizičkim invaliditetima.
Brižit Batist, Kolumbija
Ekološkinja
Kao transordna biološkinja, Brižit Batist istražuje zajedničke obrasce između biodiverziteta i rodnog identiteta.
Ona koristi kvir prizmu za analizu krajolika i vrste u nameri da proširi pojam „prirode” radi bolje zaštite ekosistema. Tokom njenog govora iz 2018. godine na TEDx-u, koristila je kvindio palmu, kolumbijsko nacionalno drvo, kao primer za naučno posmatranu promenu pola i roda tokom životnog veka neke vrste.
Cenjena akademkinja, Batist je 10 godina bila direktorka Instituta Aleksander fon Hambolt, a trenutno služi kao predsednica Universidad EAN u Bogoti, visokoškolskoj instituciji koja se bavi održivim preduzetništvom.
Zalagala se i za bolje finansiranje kako bi više LGTBQ+ osoba moglo da pređe u više obrazovanje.
Sara Berkai, Velika Britanija/Sudan
Dizajnerka naučne opreme iz domaće radinosti za decu
Eritrejka rođena u Sudanu i odrasla u Londonu, Sara Berkai je bila prva u vlastitoj porodici koja je išla na univerzitet, gde je studirala dečji razvoj.
Osnivačica je Ambesa Pleja, društvenog preduzeća koje dizajnira obrazovnu opremu iz kućne radinosti za decu i ohrabruje ih da učestvuju u dizajniranju igračaka.
Rad Sare Berkai nudi deci koja ne pohađaju školu u raznim zemljama pristup obrazovanju kroz igru. Osmislila je ovaj koncept dok je držala STEM radionice raseljenoj deci u Etiopiji i Eritreji 2019. godine.
Njene inovativne ideje dobile su priznanje uvrštavanjem na Forbosovu listu „30 ispod 30” po uticaju na društvo, između drugih priznanja.
Otpornost je optimizam u praksi – čvrsta posvećenost boljoj budućnosti, ukorenjena u ljubavi.
Sara Berkai
Nour Emam, Egipat
Fem-tek preduzetnica
Edukatorka seksualnog zdravlja Nour Emam se bavi temama kao što su menstrualna higijena, reproduktivno zdravlje i seksualna svest, teme koje se često smatraju tabuom za žene na Bliskom istoku i Severu Afrike.
Emam je suosnivačica i izvršna direktorka Maderbinga, fem-tek kompanije (ženska tehnologija) koja pruža hibridne usluge preko klinike u Kairu i digitalne platforme, sa ambicijom da unapredi pristup žena zdravstvu putem tehnologije.
Želi da osnaži žene znanjem zasnovanim na dokazima o vlastitom telu, dok istovremeno omogućuje pristup pouzdanim informacijama o kontracepciji i pomaže im da se snađu u borbi s osetljivima pitanjima bez straha od sramote.
Rosa Vaskez Espinoza, Peru
hemijska biologičarka
Inspirisana mudrošću svoje bake isceliteljke, naučnica Rosa Vaskez Espinoza je provela čitavu karijeru kombinujući vrhunsku nauku sa tradicionalnim znanjem da bi zaštitila biodiverzitet u peruanskoj Amazoniji.
Kao osnivačica Međunarodnog istraživačkog centra Amazonije, sarađuje sa domorodačkim zajednicama kako bi istraživala netaknuti biodiverzitet džungle.
Često putujući do dalekih ekosistema na planeti, Espinoza je radila na otkrivanju nove bakterije u legendarnoj reci Boiling u Amazoniji i predvodila je prvu hemijsku analizu pčele bez žaoke i medicinskog meda u Peruu.
Takođe je međunarodna ambasadorka naroda Ašaninka, jedne od najvećih domorodačkih grupa u Južnoj Americi.
