Muzika i zvezde: Kajli Minog je najpotcenjenija pop ikona

Australijska zvezda je na 15. albumu nazvanom Disco ponudila beskompromisni eskapizam u teškim vremenima, a Nik Levin otkriva zbog čega joj je teško odeleti.

Kajli Minog je najšarmantnija i najnenametljivija pop superzvezda u svojoj branši. Možda nikada nije bila provokativna kao Madona ili imala zadivljujući glas kao rivalka Maraja Keri, ali je njena karijera bila jednako fascinantna i dugovečna.

Krajem 80-tih, kada se probila singlom Loco-Motion, podrugljivo su je zvali „raspevani papagaj", a danas je pozlaćena ikona čije ime predstavlja sinonim za neodoljivo plesno pop savršestvo.

U londonskom Muzeju Viktorije i Alberta organizovana je 2009. izložba „Kajli Minog: Slika pop zvezde" na kojoj je istaknut njen uticaj na modne trendove.

Madona joj je odala priznanje 2009, kada je nastupila u majci na kojoj je bilo istaknuto njeno ime.

Danas Kajli kao uticaj navode pripadnice nove generacije umetnica, između ostalih: Dua Lipa, Kim Petras i Alis Čejter.

„Ona je jednostavno potpuno zaokružena pop zvezda", kaže Čejter.

„Njene pesme, spotovi i slike su uvek zapanjujuće dobri."

Šestog novembra prošle godine Minog je objavila 15. studijski album Disco, zavodljivu kolekciju blještavih klupskih snimaka koji definitivno pravdaju ime albuma.

Pesme, koje potpisuje zajedno sa Ričardom „Bifom" Stenardom, producentom Spice Girls i Fijonom Bivan, saradnicom Eda Širana, predstavljaju uvezanu soničnu celinu koja isporučuje dobrodošlu eksploziju eskapizma plesnog podijuma.

U trenutku kada njeni fanovi ne mogu da idu na rejvove ili koncerte, Minog je mudro shvatila da bi povratak voljene uzdanice muzičke industrije - što, posle više od tri decenije hitova koje je isporučila, ona nesumnjivo jeste - izvornim načelima bio velika uteha za njih.

Od raskošnog fanka u pesmi Real Groove do govorne improvizacije izvedene u kemp maniru na vrhuncu Where Does the DJ Go?, preko šljaštećeg singla Say Something i gudačima nakvašene ekstaze u I Love It, album odiše karakterističknim poimanjem uživanja i optimizma.

Kada u Dance Floor Darlin pita: „Hoćeš li da budeš moj plesni podijum, dragi?", odgovor fanova će biti jezgrovito - hoćemo!

Kajli se menja u skladu sa vremenom ne gubeći pritom nikada kvalitet koji je samo njoj svojstven: svaki album je bio moderan, a ipak nepogrešivo njen

I dok su za pevačice poput Madone i Lejdi Gage rezervisani epiteti: „inovatorka" i „kameleonka", muzička evolucija Kajli Minog je uvek bila manje skokovita.

U odnosu na druge velike zvezde, koje su menjale imidž uvodeći konceptualni alter-ego - Bijonsina Saša Firs, na primer - različite faze kroz koje je Kajli prolazila tumače se kao iteracija njene uvek ubedljive ozarene persone: imali smo „Pop Kajli", „Indi Kajli" i „Kantri Kajli"; sada smo u fazi „Disko Kajli".

„Kajli se menja u skladu sa vremenom ne gubeći pritom nikada kvalitet koji je samo njoj svojstven: svaki album je bio moderan a ipak nepogrešivo njen", kaže HERR, britanski dreg performer koji je bio domaćin večeri posvećenih Kajli u londonskoj dvorani The Glory namenjenoj LGBT populaciji.

„Zbog toga što njeni ljubitelji pripadaju najrazličitijim slojevima društva, smatram da njena zvezda neće skoro zgasnuti."

Ako odete na njen nastup, videćete nekoliko generacija pop privrženika kako se tiskaju sa čuvenim pripadnicima njene fanovske baze iz redova LGBT zajednice.

