Piranski zaliv u središtu spora

Ti rokovi su medjutim, dovedeno u pitanje, jer je Slovenija unutar EU blokirala pregovore sa Hrvatskom.

Zvanična Ljubljana se na taj korak odlučila zbog graničnog spora sa Hrvatskom na Jadranu, u Piranskom zalivu.

EU je ponudila da posreduje izmedju Zagreba i Ljubljane, ali Hrvatska traži da u tom sporu presudi Medjunarodni sud pravde.

Piranski zaliv

Sa broda na Jadranu Piran izgleda prelepo. Gradić u venecijanskom stilu od mermera i kamena. Na geografskoj karti lako možete da ga ne primetite, ali mali Piranski zaliv od svega 20 kvadratnih kilometara izaziva velike diplomatske talase.

U središtu spora je pristup medjunarodnim vodama.

Za Sloveniju je to važno zato što je njena obala na Jadranu duga svega 46 kilometara, za razliku od Hrvatske koja ima hiljadu i 700 kilometara.

Hrvatska tvrdi da granična linije izmedju slovenačkih i hrvatskih teritorijalnih voda treba da prolazi posred Piranskog zaliva.

Slovenija medjutim, kaže da u tom slučaju njeni brodovi ne bi imali direktan pristup iz slovenačkih u medjunarodne vode.

Nerešeni spor je posle raspada Jugoslavije u više navrata doveo incidenata u kojima su zaplenjeni brodovi i oštećene ribarske mreže.

Milenko Buležan je Slovenac i već 20 godina lovi ribu u Piranskom zalivu

"Ako bismo znali gde je granica onda bismo išli samo do te linije. Ali ne znamo. Zato se plašimo da ćemo preći granicu i to je za nas veliki problem. Znate kako, Jadransko more je i u prošlosti pripadalo i Sloveniji, a ne samo Hrvatskoj", kaže Buležan.

Slovenija je manja od Hrvatske, ali je strateški u jakoj poziciji.

Kao članica EU ona može da blokira prijem Hrvatske u uniju i upravo to Slovenija radi od decembra.

Na taj potez Ljubljana se odlučila kada je Hrvatska očekujući skori završetak pregovora o pristupanju uniji, Briselu podnela izmedju ostalog i kartu koja prejudicira rešenje spora u Piranskom zalivu.

Slovenački ministar inostranih poslova Samuel Žbogar:

"Ukoliko se ne saglasimo oko procesa koji će voditi ka rešenju graničnog spora onda mi nećemo moći da dozvolimo nastavak pregovora o prijemu Hrvatske u EU. Prosto zato što dokumenta koja su podneta narušavaju naše vitalne interese".

U Sloveniji kažu da spor može da se prevazidje jedino uz posredovanje EU.

Kao jedan od posrednika pominje se bivši izaslanik za Kosovo Marti Ahtisari.

Hrvatska medjutim, traži da o sporu u Piranskom zalivu presudi Medjunarodno sud pravde u Hagu.

Argument šefa hrvatske diplomatije Gorana Jandrokovića je da je teritorijalni spor bilateralno pitanje izmedju Zagreba i Ljubljane i da Slovenija zbog toga ne treba da blokira ulazak Hrvatske u EU.

"Poruka je znači da i ako mi ispunimo sve uslove za članstvo, i sprovedemo sve potrebne reforme koje su veoma bolne, i dalje nema garantija da ćemo postati članica EU. Imamo jedno otvoreno bilateralno pitanje koje nije povezano sa našim pregvoroima o ulasku u EU i zbog tog pitanja smo blokirani", smatra Jandroković.

'Rat na Fejsbuku'

U vreme raspada Jugoslavije Slovenija i Hrvatska nisu ratovale jedna protiv druge.

Ali sada je izmedju njih izbio kako neki kažu "rat na fejsbuku".

	'Prepucavanje' korisnika Fejsbuka

Deo Slovenaca koji imaju profile na tom veb sajtu za upoznavanje formirao je grupu "Crveno svetlo -- sprečite ulazak Hrvatske u EU".

Više od 40 hiljada Hrvata se pak, na istom sajtu pridružilo grupi koja poziva na bojkot slovenačke robe.

Ispred slovenačkog tržnog centra u Zagrebu naići ćete na one koji se toga pridržavaju.

"Volim da kupujem hravatske proizvode, a ne slovenačke. Ne svidjaju mi se Slovenci, jer se oni uvek ponašaju kao da su im Hrvati neprijatelji. Haj'te molim vas, oni su mali i zbog toga su isfrustrirani i hoće hrvatsku obalu i sve. Mogli bismo da živimo kao dobri susedi, ali Slovenci se od početka ne ponašaju kao prijatelji", smatra ova Zagrebčanka.

Na fejsbuku ipak, postoji i grupa koja se zove "Slovenija + Hrvatska = najbolji prijatelji".

Premijeri dveju bivših jugosloveskih republika trebalo bi da se sastanu do kraja meseca i prouče mogućnosti koje bi eventualno dovele do rešenja spora.