Gabrijela Salas Kabrera, Meksiko
Programerka i data naučnica
Njen maternji jezik nahuatl nije bio dostupan na naširoko korišćenoj Guglovoj paltformi za prevođenje, sve dok se Gabrijela Salas Kabrera nije angažovala.
Ova inženjerka je sarađivala sa tehnološkim gigantom na lingvističkim projektima za integrisanje ovog i drugih domorodačkih meksičkih jezika u Gugl prevode. Prevodila na nahuatl je već pušten u javnost početkom ove godine.
Salasin rad koristi moć veštačke inteligencije (AI) da pojača nedovoljno zastupljene jezike, kao i da pojača prisustvo domorodačkih žena u tehnološkoj industriji.
Specijalizovala se za programiranje usmereno na predmete i AI, a studira data nauku na Politehničkom univerzitetu u Madridu, u Španiji.
Ženska otpornost je plamen koji se nikad ne gasi, pretvarajući bol u smisao i osvetljujući put onima koji ga slede.
Gabrijela Salas Kabrera
Katalin Kariko, Mađarska
Biohemičarka i nobelovka
Cenjeno istraživanje modifikovane mesindžer RNK (mRNK) mađarske biohemičarke Katalin Kariko upotrebljeno je za pravljenje vakcine protiv kovida-19 kod BioNTek/Fajzera i Moderne.
To joj je donelo Nobelovu nagradu (koju deli sa kolegom Druom Vajsmenom) za njen doprinos „neprikosnovenoj stopi razvoja vakcine tokom jedne od najvećih pretnji po ljudsko zdravlje u savremenoj istoriji”.
mRNK, materijal zaslužan za prebacivanje naše DNK u proteine, izuzetno je krhak i težak za rad, ali je Kariko bila ubeđena da bi mogao da odigra važnu ulogu u medicini.
Tehnologija je bila eksperimentalna pre pandemije, ali je sada data milionima ljudi širom sveta da bi ih zaštitilo od ozbiljnog kovida-19.
Kad radite na ostvarivanju cilja, uvek se usredsređujte na ono što vi možete da uradite a ne na ono šta drugi mogu da urade. Ako ne uspete, učite iz toga. Ustanite i pođite dalje sa istim entuzijazmom.
Katalin Kariko
Džordžina Long, Australija
Medicinska onkološkinja
Preko ciljanih terapija i imuno-onkologije, Džordžina Long želi da ostvari svet bez smrti od kancera.
Kao ko-direktorka Instituta za melanom Australije, Long se istakla 2024. godine nakon što je zajedničkim naporima osmislila prvu metodu lečenja koja je pomogla njenom kolegi i prijatelju Ričardu Skolijeru da ostane izlečen od kancera, nakon što je dobio posebno agresivan tip moždanog tumora.
Long i njen tim – u koji je spadao i sam pacijent – otkrili su da je imunoterapija funkcionisala bolje kada se kombinacija lekova koristila pre zahvata za odstranjivanje tumora.
Njihov revolucionarni rad bio je zasnovan na višegodišnjem istraživanju melanoma koji se smatra zaslužnim za spasavanje života hiljade pacijenata sa dijagnozom kancera kože.
Lideri budućnosti treba da zagovaraju empatiju i grupnu čovečnost, podstičući ljude da se suprotstave zastarelim sistemima i traže inovativna rešenja za probleme.
Džordžina Long
Saša Lučioni, Kanada
Kompjuterska naučnica
U svetu koji se prilagođava brzom razvoju veštačke inteligencije (AI), često se previđa ugljenički otisak ove industrije.
Vodeća AI naučnica Saša Lučioni pomogla je u stvaranju alatke preko koje tvorci mogu da mere svoje ugljeničke emisije dok aktiviraju kodove, koja je do sada bila preuzeta 1,3 miliona puta.
Lučioni je klimatska šefica za Haging Fejs, globalni start-ap koji radi sa modelima AI otvorenog koda i želi da „demokratizuje dobro mašinsko učenje”.