Pedesetdvogodišnja pevačica je status internacionalne zvezde pre dve godine trijumfalnim nastupom na festivalu Glastonberi, u tzv. terminu za legende.

To je bio i najgledaniji nastup sa festivala koji je prenosila britanska televizija, potukavši rekorde koji je prethodno držao Ed Širan.

Iako je Minog bila upadljivo mlađa od legendi koje su u poslednje vreme nastupale u tom terminu, između ostalih: Doli Parton, Lajonel Riči i Beri Gib, njeno angažovanje ne predstavlja izuzetak.

U mnogim zemljama, poput Francuske, Nemačke i rodne Australije, ona pripada uskom krugu najproduktivnijih pop autora generacije.

U Britaniji, gde živi i planira karijeru, zabeležila je 34 pesme koje su stigle među prvih deset mesta na listi singlova.

Među njima su sada već opštepoznati klasici, poput I Should Be So Lucky, Better the Devil You Know i Spinning Around.

Album Disco je debitovao na prvom mestu britanske top-liste, pa je tako Kajli postala prva pevačica koja je tokom pet decenija zaredom u svakoj dekadi imala album na vrhu liste.

Iako u Americi ima samo dva singla koja su se našla među prvih deset na tamošnjoj listi - Loco-Motion (1988) i I Can't Get You Out of My Head (2001) - veoma je popularna među fanovima pop muzike iz redova klabera i LGBT populacije.

Singl Dancing iz 2018. bio je njen četrnaesti singl koji je osvojio vrh liste plesne liste Bilborda, a za pesmu Come Into My World je dobila priznanje Gremi u kategoriji najbolje plesne numere.

Pogledajte video: Kako se ljudi zabavljaju u izolaciji?

Početak koji nije obećavao

Dugovečnost njene karijere deluje još impozantnije ako imamo u vidu koliko je bila potcenjena kada je počinjala krajem 80-tih.

Odrasla u predgrađima Melburna, ćerka knjigovođe i bivše baletske igračice, proslavila se najpre ulogom žustre auto-mehaničarke Šarlin Mičel u australijskoj sapunici Susedi.

Iako je pitka serija postala veoma popularna u Britaniji, Minog nije dočekana kao velika zvezda kada je u oktobru 1987. stigla u Englesku kako bi radila sa muzičkim i produkcijskim timom Stok-Etken-Votermen.

Njena obrada pesme Loco-Motion, klasika Kerol King iz 60-tih, postala je iznenađujuće veliki hit u Australiji i čekao se sledeći singl, ali zauzeti britanski producentski trio je smatrao da Kajli nije prioritetan klijent.

Majk Stok je kasnije priznao da su „uvredili" devetnaestogodišnju Minog ostavivši je da čeka nedelju dana, a onda su sledeći singl napisali za „oko 40 minuta".

Uprkos trapavom početku saradnje sa timom Stok-Etkin-Votermen, nastavak je bio više nego plodonosnan.

Pomenuta naprečac napisana pesma, I Should Be So Lucky, osvojila je vrhove lista u Engleskoj, Nemačkoj i Australiji, a potom je u saradnji sa britanskim producentskim trijom snimila većinu pesama koje su se našle na njena prva četiri albuma.

Kao njihov najvažniji autor, započela je karijeru na birtanskoj listi stigavši četiri puta do drugog mesta singlova u periodu 1987-1989.

Među njima je i druga verzija pesme Loco-Motion koja je pokorila Ameriku.

Još impozantnije deluje podatak da je, želeći da modernizuje njihov tada već potrošeni zvuk, uspela da pokrene „fabriku hitova" albumom Rhythm of Love.

Taj album je poharao liste 90-tih zahvaljujući hitovima sa tvrđim, hausom inspirisanim zvukom: Better the Devil You Know, What I Have to Do? i Shocked.

U tom trenutku je potpisala ugovor sa popularnom nezavisnom etiketom Dekonstrakšn rekords i započela najeksperimentalniju fazu u karijeri.

Album potpisan imenom i prezimenom iz 1994. prigrlio je zvuk blizak dens-popu i prodao se dobro, mada ne i sjajno, mahom zahvaljujući izuzetnim singlovima Confide in Me i Put Yourself in My Place.

