Korona virus, Velika Britanija i zločini: Preminuo Jorkširski Trbosek, odgovoran za „kulturu straha"

Britanski zločinac Piter Satklif, poznatiji pod nadimkom Jorkširski Trbosek, preminuo je 13. novembra u 74. godini, pošto je odbio terapiju za Kovid-19.

Jedan od najozloglašenijih ubica u istoriji Velike Britanije odgovoran je za to što je britanski grad Lids živeo u strahu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Jorkširski Trbosek je između oktobra 1975. i novembra 1980. godine ubio 13 žena i napao još najmanje osam.

Sin njegove prve žrtve, koji je imao pet godina kada mu je majka ubijena, rekao je da smrt ubice „predstavlja neku vrstu završnice".

Ko je bio Jorkširski Trbosek?

Strava i užas u Lidsu

Brutalna ubistva prvih pet žena iz Lidsa i okoline, koja su se dogodila između oktobra 1975. i juna 1977. godine posejala su „stravu i užas" u ovom gradu, ocenjuje advokatica Rut Bandi, koja je u to vreme zastupala žrtve.

„Strah je uselio u domove stanovnika", rekla je u dokumentarcu iz 2019. godine „Dosije Jorkširskog Trboseka: Veoma britanska krimi priča".

„Svi su bili sumnjičavi, gledali bi u komšije i mislili - da nije možda on?", prisetila se.

„Svako ko je imao auto da odveze ženu njenoj kući sačekao bi je da zaključa ulazna vrata za sobom i upali svetlo, ne bi otišao sa prilaza dok se u to ne uveri".

Satklifove žrtve

Policija je u početku mislila da ubica fetišizuje prostitutke, ali kako se talas ubistava širio, bili su sve sigurniji da ključ zločina ne leži u tome.

Smrt desete žrtve, devetnaestogodišnje šalterske službenice Džozefine Viteker, pronađene u Lidsu u april 1979, za mnoge je bila tačka u kojoj je strah prerastao u histeriju.

„Masovna histerija"

„Pre njene smrti, mnogi su mislili da Jorkširski Trbosek ubija samo seksualne radnice", kaže bivši detektiv Bob Bridžstok koji jebio zadužen za ovaj slučaj.

„Smrt Džozefine Viteker je sve promenila - nijedna žena više nije bila bezbedna, niko nije bio bezbedan, počela je masovna histerija".

On dodaje da su „ljudi govorili da neće izlaziti iz kuća dok ubica ne bude uhvaćen, da ne smeju".

„To je stvorilo kulturu straha", ocenjuje Bridžstok.

Za pet godina istrage, policija je ispitala hiljade muškaraca, a strah je lebdeo nad Lidsom.

Satklifa su ispitivali čak devet puta, ali nije bio uhapšen. Dogodila su se i nova ubistva.

Majka i supruga su mu pružale alibi, pa policija nije bila preterano sumnjičava prema njemu.

Uhapšen je u januaru 1981. godine, kada ga je policija zaustavila jer je u kolima sa lažnim tablicama bio sa prostitutkom.

Mnogi su izašli na ulice da pozdrave hapšenje i uzvikuju parole tražeći pravdu.

Satklif je osuđen na doživotni zatvor i poslat u psihijatrijsku ustanovu na lečenje, gde je proveo skoro 30 godina.

Odatle je 2016. prebačen u zatvor.

„Iako je ubica robijao doživotno, zapravo su porodice žrtava te koje izdržavaju doživotnu kaznu", smatra detektiv Bridžstok, koji je bio među prvima na licu mesta kada je Džozefina Viteker ubijena.

„Za njih je [Satklifova smrt] neka vrsta tačke na sve što se dogodilo".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]