Njen naglasak je na poboljšanju održivosti veštačke inteligencije i želi da razvije „sistem ocenjivanja energije” koji bi AI start-apovi koristili za upoređivanje njihovog klimatskog uticaja.
Kauna Malgvi, Nigerija
Vođa sindikata za moderatore sadržaja Union
Kauna Malgvi je istaknuta aktivistkinja koja se bori za prava radnika u tehnološkom sektoru i industriji veštačke inteligencije (AI). Ova klinička psihološkinja vodi Sindikat moderatora sadržaja u Nigeriji i ukazuje na sav nevidljivi rad koji odlazi na obučavanje AI sistema.
Na bivšem položaju spoljne moderatorke sadržaja Fejsbuka, Malgvi kaže da je bila izložena snimcima silovanja, samoubistva i zlostavljanja dece, što je dovelo do nesanice i paranoje.
Jedna je od 185 bivših moderatora koji su tužili roditeljsku kompaniju Fejsbuka Meta u Keniji za nezakoniti otkaz, nakon što je uzbunjivač ukazao na loše uslove rada.
Svedočila je pred Evropskim parlamentom boreći se za prava moderatora sadržaja.
Žene mogu da dovedu u pitanje i promene stvarnost našeg oštećenog sveta tako što će doneti holističku perspektivu koja vrednuje i tehnološki napredak i mentalno blagostanje.
Kauna Malgvi
Olga Olefirenko, Ukrajina
Farmerka
Kad joj je otac poginuo 2015. godine, Olga Olefirenko je želela da ostvari njegov san osnivanja farme. Nakon što je kupila stoku, počela je da radi na farmi, ali je ubrzo počela da ima finansijske probleme i morala je da proda sve životinje.
Ali nije želela da odustane od težnji njenog oca – koji je poginuo na frontu u Donbasu dok je bio na dužnosti kao komandant specijalnih mornaričkih snaga.
Prošle godine je osmislila poslovni plan da konkuriše za finansiranje od Ukrajinskog fonda za veterane i uspela u tome.
Olefirenko je ponovo počela da vodi farmu, sa naglaskom na modernizaciji, upotrebi novih farmerskih tehnologija i otvaranju radnih mesta za lokalnu zajednicu, u kojoj je doživljavaju kao inspiraciju zbog njene inicijative i liderstva.
Subin Park, Južna Koreja
Osnivačica kluba „Sabijač stepenica”
Kad je korisnica invalidskih kolica Subin Park otkrila da su joj mnoga mesta na koja je želela da ide u Seulu nepristupačna, iskoristila je veštine bivše IT projektne menadžerke da ukaže na ovaj problem.
Park je suosnivačica kluba „Sabijač stepenica”, neprofitnog projekta koji sakuplja informacije o nepristupačnim rutama za invalidska kolica i mestima bez pristupa lišenog stepenica u Južnoj Koreji.
Projekat želi da stvori mapu pristupačnosti za korisnike.
Do sad je njihovoj bazi podataka doprinelo više od 2.000 građana preko događaja u organizaciji kluba „Sabijač stepenica”, a 14.000 lokacija širom zemlje odobreno je kao pristupačno.
Sneha Revanur, SAD
AI stručnjakinja
Sa samo 20 godina, Sneha Revanur je već u samom vrhu njenog polja delovanja. Osnivačica je Enkod Džastis, globalnog omladinskog pokreta za bezbednu, ravnopravnu veštačku inteligenciju (AI) sa više od 1.300 članova u više od 30 zemalja.
Revanurin rad je usredsređen na ublažavanje pretnje koju predstavlja nova tehnologija i uključuje mlade ljude u kritične rasprave.
Studentkinja je Univerziteta Stenford i letnja stipendistkinja Centra za AI i digitalnu politiku.
Nedavno je postala najmlađa članica na prvoj godišnjoj listi 100 najuticajnijih glasova u AI sektoru časopisa Tajm.
