Hoće li mirno more pomoći oporavku superkorala iz Crvenog mora

Prizori belih, skeletnih koralnih grebena postoju sve sumorniji i sve učestaliji.

Slučajevi obilnog izbeljivanja korala sve su brojniji širom sveta, zbog ubrzanog tempa kojima se klima menja. U periodu između 2014. i 2017. oko 75 odsto tropskih koralnih grebena na planeti pretrpelo je izbeljivanje tokom globalnog okeanskog toplotnog talasa.

„Izbeljeni" koral je zapravo ugroženi koral koji, kada se nađe pod uticajem promena u prirodnoj sredini, kao što su zagađenje i zagrevanje vode, odbacuje od sebe korisne alge, proizvođače energije. Bez tih simbiotskih algi, koral gubi boju i čini nam se beo.

Moguće je da se nakon tog izbeljivanja oporavi, ali uspeh nije zagarantovan.

Što češći postaju slučajevi izbeljivanja, to koralu ostaje manje vremena da se povrati. Oni koji se ne oporave, umiru - i njihovi ekosistemi često nestaju s njima.

„Dok svedočimo sve učestalijim i snažnijim masovnim izbeljivanjima, situacija postaje sve teža", tvrdi Andrea Grotoli, profesor na Katedri za nauku o Zemlji, pri Državnom univerzitetu u Ohaju.

Ona prevashodno proučava posledice klimatskih promena na koralne grebene, kao i to šta neke korale čini otpornijim od drugih.

„Modeli predviđaju katastrofalne gubitke na grebenima do kraja ovog veka." I zaista, predviđa se da će najveći deo koralnih grebena na svetu odumreti do kraja ovog veka, ako ne i ranije.

Međutim, u severnom delu Crvenog mora, u zalivu Akaba, postoji tračak nade ili, bolje rečeno, greben nade.

Čini se da je koralni greben u zalivu Akaba „zadovoljan" porastom temperature, prema tvrdnjama Andersa Mejboma, geohemičara koji vodi Laboratoriju za biološku geohemiju pri Ecole Polytechnique Fédérale u Lozani i švajcarskom Institutu za nauku o Zemlji.

„Uprkos tome što je porast temperature mora [u ovoj regiji] brži od svetskog proseka, na severu Crvenog mora nije se desio nijedan slučaj izbeljivanja", tvrdi Džesika Belvorti, studentkinja na doktorskim studijima posvećenim tropskim koralima na univerzitetu Bar-ilan.

Belvorti, koja je i instruktorka ronjenja, radi u naučnoj laboratoriji za korale pri Međuuniverzitetskom institutu za okeanografiju zaliva Akaba u Eilatu, u Izraelu.

Maoz Fajn, profesor na univerzitetu Bar-ilan, koji vodi ovu laboratoriju, prvi je primetio da se grebeni u Crvenom moru po nečemu značajno razlikuju od ostalih kada se 2005. godine, pošto je istraživao grebene u Australiji, vratio u Izrael.

Fajn je očekivao da će zateći oštećenije grebene, prizor na koji je navikao. Ali u zalivu Akaba je pronašao korale na koje uvećanje kiselosti okeana, kao i stalno zagrevanje vode, kao da nije uticalo.

Fajn je 2010. godine osmislio prototip onoga što će postati simulator Crvenog mora, veliki sistem sa više akvarijuma koji je u stanju da podražava buduće uslove u okeanu i vrši eksperimente koji bi mogli da ponude odgovor na pitanje zbog čega su ovi korali toliko otporni.

Pomoću tog sistema u zalivu Akaba, tim može da proučava korale i vodu iz zaliva, kao i da podešava kiselost i temperaturu u tankovima u zavisnosti od potreba eksperimenta.

Višestruki akvarijumi omogućuju većem broju naučnika da istovremeno vrši eksperimente, u nadi da će bolje razumeti fiziologiju i genetiku koralnog ekosistema.

„Koralni grebeni predstavljaju rezervoare biodiverziteta i značajne izvore hrane, zarade i medikamenata.

