Sukob u Gazi u mapama
Dve godine borbi opustošile su Gazu..
U izraelskoj kampanji bombardovanja i kopnenoj invaziji poginulo je više od 66.000 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas, skoro čitavo stanovništvo je raseljeno, a UN kaže da je većina domova oštećeno ili uništeno.
Komisija za istragu Ujedinjenih nacija tvrdi da je Izrael počinio genocid nad Palestincima u Gazi - mada je Izrael odbacio izveštaj komisije, opisavši ga kao „iskrivljen i lažan“.
Izraelska ofanziva usledila je kao odgovor na do sada neviđen prekogranični napad Hamasa 7. oktobra 2023, u kom je ubijeno oko 1.200 ljudi, a više od 250 uzeto za taoce.
Izrael kaže da pokušava da uništi vojne i vladalačke sposobnosti ove islamističke grupe, koja je posvećena uništenju Izraela i kontroliše Gazu od 2007.
Američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu predložili su mirovni plan prema kom bi borbe trebalo momentalno da bude obustavljene, ali Hamas tek treba da pristane na uslove - u koje spada i odustajanje od bilo kakve uloge u budućem vladanju Gazom.
Gaza je samo 41 kilometar duga i 10 kilometara široka - oko četvrtine Londona - okružena s tri strane zatvorenim granicama sa Izraelom, Egiptom i Mediteranskim morem na zapadu, gde Izrael drži blokadu. Ona je dom 2 miliona ljudi.
Procenjuje se da je oštećeno ili uništeno više od 90 odsto domova; zdravstvo, vodovod, sanitarni i higijenski sistemi doživeli su krah; stručnjaci koje podržavaju UN kažu da u gradu Gazi vlada glad.
Ovaj vizuelni vodič prikazuje kako su veliki delovi Gaze postali nepodesni za život.
Kako se razaranje širilo
Izraelska kampanja ispočetka se usredsređivala na severnu Gazu - gde se tvrdilo da se borci Hamasa nalaze među civilnim stanovništvom. Hamas je to negirao.
Tokom čitavog rata, Hamas - proglašen terorističkom organizacijom u Izraelu, Velikoj Britaniji i mnogim drugim zemljama - i druge oružane grupe sa kojima je on u savezništvu učestvovali su žestokim borbama protiv izraelskih snaga na terenu. Takođe su ispalili hiljade raketa na Izrael, pogotovo u prvim mesecima rata.
Ali u Gazi su čitavi distrikti bili sravnjeni sa zemljom, bolnice i džamije uništene, a poljoprivredno zemljište na kojima su se nekada nalazile staklene bašte svedeno na pesak i ruševine teškom mehanizacijom i tenkovima koje su izraelske trupe koristile za rušenje.
Izrael tvrdi da Hamas koristi civilne građevine kao što su bolnice u vojne svrhe. Hamas to negira.
Pre rata, većina od 2,1 milion stanovnika Gaze živelo je u četiri velika grada - Rafi i Kan Junisu na jugu, Deir al-Balahu u središnjem delu, i u gradu Gazi. U roku od 10 dana posle 7. oktobra 2023, skoro polovina je bila primorana da napusti domove, prema agenciji Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice (UNRVA).
A kada je prekid vatre proglašen 15 meseci kasnije, procenjuje se da je 1,9 miliona ljudi bilo interno raseljeno, oni i dalje ne mogu da se vrate njihovim domovima.
Porodice su se selile više puta kako je Izrael menjao cilj operacije, isprva govoreći ljudima na severu da se sele južno od reke Vadi Gaza, koja preseca Pojas otprilike na pola, a kasnije naređujući ljudima da napuste niz „zona evakuacije“ na jugu.
Leci koje je izraelska vojska bacila upozoravali su ljude da napuste područje pre operacija. Međutim, nisu svim izraelskim napadima prethodila upozorenja.
Ograničene oblasti se povećavaju
Otkako je Izrael okončao primirje, sve je više i više oblasti Gaze proglašavao zonama zabrane ulaska - gde su na snazi ograničenja - ili za njih izdavao naređenja za raseljenje, što znači da je stanovnicima Gaze poručivano da ih potpuno napuste.