U prvom je ponudila zavodljivu mešavinu trip-hop ritmova i bliskoistočnih gudača, dok je u drugom ućutkala kritiku ponudivši svoju najbolju vokalnu izvedbu do tada.

Međutim, Impossible Princesss iz 1988. snimljen je sa potpuno drugačijom idejom, predstavivši introspektivniju Minog koja je želela da se oproba u žanru alternativnog roka kao i težem elektronskom zvuku.

Britpopom inspirisan prvi singl Some Kind of Bliss, koji je napisala sa dvojicom članova benda Manic Street Preachers, bio je njen prvi singl koji nije ušao u prvih 20 mesta liste singlova u Britaniji.

Tom Aspol, pevač i tekstopisac, čiju je pesmu Indiana Minog obradila (i preimenovala u Feels So Good) na albumu Kiss Me Once iz 2014, kaže da je ovaj ponekad nipodaštavan Kajlin period ključ za razumevanje njene duge karijere.

„Posle pola decenije provedenih na vrhu sa producentskim trijom Stok-Etken-Votermen, mogla je da uživa u slavi, ali je umesto toga odlučila da rizikuje i da se razvija kao izvođač i tekstopisac", kaže on.

„Mislim da je upravo to bilo presudno u njenom izdvajanju od takozvanih 'proizvedenih' umetnika tog vremena."

Aspol ističe da je Minog, kada je bila spremna da se ponovo oproba u čistokrvom pop zvuku kasnih devedesetih, mogla da „crpi iz svojih slavnih trenutaka s početka karijere kao i da se osloni na svoj umetnički integritet", što je bila moćna kombinacija koja ju je učinila „nezaustavljivom".

Kada se Minog ponovo vratila popu, započela je njena druga faza na tronu.

Pošto se Impossible Princess pokazao kao najmanje uspešan album u dotadašnjoj karijeri, vratila se u velikom stilu sa sladunjavim i veselim Light Years i vrcavim hitovima: Spinning Around, On a Night Like This i Kids, u kojoj gostuje Robi Vilijams.

Zatim je usledio vrhunac karijere, album Fever iz 2001, sa platinastim tiražom u SAD, i singlovima koji predstavljaju moderno producirano disko savršenstvo: Love at First Sight, In Your Eyes, Come Into Your World i I Can't Get You Out of My Head, koji je obeležio epohu.

„To je bio jedan od onih trenutaka kada se planete usklade i sve profunkcioniše - pesme, imidž, trenutak", rekla je skroo Ming za BBC.

Čejter se priseća kako je oponašala karakteristične plesne pokrete iz I Can't Get You Out of My Head u školskom dvorištu.

„To je prvo sećanje koje vezujem za Kajli, sve u vezi sa tom pesmom i videom bilo je za mene zadivljujuće", kaže ona.

Iako se kockice nisu sklopile na isti način za sledeće albume, čak i kad je izgledalo da će se uspeh ponoviti sa albumom Afrodite iz 2010, Minog nikad nije prestala da pravi vrhunske klupske poslastice.

Od zavodljive Slow iz 2003. do ovogodišnje drske Magic, preko Wow iz 2007, Lovers iz 2010. i Timebomb iz 2012, uvek je uspevala da iznenadi nekim adutom iz rukava.

Kada je prošle godine kompilaciji najvećih hitova Step Back in Time: The Definitive Collection dala netipično hvalisav podnaslov „čistokrvni pop od 1987." - to nije bilo preterivanje.

Na vrhuncu karijere, ali i za vreme relativnih padova, uvek je mogla da računa na podršku LGBT obožavalaca, koji su joj ostajali verni i kada je napustila šljokičavi disko zarad ozbiljnog kantri popa na albumu Golden iz 2018.

Pogledajte video: Darko Rundek i Ekipa: Od i do Brisanog prostora

Kajlina magija

„Poznato je da se kvir stanovništva najsnažnije identifikuje sa izvođačima koji se suočavaju sa teškim situacijama, i Kajli je svesna toga", kaže HERR, aludirajući na dijagnozu raka dojke koja joj je uspostavljena 2005. i oporavak nakon hemioterapije.