„Imamo veoma ograničenu priliku da pokušamo da primenimo nauku kako bismo sačuvali propadanje svetskih koralnih grebena", kaže Karin Klajnhaus, profesor na Odseku za proučavanje okeana i zemljine atmosfere pri univerzitetu Stouni Bruk.

„Ali ako ne otkrijemo šta, u biološkom smislu, koralima u zalivu Akaba omogućuje da izdrže sve više temperature, nećemo znati da li - ili kako - se to otkriće može primeniti negde drugde."

Klajnhaus tvrdi da ih posebno zanimaju bilo kakvi ekološki činioci koji „uvećavaju prirodnu otpornost grebena ili njegov potencijal da se oporavi od izbeljivanja".

Ti činioci bi mogle da budu određene faze smanjenog zagađenja vode ili periodi bez prekomernog ribolova.

Simulator Crvenog mora trenutno broji 88 akvarijuma.

Svima se može upravljati na daljinu, tako da ih naučnici nadziru i podešavaju sa bilo koje tačke na svetu - što je posebno važno zbog toga što nekim naučnicima nije uvek lako da pribave izraelsku radnu vizu.

Ovaj tim je do sada testirao dvadesetak vrsta korala iz Crvenog mora u zalivu Akaba i ustanovio da oni lakše podnose uvećanje temperature.

Ovi korali ne samo da se pokazuju otpornijim, već kao da bolje uspevaju u toplijoj vodi.

Uobičajeno je da uvećanje od 1-2 stepena Celzijusa iznad maksimalne letnje temperature dovodi do toga da koral odbacuje svoje alge i, često, odumire.

U neobjavljenom radu čiji su autori Mejbom i Fajn navodi se da, iako otpornost među testiranim koralima varira, ukupno uzev, ovi korali bez problema izdržavaju uvećanje od 4-5 stepeni Celzijusa iznad aktuelne maksimalne letnje temperature.

Neki su čak preživeli i uvećanje od 7 stepeni iznad letnjeg maksimuma.

Ovi korali ne samo da se pokazuju otpornijim, već kao da bolje uspevaju u toplijoj vodi. U nekim slučajevima, simbiotske alge dvostruko su uvećale količinu proizvedenog kiseonika i ostvarile porast osnovne produktivnosti od 51 odsto.

Smatra se da tajna snage korala iz Crvenog mora leži u njihovoj prošlosti.

„Ova populacija korala [u severnom delu zaliva Akaba] migrirala je u sistem Crvenog mora s juga, gde je temperatura vode oduvek bila, a i dalje jeste, visoka", tvrdi Mejbom.

Što više idete na sever, to je temperatura sve niža. Tokom više hiljada godina, neki od ovih korala migrirali su ka severu, na mesto na kom sada žive pod nižim temperaturama - danas je temperatura u zalivu Akaba 27-28 stepeni Celzijusa.

Ali čini se da su ti korali sačuvali sposobnost da žive na visokim temperaturama.

„Njihova biologija i dalje pamti život na 33 stepena", kaže Mejbom. „Stoga, ako, recimo, povećate temperaturu na 31 stepen, oni su i dalje zadovoljni."

Mogao bi da posluži kao model za obnavljanje grebena kada se uticaj klimatskih promena smanji i kad počnemo da zapravo ponovo naseljavamo korale - Andrea Grotoli

Drugi korali širom sveta obično ne poseduju takvu biološku otpornost.

Imajući u vidu krivulju globalnog klimatskog zagrevanja kojom se krećemo i po kojoj nas do kraja ovog veka čeka povećanje temperature od 2-3 stepena ili više, jedino će korali koji trenutno uspešno opstaju ispod svog temperaturnog maksimuma moći da podnesu te promene.

Ovim tempom, grebeni u Severnom moru će, možda, jedini preživeti do 2100. godine.

„Znamo za korale iz drugih regija koji preživljavaju u veoma toploj vodi", tvrdi Fajn, „ali nijedan od njih ne ostvaruje toliku razliku između maksimalne letnje temperature i praga posle kog kreće izbeljivanje."