Isprva su naređenja za evakuaciju pokrivala dve oblasti - u guvernatima Severna Gaza i Kan Junis - sa naređenjem „zabrane ulaska“ na snazi duž čitave granice.
Humanitarne agencije moraju da se koordinišu sa izraelskim vlastima kako bi delovale u „zonama zabranjenog pristupa“.
Izrael je takođe blokirao ulazak humanitarne pomoći u Gazu početkom marta i optužio Hamas da je prisvaja.
Do početka aprila, sve pekare u Gazi koje podržavaju UN su zatvorene, zalihe većine svežeg povrća bile su veoma ograničene, a bolnice su racionisale lekove protiv bolova i antibiotike.
Nevladina organizacija ActionAid upozorila je da se nazire „novi ciklus gladi i žeđi“.
Izraelski ministar odbrane je 16. aprila objavio da će Izrael uspostaviti bezbednosne zone u Gazi kako bi obezbedio „tampon“ zonu za zaštitu izraelskih zajednica čak i posle završetka rata. Hamas je insistirao da izraelske snage moraju da se povuku iz Gaze u skladu sa bilo kakvim trajnim prekidom vatre.
U to vreme, skoro 70% Gaze je bilo pogođeno izraelskim ograničenjima, obuhvatajući većinu guvernata severna Gaza i grad Gaza na severu, i ceo guvernat Rafu na jugu, prema podacima UN.
A u maju je Izrael pokrenuo kopnenu ofanzivu nazvanu Operacija Gideonove kočije, za koju je Netanjahu rekao da joj je cilj da oslobodi 48 preostalih talaca - od kojih se veruje da je 20 još živo - i „dovrši poraz“ palestinske oružane grupe.
Od tada su oblasti pokrivene naređenjima za raseljenje i drugim ograničenjima proširene tako da pokriju 80 odsto Gaze, prema podacima UN-a.
Prva faza operacije usredsredila se na ciljeve u Rafi, Kan Junisu i severnoj Gazi, ali je Izrael u avgustu najavio planove da zauzme i okupira čitav grad Gazu - koji je nazvao „poslednjim uporištem“ Hamasa.
Grad je bio najgušće naseljeni deo teritorije pre rata sa 775.000 ljudi koji su živeli u njemu.
Oni koji su ostali tamo dobili su naređenje da se presele na jug u Al-Mavasi na zapadu pojasa koji je Izrael odredio kao „humanitarnu oblast“ - iako je nastavio da izvodi smrtonosne napade u blizini i za koji su UN rekle da je već prenaseljena i nebezbedna.
Stotine hiljada stanovnika su do sada pobegle iz grada Gaze, gde je telo koje ima podršku UN potvrdilo glad u avgustu 2025.
Ali još stotine hiljada ostaje tamo da živi u teškim humanitarnim uslovima, dok zdravstvene i druge osnovne službe doživljavaju krah.
U septembru 2025, nekoliko zemalja, među kojima Velika Britanija i Francuska, formalno su priznale palestinsku državu u UN u pokušaju da izvrše pritisak na Izrael da okonča sukob - što je potez koji je Izrael opisao kao „nagradu za terorizam“.
Oko 75 odsto od 193 zemlje članice UN-a sada zvanično priznaju Palestinu, među njima i četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN.
SAD - najjači saveznik Izraela - ostaju u manjini, ali pod Donaldom Trampom njegova spoljna politika naglašeno naginje na stranu Izraela.
A američki predsednik je upozorio da ako Hamas ne pristane na mirovni plan u 20 tačaka predstavljen u septembru, Netanjahu će dobiti podršku SAD da „završi posao uništavanja pretnje koju predstavlja Hamas“.
Izvori vizuelnih komponenti
Analizu oštećenja uz pomoć podataka sa satelita Kopernikus Sentinel-1 izvršio je Kori Šer iz Diplomskog centra CUNY i Jamon Van Den Hek sa Državnog univerziteta u Oregonu. Podaci na mapama dobijeni su iz OpenStreetMap. Podaci o raseljavanju stanovništva od UNRVA. Zone zabrane ulaska i zone raseljenje od UN Ocha. Satelitski snimci iz Planet Labs PLC, a druge slike od Getija i Rojtersa.
