Kontroverzni dijamant neće biti korišćen za krunisanje kralja Čarlsa Trećeg

Kontroverzni dijamant Koh-i-Nor neće se koristiti prilikom krunisanja, saopštila je Bakingmenska palata.

Umesto toga će Kamila, kraljica supruga, biti krunisana Krunom kraljice Meri, koja je uzeta iz lodonskog Tauera da bi bila prekrojena za krunisanje 6. maja.

Veruje se da je ovo prvi put u „skorašnjoj istoriji" da je već postojeća kruna „reciklirana" za krunisanje.

Njoj će biti dodati i dijamanti iz kolekcije nakita kraljice Elizabete Druge.

Kamila će biti krunisana pored kralja u Vestministerskoj opatiji.

Vlasništvo nad Koh-i-Norom, jednim od najvećih rezanih dijamanata na svetu, osporeno je i vladala je zabrinutost da će doći do diplomatskog incidenata sa Indijom ako bude bio upotrebljen.

Indija je do sada više puta tvrdila da je zakoniti vlasnik dijamanta, koji je bio korišćen za krunisanje kraljice majke.

Umesto toga, Bakingemska palata je saopštila da će Kamila biti krunisana Krunom kraljice Meri - i tvrdi da je njena ponovna upotreba u „interesu održivosti i efikasnosti".

U počast pokojne kraljice Elizabete Druge, kruna će biti nanovo ukrašena dijamantima iz njene lične kolekcije nakita, uz pomoć dijamanata poznatih pod imenom Kulinan Treći, Četvrti i Peti.

Ove dijamante je nosila pokojna kraljica u broševima i uzeti su od dijamanta Kulinan, otkrivenog u Južnoj Africi.

Kralj Čarls Treći će nositi Krunu Svetog Edvarda, koja se smatra udarnom među čitavim kraljevskim nakitom.

Ona je već vraćena u izložbeni prostor londonskog Tauera čim je modifikovana da odgovara monarhu.

Prvi put je napravljena za kralja Čarlsa Drugog 1661. godine kao zamena za raniju krunu koja je uništena posle Engleskog građanskog rata.

Pokojna kraljica Elizabeta Druga takođe je koristila Krunu svetog Edvarda tokom vlastitog krunisanja, ali su se drugi monarsi tokom istorije odlučivali za manje ili specijalno izrađene krune.

Evo planova za produženi vikend krunisanja:

Subota, 6. maj: Služba krunisanja u Vestminsterskoj opatiji; povorka sa kočijom za krunisanje; pojavljivanje na balkonu Bakingemske palate

Nedelja, 7. maj: Koncert i svetlosni efekti u zamku Vindzor; ulične proslave Velikog ručka povodom krunisanja

Ponedeljak, 8. maj: Praznik; Velika ispomoć, akcija koja podstiče ljude da se prijave za lokalne volontere

Kontroverza

Iako se ne radi o najvećem ili najbesprekornijem dijamantu na svetu, istorija Koh-i-Nora čini ga jednim od najkontroverznijih.

Sučeljene teorije i mitovi o poreklu dragog kamena traju godinama, ali istoričari se slažu da ga je iz Indije uzeo Nader Šah, indijski vladar, 1739. godine.

U raznim pljačkanjima i osvajanjima promenio je više ruku pre nego što je prepisan britanskom generalnom guverneru 1849. godine posle aneksije Pandžaba.

Okolnosti pod kojima ga je Istočnoindijskoj kompaniji - koja je potčinila velike delove indijskog potkontinenta - prepisao poraženi dečak-kralj naveliko su osporavane.

To je navodno bio „poklon", ali Anita Anand, novinarka BBC-ja koja je napisala knjigu o Koh-i-Noru, kaže: „Ne znam za mnogo 'poklona' koji su predati pod pretnjom bajoneta."

Princ Albert je dao da se nanovo izreže 1850-tih kako bi sijao jače i bio je postavljen u broš kraljice Viktorije.

Na kraju je uvršćen u kraljevsku kolekciju nakita.

Tvrdnje o zakonitom vlasništvu nad dijamantom izneli su i neki u Pakistanu i Avganistanu.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]