Društvene igre i fudbal: Šta je „Mafija" - igra koja je zaludela reprezentativce Srbije

Ko su mafijaši koji ubijaju pod okriljem noći, da li će lekar uspeti nekoga da spase i da li će građani uz pomoć policajca pronaći ubice - jedna od najpopularnijih društvenih igara zarazila je i fudbalsku reprezentaciju Srbije.

Presekao je Uroš Spajić u 16. minutu jednu loptu Azerbejdžanaca na sredini terena, dodao je Dušanu Tadiću, a on je prosledio Aleksandru Mitroviću i - gol!

Nekoliko sekundi kasnije, tokom proslave pogotka, svi reprezentativci Srbije su se okupili, odmeravali nekoliko trenutaka i onda uz osmehe uperili prstom u jednog od njih.

Možda su pronašli ko je od njih deo mafije?

Društvena igra skrivenih uloga, u kojoj ima elemenata psihologije, blefiranja, ubeđivanja, manipulisanja, pa i smeha, decenijama je popularna širom sveta, a naročito na internetu.

Mnogi je vole i u Srbiji, a od nedavno je igraju i u reprezentaciji Srbije.

„Svakog dana je igramo, posle ručka, večere, u avionu… Nas 20 učestvuje, dobra je i za atmosferu i za zanimaciju po karantinima i hotelima", izjavio je Aleksandar Mitrović posle meča sa Azerbejdžanom, objašnjavajući šta su zapravo radili tokom proslave.

„Treba da se pretvaraš da si nešto što nisi… Dobri momci protiv loših", dodao je kapiten Dušan Tadić uz osmeh.

Milka Domanović, koja dugo igra Mafiju, kaže za BBC na srpskom da je ona zanimljiva zato što je svaka partija „nova priča i nova misterija koju treba rešiti".

„Ima partija kad se na samom kraju desi neki neočekivani preokret - i otkrije se da je mafija neko za koga su svi mislili da je nedužan - što se prepričava godinama", navodi.

Mafija je nastala krajem osamdesetih godina u Rusiji, na odseku za psihologiju Univerziteta u Moskvi, a navodno ju je KGB koristio za treniranje agenata.

„Postala je standard za timbildinge, jer može da je igra i do 20 ljudi, a inspirisala je i čitav niz sličnih igara", kaže za BBC na srpskom Ivan Nikolić iz Darkvuda, izdavača Mafije za Srbiju.

Ipak, ona je uglavnom nešto mnogo jednostavnije od toga.

„Kad god pomislim na Mafiju, pomislim i na drage ljude sa kojima je igram", kaže za BBC na srpskom Nevena Zdravković, koja je poslednjih godina počela da je igra.

Pravila, pravila

Mafija se igra u dve etape - dan i noć, a igrači su podeljeni u dva tima - građane i mafiju.

I niko ne zna ko je ko.

„Izvučete ulogu i igrate predstavu u kojoj ima mnogo dobrih priča, zapažanja, maestralnih izvlačenja iz bezizlaznih situacija i dosta improvizacije", kaže Domanović.

Cilj građana je da iz igre izbace sve članove mafije, a cilj mafije je da eliminišu sve građane.

Kako se to radi?

Tokom noći, kada „grad spava" i svi igrači žmure, mafija naratoru igre pokaže na igrača kojeg želi da „ubije" - izbaci iz igre.

Onda svane dan i kreće (uglavnom žustra) rasprava ko jeste, a ko nije deo mafije.

„Mafija sve vreme pokušava da ne uradi ili kaže nešto čime bi se odala, kreće međusobno optuživanje - sa razlogom ili bez - grade se čitave teorije kako što duže ostati u igri…

„Sve su svemu, svi se dobro zabavljaju", navodi Domanović.

Na kraju dana građani glasaju za one koji su im najsumnjiviji i igrač sa najviše glasova je izbačen, bio on zaista mafija ili ne.

„Svako je sumnjiv i niko nije bezbedan", kaže Nikolić.

Mnogi su tako nevini stradali, ako je mafija ubedila ostale da su baš oni krivi za ubistva.

„Najviše pamtim jednu od prvih partija kad sam čak imala i 'ozbiljnu svađu' sa drugaricom jer me je baš žestoko optuživala da sam mafija", kaže Zdravković.

„A na kraju se ispostavilo da je ona zapravo bila mafija, ne ja", dodaje.

Onda opet ide noć kada mafija ubija i tako sve do kraja igre, dok jedna strana ne bude potpuno eliminisana.

„Glavna stvar - u Mafiji nema varanja", ističe Domanović.

„Koliko god da je laganje i manipulisanje sastavni deo igre, nedopustivo je otvoriti oči kada to nije dozvoljeno i na taj način zaključiti ko je ko".

U igri postoje i razne specijalne uloge koje pomažu mafiji ili građanima, a najosnovnije su lekar i policajac.

