Dič Čkai - hevi metal bend rođen na deponiji smeća

Bio je to najsnažniji simbol siromaštva u kojem su mnogi živeli tokom 2000-tih u Kambodži - ogromna deponija smeća na izmaku prestonice.

Mnogima je deponija Stang Minči, nadomak Pnom Pena, bila dom. Oko 2.000 muškaraca, žena i dece probirali bi kroz planinu smeća na površini od 40 hektara zemlje u stravičnim uslovima, tražeći reciklažni otpad koji mogu da prodaju.

Deponija Stang Minči je takođe bila i opasno mesto. Neke su zdrobili kamioni dok su se laktali za najbolje mesto gde se isporučuje svež otpad. Ljudi su se razboljevali usled izlaganja otpadu iz kanalizacije i štetnim toksinima.

Među onima koji su se rodili na deponiji bili su i Viči Sok, Tiara Auč i Hing Auč.

„Danima ne bismo imali hrane. Blejali bismo u gradu, sa plastičnim kesama za sakupljanje konzervi za prodaju", kaže Viči, kome je 18 godina.

„Pod suncem je bilo vrelo, a mi smo bili bez vode. Nismo išli u školu. Nismo imali izbora."

Tiari je umrla majka, a otac ga je napustio. Živeo je sa tetkom i njenih sedmoro dece na deponiji Stang Minči. Viči mu je bio prvi komšija.

I on je izgubio oca. Majka mu je provodila vreme prebirajući po smeću za par dolara na dan.

U tome nisu bili usamljeni. Prema podacima Svetske banke u Kambodži, 2007. godine je oko 47 odsto stanovnika živelo u siromaštvu, od kojih su mnogi živeli sa manje od jednog dolara dnevno.

Kad su Tiara, Hing i Viči postali tinejdžeri, njihove porodice više nisu mogle da se staraju o njima, pa su ih predali na staranje lokalnoj nevladinoj organizaciji Mame protiv siromaštva.

Tu su upoznali socijalnog radnika švajcarsko-nemačkog porekla, Timona Sibela.

Posle detinjstva provedenog na deponiji smeća, momci su bili puni besa, koji su teško držali pod kontolom.

„Naročito Tiara", kaže Timon. „On se drži stava da najjači dobija, i za sve što ima ili može da dobije on mora da se bori."

„Nikad se nije pomirio sa tim da nema roditelje. Kada je maničan, onda je sav aktivan i srećan, ali onda padne u veliku depresiju. Između tih stanja bi ga spopali izrazito snažni napadi besa. Tukao bi drugu decu, pretio bi im."

Tiara je posetio terapeuta, koji mu je savetovao da potraži oca. Na kraju ga je pronašao i otkrio da mu je otac bogati arhitekta koji nikad nije rekao svojoj porodici za Tiaru.

Otac je počeo da mu daje pare, ali je potom odlučio da još jednom želi da prekine kontakt.

Timon je na sve načine pokušavao da bolje kanališe bes trojice dečaka - fudbalom, časovima slikarstva - ništa nije pomagalo.

Kad mu je već ponestalo ideja, Timon, ljubitelj metala, odveo ih je na koncert kambodžanskih pionira hardkora Sliten6ix u jednom baru u Pnom Penu.

Tu im se nešto posložilo.

„Stajao sam ispred bine zapanjen i pitao se kakva je ovo muzika", kaže Viči. „Nisam razumeo šta vokal peva. A bubnjeve i gitare tek ništa nisam kapirao."

„Ali, posle tog koncerta, zainteresovali smo se za ovu vrstu muzike. Bila je laka za sviranje, pa smo počeli da vežbamo."

Timon im je otkrio bendove poput Slipknot i Rage Against the Machine, a dečaci su se odmah našli u agresivnom muzičkom stilu, tako različitom od sentimentalnih ljubavnih pesama koje mnogi Kambodžani toliko vole.