Kao jedan od poslednjih korala koji će preživeti, greben iz Crvenog mora mogao bi da „postane utočište, to jest jedan od poslednjih preostalih grebena sa potpuno očuvanim ekosistemom", kaže Grotoli.

„Mogao bi da posluži kao model za obnavljanje grebena kada se uticaj klimatskih promena smanji i kad počnemo da zapravo ponovo naseljavamo korale... Mogao bi da postane model toga kako normalan koral treba da izgleda."

Ali da bi ti grebeni postali utočište i mogući model za budućnost, neće morati samo da prežive porast temperature.

Hranljive materije i teški metali nastali usled čovekovih aktivnosti kao što su nekontrolisana priobalna izgradnja, izlivanje poljoprivrednih i otpadnih voda, brodovi i uzgoj ribe, mogli bi da budu kriptonit za korale.

Kada je Fajn sa svojim timom u eksperimente ubacio sastojke poput nitrata, amonijuma i fosfata, fiziologija korala je narušena i izgubili su svoju otpornost.

„Nije dovoljno biti otporan na temperaturu", kaže on.

„Ako želimo da se osiguramo da će zaliv Akaba i severno Crveno more postati utočište za koralni greben, moramo da eliminišemo lokalne ugrožavajuće faktore."

Zajedno sa Fajnom, Mejbomom i još nekoliko naučnika i diplomata, Klajnhaus poziva Unesko da proglasi greben u Crvenom moru zaštićenim okeanskim lokalitetom svetske prirodne baštine, ne bi li osigurali opstanak grebena i zaštitili ga od lokalnih pretnji koje bi, u protivnom, ugrozile otpornost korala.

Projekat Crveno more suočava se s izazovima koji prevazilaze granice nauke i zadiru u diplomatiju.

Fajn, Mejbom i njihov tim planiraju ambicioznu ekspediciju na istraživačkom brodu Fleur de Passion, plovidbu od severnog do južnog dela Crvenog mora. Ekspedicija je za sada odložena zbog pandemije koronavirusa.

Ali to je misija koja bi, ako uspe, mogla ponuditi uvid u to otkud koralima tolika otpornost, kao i zaviriti u njigovu budućnost.

„Kada se Crvenim morem krećete ka jugu, u suštini plovite u budućnost, ako je reč o otpornosti korala i klimatskim promenama", tvrdi Mejbom, „sve postaje toplije i toplije."

Mejbom veruje da pametno uzorkovanje i genetska analiza ključnih vrsta korala iz Crvenog mora, uz proučavanje uslova u njihovoj životnoj sredini, mogu dovesti do promene u razumevanju načina na koji koralni grebeni funkcionišu - između ostalog, i toga kako su povezani.

Ključno pitanje glasi: kako se korali ponašaju kao područja „izvora" i „posude" kad je reč o stvaranju i prihvatanju koralnog podmlatka.

Prepoznavanjem izvorišnih regija lakše bi se upravljalo koralom ili pokušajima njegovog oporavka u toj regiji.

I, kako Grotoli kaže za svoj koralni greben i proučavanje klime, važno je proučiti osnovne osobine koje dovode do otpornosti korala, kako bi se donosile naučno utemeljenije odluke u vezi sa upravljanjem, konzervacijom i oporavljanjem korala.

Za ekspediciju će biti potrebno prikupiti sredstva, ali i obezbediti dozvole od većine zemalja koje izlaze na Crveno more: Džibutija, Egipta, Eritreje, Izraela, Jordana, Saudijske Arabije, Sudana i Jemena.

Taj region baš i nije poznat po spremnosti da izađe u susret i neke od zemalja uz Crveno more nemaju uspostavljene diplomatske odnose sa susedima.

Ono što, međutim, dele, jeste interesovanje za korale, znale one to trenutno ili ne; ako se grebenu naudi, naudiće se i ekosistemima i privredama koje od njega zavise.

