Nobelova nagrada za fiziku trojici naučnika za otkrića o klimi
Autor fotografije, THE ROYAL SWEDISH ACADEMY OF SCIENCE
Trojica naučnika dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za 2021. godinu za rad na razumevanju složenih sistema kao što je klima na Zemlji.
Siukuro Manabe, Klaus Haselman i Đorđo Parizi proglašeni su za ovogodišnje pobednike na konferenciji za novinare u Stokholmu.
Pobednici će podeliti nagradni fond od 10 miliona kruna (oko 989.000 evra).
Švedski industrijalac Alfred Nobel osnovao je nagrade u testamentu, napisanom godinu dana pre smrti 1896.
Nobelov komitet je saopštio da su Manabe i Haselman „postavili temelj našeg znanja o Zemljinoj klimi i kako čovečanstvo na nju utiče".
Veoma je teško predvideti dugoročno ponašanje složenih fizičkih sistema kao što je klima naše planete.
Ali kompjuterski modeli koji mogu da predvide efekte povezane sa emisijama pri sagorevanju fosilnih goriva bili su ključni za naše razumevanje klimatskih promena.
Manabe, japansko-američki klimatolog, pionir računarskog modeliranja klimatskih promena, i nemački fizičar u okeanologiji, meteorologiji, klimatologiji i statistici, Haselman, dele Nobelovu nagrade za fizičko modeliranje klime na Zemlji, kvantifikovanje varijabilnosti i pouzdano predviđanje globalnog zagrevanja".
Manabe je pokazao kako povećani nivoi ugljen-dioksida u atmosferi mogu dovesti do povišenih temperatura na površini Zemlje.
Šezdesetih godina prošlog veka vodio je razvoj fizičkih modela klime.
Otprilike deceniju kasnije, Klaus Haselman je stvorio kompjuterski model koji je povezao vreme i klimu.
Njegov rad je odgovorio na pitanje zašto klimatski modeli mogu biti pouzdani uprkos tome što je vreme promenljivo i haotično.
Druga polovina nagrade pripala je italijanskom teoretičaru fizike Đorđu Pariziju zbog toga što je, objasnio je Nobelov komitet, „omogućilo razumevanje i opisivanje mnogo različitih i naizgled sasvim slučajnih materijala i pojava".
Ovo shvatanje se nije primenjivalo samo na fiziku, već i na druga različita područja, poput matematike, biologije, neuronauke i mašinskog učenja u oblasti veštačke inteligencije.
U ovom članku se pojavljuje sadržaj X. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate X politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa X
Ukupno 218 pojedinaca je osvojilo nagradu za fiziku od kada je prvi put dodeljena 1901. godine.
Samo četiri od ovih laureata bile su žene.
Fizičar Džon Bardin osvojio je nagradu dva puta - 1956. i 1972. godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