Imamo priliku da predupredimo rizike veštačke inteligencije pre nego što zasene njen revolucionarni potencijal. Za mene, to je otpornost: izdići se iznad prošlosti da bi se osmislila nova budućnost.
Sneha Revanur
Olga Rudnieva, Ukrajina
Osnivačica Centra za nadljude
Posle ruske invazije na Ukrajinu, Olga Rudnieva je smatrala da mora da preduzme nešto da bi pomogla ranjenima u sukobu.
Ljude koji su izgubili udove na bojištu mnogi doživljavaju kao žrtve, ali za Rudnievu oni su „nadljudi” koji su zaslužili svu pomoć koju može da im pruži.
Osnovala je trauma centar Nadljudi u Lavovu, koji vodi kao izvršna direktorka zajedno sa timom specijalista. Centar obezbeđuje protetičke udove pacijentima i nedavno je otvorio rehabilitacioni centar.
Više od 1.000 ljudi su kkoristili njihove usluge tokom prve dve godine rada.
Otpornost je probuditi se jutro za jutrom na zvuke sirena za vazdušnu opasnost i nastavljati boriti se za svoju zemlju. To je ponovno otkrivanje vašeg ‘za šta?’, umesto da se zadržavate na ‘zašto ja?’ To je pronalaženje novih načina da se uradi više, dok imate sve manje i manje svaki dan.
Olga Rudnieva
Samia, Sirija
Psihološka savetnica
Specijalistkinja za psihologiju Samia – čiji identitet BBC čuva u tajnosti da bi zaštitio njenu ličnu bezbednost – pruža pomoć Sirijcima koji su pretrpeli traumu izazvanu dugogodišnjim ratnim sukobom.
U dugotrajnom građanskom ratu poginule su stotine ljudi, a mnogi od onih koji su preživeli ostaju da žive u teškim uslovima i da se nose sa problemima mentalnog zdravlja kao što su depresija i anksioznost.
Radeći na klinici za mentalno zdravlje koje vodi Međunarodni komitet spasa, Samia vodi sesije savetovališta za raseljene i njihove porodice u izbegličkom kampu u severoistočnoj Siriji.
Uprkos oskudnim resursima, ostaje posvećena unapređenju mentalnog zdravlja njenih pacijenata i posvećena ukazivanju na probleme u kriznim okruženjima.
Silvana Santos, Brazil
Biološkinja
Pionirska biološkinja Silvana Santos pripisuje svoje revolucionarno otkriće na polju genetike isključivo slučaju – upoznala je porodicu sa nepoznatom bolešću u ulici u kojoj je živela.
Uspela je da identifikuje sindrom SPOAN (spastička paraplegija, optička atrofija i neuropatija), retki genetski neurodegenerativni poremećaj koji izaziva progresivnu paralizu u severoistočnom Brazilu.
Za 20 godina otkako se bavi istraživanjem u gradu Serinja dos Pintos, Santos je pomogla stanovnicima pogođenim ovim stanjem da dobiju ključnu dijagnozu.
Proučava pojavu retkih genetskih bolesti i njihov odnos sa brakovima između ljudi koji su u bliskom srodstvu u oblastima ruralnog Brazila.
Kako da demonstriramo snagu otpornosti? Tako što ćemo prihvatiti da je život ciklus. U stravičnoj suši, mi samo preživljavamo. U kišnoj sezoni, mi cvetamo i dajemo plodove.
Silvana Santos
Adenike Titilope Oladosu, Nigerija
Aktivistkinja za klimatsku pravdu
Nigerijska eko-feministkina Adenike Titilope Oladosu je osnivačica „Ja vodim klimatsku akciju”, narodne inicijative žena i omladine za borbu protiv klimatskih promena.
Radila je na ukazivanju na krizu životne sredine koja utiče na jezero Čad – na raskršću Nigerije, Nigera, Čada i Kameruna – gde je nestašica vodenih resursa pogoršala sukobe.