„Gledajući u budućnost, reč je zaista o sredstvima za život ljudi sa Crvenog mora. Sebe smatram jednim od njih", ističe Fajn, rođeni Izraelac.

„Pred nama je sjajna prilika da pripremimo grebene za klimatske promene, da im omogućimo da opstanu i razvijaju se. Takvo nešto ne postoji na drugim mestima."

Sara Kenon, kandidat na doktorskim studijama na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji, na Odseku za geografiju i Institutu za okeane i ribolov, smatra da bi korali iz Crvenog mora zaista mogli da pomognu drugim koralima.

„Time što će otkriti šta te korale čini otpornijim, naučnici bi mogli da potpomognu adaptiranje korala na drugim mestima, služeći se postupkom koji se zove potpomognuta evolucija", tvrdi ona.

Ona kroz svoje istraživanje pokušava da otkrije na koji se način lokalni i globalni ljudski uticaji kombinuju i utiču na zdravlje i otpornost koralnih grebena uz ostrva središnjeg Pacifika.

Crveno more bi moglo da iznedri informacije koje bi pomogle naučnicima da spasu grebene u drugim delovima sveta koji nemaju jednaku priliku za adaptiranje, kaže ona.

„A tužna je istina to da, čak i kada bismo nekim čudom uspeli da ovog časa zaustavimo kompletnu emisiju gasova zelene bašte, globalna temperatura i ugljen dioksid bi vekovima ostali povišeni", tvrdi Kenon.

„Kako bismo spasli grebene, moramo da zaustavimo klimatske promene, ali i da razmotrimo kako možemo da pomognemo da se korali prilagode, pošto su neke posledice klimatskih promena već postale neizbežne. Korali iz Crvenog mora bi u tom istraživanju bili od neprocenjive važnosti."

Za realizaciju planirane ekspedicije naučnici će morati da postanu vešte diplomate.

Stoga su 2019. godine Majbom i Fajn, zajedno sa švajcarskim ministrom spoljnih poslova, pomogli da se osnuje Međunacionalni centar za Crveno more (TRSC). Za tu organizaciju već postoji interesovanje širom sveta.

„Na diplomatskom nivou, imamo ambasadore širom sveta koji nas posećuju i daju nam podršku", kaže Fajn.

Kenon smatra da je taj Centar na pravom putu.

„Mnogo toga još ne znamo o tome kako klimatske promene, u kombinaciji sa lokalnim stresnim faktorima, utiču na koralne grebene, a još uvek otkrivamo na koji način je najbolje meriti različite odgovore koralnih grebena na stresne faktore", kaže ona.

„Grupa naučnika kao što je ova okupljena oko Centra - posebno grupa koja bi se usmerila na razne lokalne glasove - neophodna je da bi se rešio problem ugroženosti koralnih grebena, kao i da bi se pronašao nov način za njihovo očuvanje."

Čim TRSC obezbedi potrebna sredstva i dozvole, Majbom i Fajn planiraju da isplove. Kada jahta bude isplovila, započeće prvu etapu ekspedicije u vodama Jordana, na najsevernijem delu zaliva Akaba.

Čak i ako zanemarimo koronavirus, suviše je rano da bi se predvidelo hoće li plovidba biti mirna ili je čeka nemirno more.

Fajn i Mejbom optimistično veruju da su ljudi u tom regionu u stanju da ostave politiku po strani i udruže se kako bi zaštitili korale iz Crvenog mora.

„Grebeni ne znaju za političke granice", kaže Fajn. „Ono što se dešava jednom grebenu, zahvatiće i ostale sa druge strane granice."

Politički i naučno gledano, ulozi u ovoj ekspediciji su veliki.

„Ovo nam je verovatno poslednja prilika [globalno gledano] da spasemo veliki ekosistem koralnog grebena, koji bi mogao da opstaje 50, 60, 100 godina od sada", kaže Mejbom.

„On je pravo bogatstvo. I ima ogroman uticaj na region. Stoga je svima u interesu da ga sačuvaju - ne samo zbog Crvenog mora, već zbog čovečanstva."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]