Lekar tokom noći pokaže naratoru na nekog igrača i time ga spase ako je baš on te noći ubijen, dok policajac pokaže na koga sumnja i dobija odgovor da li je ta osoba zaista mafija.

Ali šta onda? Da li to reći javno ili ne?

Ako kažeš, sigurno si mrtav u sledećem krugu, mafija će te srediti, jer si im pretnja.

Ili neće ako je lekar živ… Ali da li je živ?

Uh, mnogo dilema.

Šta kažu reprezentativci?

Aleksandar Mitrović je posle meča objasnio šta znači neobična proslava gola.

„To je nešto naše… Imamo neku igru koju igramo, cela ekipa, cela svlačionica - zove se Mafija", rekao je Mitrović.

Zbog toga su se, kaže, dogovorili da proslava gola bude u mafija stilu.

„Imaš bandite, advokate, detektive, medicinske sestre… Svako dobije po kartu i onda ide svađa, treba da se nađu banditi", objasnio je napadač Fulama deo pravila.

Kako navodi, sve je više reprezentativaca koji su se zarazili Mafijom, što je dovelo do neobične pojave - mobilni telefoni moraju na pauzu.

„Dobro je za konekciju, da se zbližimo", rekao je Mitrović uz osmeh.

O Mafiji je posle meča sa Azerbejdžanom pričao i kapiten Dušan Tadić.

„Igrao sam je ranije sa decom, zanimljiva je, svi jedva čekamo, pa smo tako proslavili gol, malo smo se zezali, okupili", navodi.

Tadić ističe da to pokazuje zajedništvo u ekipi.

A koji reprezentaciji je najbolji u Mafiji?

„Nema najboljih, svi malo blefiraju, lažu, ali ima stvarno dobrih igrača… (Milan) Gajić je jako dobar, nikad ne znaš šta ima, kao i (Marko) Grujić.

„Izgleda da je to neka Zvezdina škola, dobro su se pokazali, ne znam zašto", rekao je kapiten uz osmeh.

Zašto je mafija zanimljiva?

Nevena je Mafiju prvi put igrala pre nekoliko godina, posle jedne svadbe.

„Odigrali smo nekoliko partija, malo se svađali i ostali budni do zore", priseća se.

Kako kaže, uglavnom je igra sa desetak prijatelja, a partije su često prilično burne.

„Veoma je zanimljiva, jer osim što se dobro ismejemo na razne optužbe i argumente, često se pokaže i koliko je neko sposoban da nas ubedi da govori istinu", dodaje.

Milka se sa Mafijom upoznala tokom studija, na jednom debatnom kampu, kada se takođe igralo po celu noć.

„Debateri obožavaju Mafiju, jer vam omogućava da se pokažete kao dobar govornik i da vežbate nastupe, a okruženi ste ljudima koji će secirati svaku vašu reč, svaki pokret i dovoditi u pitanje svaki argument", kaže.

Mafija je, navodi, zanimljiva i zbog teške komunikacije sa saigračima.

„Nemate priliku da se dogovorite i krenete zajedno u neku akciju, već svako igra za sebe, iznosi argumente, a pokušava da doprinese zajedničkom timu.

„Ako ste građani, zapravo ne znate ko je u vašem timu, već igrate za neku opštu stvar", kaže.

Što je više ljudi, to je igra zanimljivija, ali i komplikovanija, jer to dozvoljava i dodatne uloge, kojih ima pregršt.

Tako, na primer, građani mogu da dobiju pomoć telohranitelja, koji štiti osobu na koju pokaže, zavodnicu/zavodnika, koja nekome može oduzeti „posebne moći", ali i mafija može da ima pomoć.

Igru dodatno može da začini serijski ubica, koji ne igra ni za mafiju, ni za građane, već za sebe, ili čak još jedna mafija koja igra i protiv građana i druge grupe.

I niko tu ne zna ko je ko.

Svesna je, kaže Domanović, da sve zvuči „apstraktno i možda štreberski", ali je veoma zabavno, čak i kad vas izbace iz igre i posmatrate sa strane.

„Prvo, često se dogodi da ništa nije onako kako ste mislili dok ste bili u igri, ostanete potpuno u čudu, a onda vam je zanimljivo da pratite kako dalje napreduje.

„Ko je uspeo da prozre mafiju, ko odlično manipuliše, ko se pravi nevešt, što može da bude taktika…"

Dobra stvar je, dodaje, što niko ne priča u glas, već kad na njih dođe red i uvek svako može da kaže šta misli.

„Osvežavajuće je u odnosu na svakodnevicu, parlament, medije…"

Mafija je popularna širom sveta i zato je što je moguće igrati samo uz pomoć papirića sa ispisanim ulogama, ili uz pomoć karata.

Tako, na primer, ko izvuče džokera postane deo mafije, žandari su policija, kralj može da bude lekar, a ostale karte građani.

Zdravković međutim misli da i nije baš dobra u Mafiji.