Oladosu se bavi i ekološkim i socijalnim pitanjima, naročito pošto ona izuzetno utiču na Afrikanke, koje obučava veštinama u održivoj zemljoradnji i oblastima u kojima krčenje šuma direktno utiče na dostupnost hrane.
Učestvujući na više Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama od 2019. godine nadalje, pozivala je političare da stave prioritet na klimatsku otpornost u Africi.
Klimatska kriza je pitanje otpornosti koje nam ne ostavlja drugu opciju nego da pobedimo. Da bismo preživeli tu krizu, potrebno nam je kritično ulaganje u tehnologiju i inovacije.
Adenike Titilope Oladosu
Sunita Vilijams, SAD
Astronautkinja
Kada se astronautkinja NASA-e Sunita Vilijams ukrcala u svemirsku letelicu Boing Starlajner 5. juna, očekivala je da će se upustiti u osmodnevnu misiju na putu do Međunarodne svemirske stanice (MSS).
Ali posle niza tehničkih grešaka u letelici, Vilijams i njen kolega Beri Vilmor obavešteni su da se neće vratiti na Zemlju do februara 2025. godine.
Vilijams, penzionisanja mornarička pilotkinja i bivša rekorderka sa najviše svemirskih šetnji koje je izvela neka žena, postala je prva osoba koja je trčala maraton u svemiru 2007. godine.
Uprkos tome što je sada udaljena od prijatelja i porodice 400 kilometara iznad Zemlje, prihvatila je produženi boravak s otpornošću i pozitivnim stavom, opisavši svemirsku letelicu kao njeno „srećno mesto”.
Naomi Čanda, Zambija
Farmerka i instruktorka
Kao poljoprivredni vodič na farmi za učenje, Naomi Čanda je pošla u misiju da navede svoju zajednicu na rad uz pomoć metoda koji poštuju i čuvaju zemlju.
Usredsredila se na „pametne klimatske veštine” – kao što je navodnjavanje na kapanje koje koristi manje vode ili useve kratkog ciklusa – postavivši žene u središte rešenja za klimatske promene.
Zajedno sa NVO za edukaciju devojaka Kemfed, Čanda pomaže u podučavanju 150 mladih žena kako da prilagode farmerske tehnike i učine ih otpornim na klimatsku krizu na dalekom severoistoku Zambije, gde su duge suše i dramatične sezonske promene ostavile katastrofalne posledice po sitnoposednička imanja.
Nazad na vrh Šta je 100 žena?
BBC 100 žena svake godine bira 100 uticajnih i inspirativnih žena iz čitavog sveta. Snimamo dokumentarce, pravimo reportaže i vodimo intervjue o njihovim životima – priče koje stavljaju žene u u žižu objavljuju se i emituju na svim BBC platformama.
Pratite BBC 100 žena na Instagramu i Fejsbuku. Uključite se u raspravu uz pomoć heštega #BBC100Women.
Kako se biraju 100 žena?
Tim iza BBC 100 žena napravio je uži izbor na osnovu imena koja se sakupili tokom istraživanja i ona koja su im predložili BBC-jeva mreža i jezički timovi Svetskog servisa, kao i BBC Medijska akcija.
Tražili smo kandidatkinje koje su se našle u vestima ili su uticale na važne priče u poslednjih 12 meseci, kao i one koje su imale nešto da nam ispričaju, postigle su nešto značajno ili su izvršile uticaj u svojim društvima na način koji se ne bi nužno našao u klasičnim vestima.
Kontingent ovako sakupljenih imena takođe je procenjivan kroz prizmu ovogodišnje teme – otpornosti. Želeli smo da ukažemo na cenu plaćenu ove godine za žene širom sveta odabravši one koje – preko njihove otpornosti – traže promene i unapređenje života u zajednicama ili na globalnom nivou. Takođe smo procenjivali imena žena koja rade na polju klimatskih promena, iz koje je izabrana grupa klimatskih pionirki i drugih ekoloških liderki.
