Ulične fotografije pokazuju kako je Kina izgledala osamdesetih godina

Britanski fotograf Edrijen Bredšo stigao je u Peking 1984. godine i narednih 30 godina beležio kako se menjala kultura u Kini.

U novoj knjizi Otvorena vrata: Kina osamdesetih (The Door Opened: 1980s China), Bredšo prikazuje scene svakodnevnog života u Kini, vadeći ih iz arhive koja broji skoro dva miliona slika.

Ovo je njegov odabir fotogafija, sa opisima samog autora.

Bredšo za sliku iznad kaže:

„Velike crvene propagandne panoe na prometnim raskrnicama, postepeno su smenjivali reklamni bilbordi, najčešće stranih brendova elektronike, kojih nije bilo u prodavnicama. Ideja je bila da se izgradi svest dok Kina ne postane dovoljno bogata da kupi uvozne proizvode".

„U to vreme je bilo vrlo neobično videti stranca u Šangaju, nekada kosmopolitskom kineskom gradu", kaže Bredšo.

Tokom 1985. Bredšo je proveo nedelju dana sa bokserskim šampionom Muhamedom Alijem i njegovom pratnjom i zahvaljujući tom iskustvu odlučio da ostane u Kini.

„Muhamed Ali je bio jedan od prvih stranaca koje sam slikao u poseti Kini. Smatralo se da on može da im pomogne da budu domaćini Olimpijskih igara u budućnosti", kaže ona.

„Rani znaci Parkinsonove bolesti nisu smetali da ga ljudi prepoznaju na svakom koraku, sa odličnim smislom za humor i spretnošću u rukama za sparing - član Magičnog kruga - Ali izazivao je osmehe i radost gde god bi se pojavio".

„To je verovatno bila prva modna revija u reformisanoj Kini. Izrazi lica ljudi u publici su neprocenjivi".

„Neverovatno mi je koliko je bila zapuštena druga strana reke u Šangaju. Nije bilo čak ni mostova. Danas su tu mostovi, tuneli, podzemne linije i vidik koji se takmiči sa Menhetnom".

„Ko zna, možda je neko dete od ovih postalo pravi astronaut. U to vreme niko nije mislio da je to moguće".

„Nežnost ovog trenutka je još upečatljivija kada se uzme u obzir da je baka rođena u vreme kada je bilo normalno da ženama sakate stopala vezivanjem".

„Korišćenje elektronskih uređaja bilo je neverovatan statusni simbol u Kini. Gde god sam išao pitali su me koliko košta moj foto-aparat".

„Na uličnim pijacama bilo je proizvoda u velikim količinama i o svim cenama se moglo pregovarati. To je mesto odakle je krenula nova ekonomska era - sa seljacima koji su zarađivali više, kad su bili produktivniji".

„Osamdesetih u Kini skoro niko nije znao za rashladne uređaje. Kada bi leti temperatura dostizala 40 stepeni, ljudi bi ostajali napolju do kasno i uskakali u svaku vrstu vode".

„Sa Bertolučijem sam se upoznao kada je prvi put dolazio u Peking i pregovarao o ulazu u Zabranjeni grad, za snimanje filma Poslednji kineski car.

„Šetali smo po Carskoj palati i rekao mi je da je kao dete bio fasciniran pričom o caru koji je smenjen i rehabilitovan u novom sistemu. Posebno je želeo da mi pokaže prolaz u kom je poslednji car Pu Ji učio da vozi bicikl, što će biti značajan momenat u filmu", kaže Bredšo.

Fotografije su zaštićene autorskim pravima.