„Volim metal jer možemo da istresemo svoj gnev i da sviramo štagod hoćemo. Odemo u studio, uključimo pojačala i tu oslobodimo svoj bes. Život nam je ranije bio toliko težak."

Tad su momci rešili da osnuju bend - Dič Čkai [Doch Chkae].

Ime benda znači „kao pas". Hteli su ime koje dočarava kako se osećaju kao skupljači smeća u društvu u kojem žive u potpunom siromaštvu.

Utisak prenose i tekstovi, provrištani na njihovom maternjem, kmerskom jeziku.

Niko nema život kao ja,

Svaki dan živim kao pas

Tražimo hranu po ulici

Čačkam po smeću gdegod ga nađem

Da ne radim to, ne bih imao ni ovakav život

Radim to jer nemam roditelje

Dič Čkai su počeli sa nastupima u okolini Pnom Pena 2015. godine i objavili prve singlove, među kojima i Kham Knea Doch Chkae („Grizite se kao psi") za jedinu kambodžansku izdavačku kuću koja objavljuje ovakvu muziku.

Nina Rul, koja je jedno vreme živela u Pnom Penu ali se u međuvremenu vratila u svoju rodnu Nemačku, postala je ljubiteljka benda pošto ih je čula uživo.

„Publika isprva bude u fazonu: 'Slatka neka deca.' Kad počnu sa svirkom, energija u sali se momentalno promeni, ljudi počinju da skaču i da vitlaju glavama, odjednom ih vide potpuno drugačije", kaže ona.

„Nikad nisam volela metal, ali njih kad vidim, otkinem."

Dič Čkai su počeli da budu primećeni na svetskoj metal sceni, pa su 2018. godine dobili poziv da nastupe na festivalu Wacken Open Air u Nemačkoj, jednom od najvećih metalskih festivala na svetu.

Međutim, odbili su im zahtev za vize, pošto su se nemačke vlasti sumnjale da žele da prebegnu.

„U prevodu? Bili su im suviše siromašni", kaže Timon.

U zajednici metalaca i metalki, mnoge je ova odluka razbesnela. Više od 10.000 njih potpisalo je peticiju na internetu u kojoj se od vlasti zahteva da razmotri svoju odluku.

Bend je na kraju dobio vizu i trijumfalno nastupio na festivalu pred desetinama hiljada ljudi.

„Bio sam tako uzbuđen", kaže glavni vokal, Tiara, kome je sad 20 godina.

„Odsvirali smo osam pesama, a oni su vikali: 'Još jednu!' Izgledali su zadovoljno, hteli su da nastavimo."

„Nikad nisam video tako nešto. Toliko ljudi..."

Iako su svirali pred više ljudi nego što većina bendova iz Kambodže privuče u inostranstvu, ondašnji mediji i dalje ne pokazuju preterano interesovanje za Dič Čkai.

„Niko nije došao da nas intervjuiše, samo tišina", kaže Tiara. „Oni ne vole tu muziku, jer ima dosta vrištanja i jer je brza. Ne razumeju taj zvuk."

Bend namerava da organizuje radionice na kojima će teški gitarski zvuk otkrivati i drugim mladim ljudima koji u Kambodži žive u siromaštvu. Nadaju se da će muzika inspirisati i druge, kao što je njih.

Deponija Stang Minči zatvorena je pre deset godina, iako mnogi još žive i rade ovde. Stopa siromaštva je u Kambodži poslednjih godina znatno opala, iako su i mnogi i dalje zaboravljeni u senci brzog ekonomskog rasta zemlje.

Uprkos uspehu koji su ostvarili u Nemačkoj, članovi benda i dalje se krpe da bi preživeli; obavljaju posliće i prodaju robu vezanu za bend na internetu, kada nemaju probe ili koncerte.

Dič Čkai snimaju novi EP i nadaju se da će po njegovom izlasku krenuti na turneju po Evropi. Iako osećaju da ih kod kuće ignorišu, metal - i interesovanje ljubitelja tvrdog zvuka iz Evrope - dali su im nadu u bolje sutra.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]