Predstavili smo glasove sa čitavog političkog spektra i iz svih oblasti društva, istražili imena oko tema koje polarizuju stavove.
Vodili smo računa i o regionalnoj zastupljenosti i nepristrasnosti pre nego što smo izabrali konačan spisak. Sve žene su dale dozvolu da se nađu na ovoj listi.
Autori i autorke:
BBC 100 žena produkcijski tim: Valerija Peraso, Natalija Piancola, Marija Zakaro, Rebeka Torn, Lara Oven, Nataša Fernandes, Niam Hjuz, Šaina Openhajmer, Sara Tiamiju and Rubab Batol.
Dodatna podrška u produkciji: Vandana Vidžej, Katerina Kinkulova, Mariam Aman, Vera Kvakofi, Mouna Ba, Rupa Dža, Džulien El-Hadž, Mark Šej, Kris Klejton, Juna Ku, Isarija Praithongjaem, Pola Adamo Idoeta, Laura Garsija, Ana Pai, Žana Bezpiačhuk, Zlata Onufrieja, Berza Simsek, Farhat Džaved, Anastasija Soroka, Tais Karanca, Šanevaz Roki, Kajrula Ubaidulaev, Abdjbek Kaziev, Katerina Ce, Silvija Čeng, Lora Biker.
BBC 100 žena urednik: Golnuš Golšani.
Produkcija za jezike Svetskog servisa: Rafael Šakon, Pip Džoj i Kerol Olona.
Dizajn: Lili Hujn, Prina Šah, Dženi Lo, Met Tomas, Polina Vilson i Oli Pauel.
Razvoj: Skot Džarvis, Arun Bari, Aleksander Ivanov, Metju Tejlor i Priti Vagela.
Autorska prava za fotografije: Getty Images, Lauren Hurley/No. 10 Downing Street, Tracey Emin, Yoshimoto Entertainment, United World Wrestling, Stephanie King, Derrick Evans, Asta Kristjans, Shahnewaz Rocky, Annette Hornischer, Farhio Mohamed Hussein, Billsatya, Mohanad Elhussein, Mataara Stokes, Joe O'Shaughnessy, Tapas Mallick, @KuchuTimes, Melanoma Institute Australia, Christopher Michel, LeYa, M. Sven Torfinn, Mundele Badimubungi Alain, USA Archery, Daryna Lavrenko, Ko Oo, Alix McIntosh, Steve Gerrard, Kellys Portillo, Bangkok Pride, Mariana Castiñeiras, Diaspora Arts Connection, Acción Interna, Juan Pablo Orellana, Jean Francois Carly for Kathrine Hamnett/Samsung Global series, Paige Censale/Haitian Bridge Alliance, Gonzalo Marroquín, Raj Kumar Shrestha, Ravshan Musaev, HK studio, Lisa Palomino, Harold Levine, Media Wales, Nensi Ragab, Alexandre Nunis, Manon Obel/Clandestina, Hila Shiloni/Women of the Wall, Felix Speller/Design Museum, Kazım Kızıl, Hugo Mathy, Dmitry Aychuvakov, Ula Osman, Naver Sports, NASA, Peter Giodano, Yero Adugna, Jumadyl Tokkojoev, Marco Conti Sikic, François Barrère, Social Fund for Development, Membley Studios, Greg C. Holland, Ben Cohen, Hagar Bader/Laba Impact House, Keiko Atsuta, Doan Duc Thang, privatne arhive.
„Ni živ, ni mrtav”: Žene sa Kosova već 25 godina tragaju za nestalima 
Tradicionalne supruge: Kako su postale Tiktok trend 
Kako sam upoznala Viktoriju Vudhal, prvu američku predsedničku kandidatkinju 