Kraljica Elizabeta Druga: Portret koji je umnožen milijardama puta

Ovaj članak prvobitno je objavljen 31. maja u sklopu proslava Platinastog jubileja kojim je obeleženo 70 godina kraljičine vladavine.

Imajući u vidu da se njeno lice pojavljuje na milijardama pisama svake godine, možda ne iznenađuje što se priča da se kraljica posebno interesovala za poštanske markice.

„Kad su joj predstavljani dizajni za komemorativne markice Kraljevske pošte, ona ih je pregledala, komentarisala i povremeno govorila: 'Ne, hvala', a onda bi ih oni promenili", kaže Piter Kokbern, predsednik Kraljevskog filatelističkog društva u Londonu.

A opet njeno interesovanje nije pobudilo njeno puko pojavljivanje na pismima.

Kraljica je bila pokrovitelj Kraljevskog filatelističkog društva u Londonu - najstarije organizacije na svetu koja proučava i skuplja markice i poštansku istoriju - još od 1952. godine, negujući tradiciju u vlastitoj porodici koja traje više od jednog veka.

„Bila je istinski zainteresovana za markice zbog svog dede", objašnjava Kokbern.

Tokom posete međunarodnoj filatelističkoj izložbi koju je organizovalo društvo u Londonu 1890. godine, drugi sin kraljice Viktorije, Alfred, vojvoda od Edinburga, obelodanio je da je njegov nećak, princ Džordž od Velsa, kraljičin deda i budući kralj Džordž Peti, bio pasionirani sakupljač markica.

Šest godina kasnije, Džordž je postao predsednik društva i, kad je proglašen kraljem 1910. godine, imenovan je za njegovog pokrovitelja - što je ostala titula za sve britanske monarhe od tada.

„Džordž Peti je bio veoma dobar filatelista, imao je mnogo kolekcija, i one su sada poznate kao Kraljevska filatelistička kolekcija. Ona pripada kraljici lično, to nije deo državnog vlasništva, pripada samo njoj", kaže Kokbern.

Markice za Kraljevsku kolekciju obično se čuvaju u Bakingemskoj palati, ali neke su pozajmljene društvu da ih ovo izlaže svake godine u sklopu specijalne pogodbe sa kraljicom.

Kao pokroviteljka, ona je tokom sedamdesetogodišnje vladavine išla i u zvanične posete sedištu filatelista.

Kraljica je 1969. godine pomogla u proslavi stogodišnjice postojanja društva, a onda je navratila ponovo neposredno pred početak pandemije, u novembru 2019. godine, da bi otvorila novu zgradu - u oba navrata upisavši se u istu knjigu gostiju.

„Bila je divna", kaže Kokbern govoreći o njenoj poslednjoj poseti.

„Imala je fantastičan smisao za humor. Kad je ušla u glavnu prostoriju, nastupila je mukla tišina, svi su stali sa onim što su radili, što mislim da je bilo vrlo iznenađujuće, ali ona je samo ušla i rekla: 'Veoma vam je tiho ovde!'"

Tokom četrdesetpetominutne posete, kraljica je videla kopiju Mečinove glave u vlasništvu društva - jedan od šest velikih kalupa koje je napravio umetnik iz Stouka na Trentu Arnold Mekin, koji je potom fotografisan i pretvoren u slavni portret koji se našao na većini britanskih poštanskih markica od 5. juna 1967. godine.

Kraljevska pošta je 2017. godine procenila da je Mečinov portret preštampan više od 220. milijardi puta širom sveta u ogromnom broju boja i denominacija, što znači da je postao legendarno umetničko delo za sebe.

„Tvrdi se da je ovo najkorišćenija fotografija na svetu", kaže Kokbern.

A opet je sakupljači markica neće pronaći u specijalnom komemorativnom setu koji je izdala Kraljevska pošta za proslavu Platinastog jubileja zato što se kraljičina slika pojavljuje u samom dizajnu markice.

Komemorativne markice redovno su se koristile za obeležavanje kraljevskih jubileja.

One su tokom godina postale veoma tražene među kolekcionarima, ali su se neke pokazale modernijima od drugih.

„Za jubileje je normalno da Kraljevska pošta štampa markice, mada one verovatno nisu onoliko popularne kao što su nekad bile", kaže Kokbern.

Kraljevska pošta je izradila specijalne verzije za prethodne kraljičine jubileje, dok su neke druge zemlje, kao što su Džersi i Ostrvo Man, napravile svoje verzije, baš kao i drugi delovi Komonvelta.

Kao ljubitelj markica, kraljičin deda mora daje bio zadovoljan što je dobio komemorativni set napravljen za njegovu vlastitu proslavu 1935. godine.

„Srebrni jubilej Džordža Petog bio je predivan primer", kaže predsednik društva.

„Odštampane su samo četiri markice, a onda je došlo do greške i odštampali su nekoliko tabaka u pogrešnoj boji - pruskoj plavoj - tako da su te bile veoma retke i veoma skupe."

Specijalne ukrasne markice napravljene 1887. godine, u čast Zlatnog jubileja kraljice Viktorije, takođe su naširoko poznate kao Jubilarno izdanje, iako zapravo nisu pravljene za tu priliku.

Za Kokberna, kraljevska veza nije samo od „velike važnosti" za društvo, već i ističe koliko je važnim monarhija smatrala markice još od izdavanja prve - Peni Blek - 1840. godine.

„Kraljevsko interesovanje za filateliju veoma je jako."

„Kraljice nas je posećivala i pokazivala veliko interesovanje za ono što smo joj pokazali - pokazali smo joj njene slike, naravno, ali i slike njenih roditelja i njihovih roditelja", kaže on.

„Postoji veoma snažna veza između Kraljevske porodice i slika koje štampaju."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]