Vakcine, Moderna i korona virus: Sve o novoj vakcini koja je dostupna u Srbiji

Više od 10 meseci od početka masovne imunizacije protiv korona virusa, u Srbiji je postala dostupna i vakcina petog proizvođača - Moderna.

Prve doze ove vakcine stigle su na punktove na Beogradskom sajmu 9. novembra.

Pre Moderne, u Srbiji su od januara 2021. godine, koriste vakcine Sinofarm, Fajzer, Sputnjik i AstraZeneka.

Zasluge za prvi kontingent od 200.000 doza Moderne pripadaju poljskoj vladi koja ih je poslala kao poklon Srbiji.

Do sada je u Srbiji, prema zvaničnim podacima, prvom dozom imunizovano 3.188, 667 ljudi, revakcinisano je 3.029.363, a treću dozu dobilo je 1.111.786.

Od početka pandemije, u Srbiji je od korona virusa preminulo 10.534, a zaraženo je 1.192.476.

Koje su karakteristike Moderne?

Vakcina američke kompanije Moderna takođe koristi RNK tehnologiju poput Fajzerove.

Podaci iz istraživanja ove kompanije u novembru 2020, na osnovu kojih je Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila upotrebu, pokazali su da je delotvorna 94,5 odsto.

U istraživanju je učestvovalo 30.000 ljudi u Americi pri čemu je polovini dato dve doze vakcine u razmaku od četiri nedelje, dok su ostali dobili lažne injekcije.

Ova vakcina za sada je odobrena u SAD i u Velikoj Britaniji koja je naručila 17 miliona doza čije bi primanje trebalo da počne na proleće.

Iako koristi isti pristup kao Fajzer/Biontek, vakcina Moderne se lakše čuva jer ostaje stabilna na minus 20 stepeni i do šest meseci.

Prima se u dve doze, u razmaku od četiri nedelje.

Kako funkcioniše?

Moderna je razvila RNK vakcinu - što znači da se deo genetskog koda korona virusa ubrizgava u telo.

Ono počinje da proizvodi virusne proteine, što je dovoljno za osposobljavanje imunološkog sistema da se izbori sa virusom.

Vakcina bi trebalo da nauči organizam da stvara oba antitela - i još jedno važno oružje imunološkog sistema, T-ćelije, za borbu protiv korona virusa.

T-ćelije su vrsta odbrambenih ćelija čiji je osnovni zadatak da pronađu i ubiju invazivne patogene ili inficirane ćelije.

One to čine služeći se proteinima na svojoj površini, koji su u stanju da se povežu sa proteinima na površini uljeza.

Ima li neželjenih efekata?

Mogući neželjeni efekti su, kao i kod drugih vakcina, bol, crvenilo i otok na ruci na mestu uboda, umor, glavobolja, bol u mišićima, groznica, mučnina.

Na sajtu Svetske zdravstvene organizacije navodi se da se neželjeni efekti najčešće se javljaju u roku od 24 do 48 sati od dobijanja vakcine i nestaju kroz nekoliko dana.

„To su efekti koje bi očekivali od vakcine koja radi i izaziva dobar imuni odgovor", objasnio je za BBC Svetski Servis Piter Oupenšo, sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Ipak, pojedine evropske zemlje, poput Švedske, privremeno su obustavile davanje ove vakcine mlađem stanovništvu.

Švedska zdravstvena agencija je početkom oktobra saopštila da će privremeno obustaviti vakcinaciju Modernom za rođene 1991. i kasnije, jer podaci ukazuju na mogućnost pojave miokardititsa i perikarditisa.

Uprkos tome, navodi se da je rizik veoma mali.

Iz istog razloga su i francuske zdravstvene vlasti 9. novembra preporučile su da ljudi mlađi od 30 godina budu vakcinisani Fajzerom umesto Modernom, gde god postoji takva mogućnost.

„Pojavili su se veoma retki slučajevi miokarditisa, srčanog oboljenja u podacima o vakcinaciji ovim cepivom", navodi se u saopštenju francuskog ministarstva zdravlja, a prenosi agencija Rojters.

Da li se koristi za mlađu decu?

Za sada ne.

Predstavnici kompanije su u utorak, 9. novembra Evropskoj agenciji za lekove (EMA) podneli zahtev za upotrebnu dozvolu vakcine za decu uzrasta od šest do 11 godina.

Nedelju dana ranije, Moderna je podnela isti zahtev i nadležnima u američkoj FDA.

Prethodno je kompanija saopštila da su istraživanja pokazala da njena vakcina za decu izaziva jak imuni odgovor organizma.

Agencija za lekove EU još krajem jula odobrila je ovu vakcinu za decu staru od 12 do 17 godina.

U Srbiji, prema najavama lekara, na početku nije planirano davanje ove vakcine mlađima od 18 godina.

U kojim zemljama se nudi ova vakcina?

Sjedinjene Američke Države su prve naručile Moderna vakcinu - oko 200 miliona doza.

Kanada je sklopila ugovor o isporuci 56 miliona doza, a Velika Britanija je naručila sedam miliona.

Evropska unija (EU) je krajem prošle godine sa proizvođačem sklopila dogovor o isporuci 80 miliona doza.

Agencija za lekove EU (EMA) u januaru 2021. je odobrila ovu vakcinu za hitnu upotrebu kod punoletnih, a u oktobru je dala zeleno svetlo i za davanje treće, buster doze.

Švajcarska je naručila 7,5 miliona doza ovog cepiva, Japan oko 50 miliona, a Južna Koreja 20 miliona, pokazuju podaci Centra za inovacije u zdrastvu Univerziteta Djuk.

Pogledajte video: Kako nastaje kolektivni imunitet

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]