„Ona je borac i to nam samo po sebi daje snagu. Povrh svega, uzvratila je fanovima neprestano se boreći za njihova prava."

Minog je 2016. godine čvrsto podržala uspešnu kampanju „Reci da, Australijo" za uvođenje istopolnih brakova u Australiji.

Njen tadašnji verenik, glumac Džošua Sas, rekao je da se par neće venčati dok svi u domovini Kajli Minog ne budu imali ista prava bez obzira na seksualno opredeljenje.

Aspol ističe da je veza Minog sa mnogim LGBT fanovima duboko ukorenjena.

„Čini mi se da u meni kao gej osobi određene generacije i dalje postoji zaostala tuga i gorčina iz mladosti, a Kajli je uvek bila protivotrov za to", kaže on.

Kada ju je pevač i tekstopisac Rufus Vejnrajt izdvojio kao jednu od top deset gej ikona u 2006, opisao ju je kao „anti-Madonu" jer nudi svetlost tamo gde njena provokativna koleginica sve više mrači", rekao je on.

Do trenutka kada je bio najavljen neverovatno zabavan koncert na Glastonberiju 2019, Minog je već izrasla u umetnicu koja uživa u kontaktu sa publikom.

Danas pripada vrhu liste nekolicine muzičara koji mogu da osmisle i izvedu turneje sa spektakularnom produkcijom poput Aphrodite: Les Folies Tour iz 2011, posvećene grčkoj mitologiji i sa scenom sa toliko fontana i mlaznica vode da su pojedini fanovi izabrali da sede u obeleženoj „zoni prskanja".

Čejter je podržala učešće Minog na brajtonskom prajdu 2019. komentarišući da je za nju gledanje nastupa starije koleginice iz neposredne blizine bilo „otkrovenje".

„Oduvalo me je koliko je ubedljiva na bini kao i to što ima bezrezervno poverenje publike", priseća se ona, hvaleći istovremeno „i seksi i elegantni" stil svoje koleginice.

„Sve dok je ne vidite uživo", dodaje Čejter, „mislim da ne možete da sagledate koliko je istinski nezaboravnih pesama potpisala. Ona ne staje, već niže hit za hitom."

„U suštini, Minog poseduje pomalo zbunjujuću ali veoma privlačnu crtu koju ne povezujemo nužno sa superzvezdama pop muzike: ljupkost.

Njena skromnost i prirodna rezervisanost - čak i tokom vrhunaca na nastupu na Glastonberiju uzdržala se da pokaže da su je emocije preplavile - podrivaju izlizani narativ da je za osvajanje muzičke industrije potrebna nemilosrdna ambicija.

„Nikada nisam čuo da je neko rekao ijednu lošu reč o Kajli", kaže Aspol.

„Svako ko je na bilo koji način sarađivao sa njom, ili je samo na kratko sreo, bio je pun ljubavi prema njoj."

Ističe kako je Minog takođe daje „ogromnu podršku" svojim koleginicama.

„Pogledajte njen Tviter - neprestano ohrabruje druge žene, što mnogo govori o njoj", dodaje.

Na neki način, Kajlina ljupkost može delimično biti razlog zbog kog su je ponekad potcenjivali.

U intervjuima deluje veselo i apolitično jer je itekako svesna svog cilja, a to je eskapizam, a ne društveni komentar: u tom pogledu ima dosta sličnosti sa svojom heroinom Doli Parton, još jednom predanom umetnicom koja nikad ne spušta masku.

Ako biste sreli Minog u supermarketu, poželeli biste da vrisnete od uzbuđenja, ali biste se suzdržali da je ne biste šokirali.

U isto vreme, bilo bi greška poistovetiti pristupačnost sa prosečnošću.

Ona je na sceni više od 30 godina strastveno i sa stilom izbacujući briljantne pop pesme, ostajući sve vreme u suštini dopadljiva osoba - nimalo lako u tako surovoj industriji.

Nekada „raspevani papagaj" izrastao je u blistavog pop orla.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]