„Uvek sam im sumnjiva i ispadnem na početku, a bila sam mafija možda samo dva puta i nikada nisam uspela da pobedim", navodi.

Za pobedu su, smatra, najvažniji jaki argumenti i nikako ne menjati izraz lica.

„Često ne mogu da izdržim, a da se ne nasmejem", kaže.

Kako biti dobar u mafiji?

Milka Domanović

Da bi bio dobar igrač, potrebno je da slušaš, posmatraš, pratiš i pamtiš kako se ko ponaša i šta priča iz runde u rundu.

Takođe, važno je i da igraš podjednako angažovano u kojoj god da si ulozi.

Nekim ljudima je zabavno da igraju samo kad su mafija ili imaju neku posebnu ulogu, pa se ako su građani ponašaju se nezainteresovano, tako da ih je lako provaliti ih.

Ali postoje razne taktike.

Često u grupi postoji neko ko je izuzetno dobar, uvek ima detaljne teorije, odlične argumente, veoma je ubedljiv i vrlo lako postane nekakav vođa.

Zbog toga određen broj igrača manje-više radi šta ta osoba kaže, jer joj veruju.

A u Mafiji ne možete zapravo nikome da verujete.

Jedna od taktika je odmah ubiti iskusne igrače, koji vas uvek zbunjuju i za koje nikad niste sigurni u kom su timu i prevarili su vas ko zna koliko puta.

Međutim, ja nikako ne volim tu taktiku, uvek je zanimljivije i uzbudljivije kad najbolji igrači ostanu do kraja.

Postoje ljudi koji su sposobni da vam tako objasne šta se zapravo događa, da ni vi više niste sigurni koja ste uloga.

A i nije zanimljivo kad neko praktično ćuti sve vreme, ne uključuje se previše i samo ubija građane kad padne mrak.

Najviše mi je krivo da izgubim od takvih igrača.

Mafija je uvek brojčano manja od ostatka ekipe, tako da je svaki član važan, ali ako procenite da su nekog svi provalili, onda i vi možete da uskočite na taj vagon i zapravo budete najglasniji u optužbama i izbacite svog saigrača.

To vam trenutno može naškoditi, ali vam na kraju može doneti pobedu u igri, jer će vam ostali verovati, vi ste izbacili bandita, a „sigurno jedan mafijaš ne bi izbacivao drugog".

Istorijat

Autor igre je Dimitrij Davidov iz Rusije.

Prvu partiju Mafije odigrao u proleće krajem osamdeetih, na odseku za psihologiju Univerziteta u Moskvi.

Igra se odatle proširila po učionicama i studentskim domovima širom Rusije.

„Postala je popularna po univerzitetima, a pošto je deduktivnog karaktera i čovek treba da uđe u ulogu i poistoveti se sa njom, KGB ju je navodno koristio u okviru njihovih programa", kaže Nikolić.

Tokom devedesetih Mafija stiže i u druge zemlje Evrope, kao i u Ameriku.

Potom 1997. godine stiže Vukodlak Andrjua Plotkina, igra veoma slična Mafiji.

Plotkin smatra da se vukodlak bolje uklapa u ideju skrivenog neprijatelja koji tokom dana izgleda potpuno normalno.

Tokom godina Mafija je dobila brojne varijacije, a često je koriste i za predavanja o neverbalnoj komunikaciji i veštinama pregovaranja.

„Dosta glumaca igra Mafiju jer je dobra za ulazak u uloge - nije to samo igra, glumi se, blefira", navodi Nikolić.

Veoma je popularna na internetu, postoje razni sajtovi i forumi za ljubitelje Mafije, može se igrati i preko interneta, a postoje i turniri širom sveta.

U međuvremenu je dobila niz verzija i različitih pravila koje zavise od zemlje ili grada, pa i od toga s kojim društvom igrate.

Licencirana verzija, u kojoj su sažeta sva pravila, stigla je u Srbiju krajem 2017. godine, preko Nikolića.

„Postoji mnogo žanrova igara, a Mafija je prva i najbolja parti igra, koja je povukla čitav trend igara sličnog kalupa", kaže Nikolić.

Šta dalje?

Fudbaleri Srbije odlično su počeli kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine.

Prvo su u Beogradu savladali Irsku 3:2 i remizirali sa Portugalom 1:1 - iako je Ronaldo u poslednjim minutima možda postigao još jedan gol.

Nekoliko dana kasnije reprezentativci Srbije su u Bakuu 2:1 savladali Azerbejdžan.

Srbija je sa sedam bodova druga u Grupi A, iako i Portugal ima toliko, ali ima bolju gol razliku.

Direktan plasman na Svetsko prvenstvo ostvariće samo pobedik grupe, dok drugoplasirani ide u baraž.

Novi kvalifikacioni mečevi - i nova prilika da igraju Mafiju - biće u septembru, kada slede mečevi protiv Luksemburga i Irske u gostima.

Za to vreme ljubitelji Mafije pokušavaju da se izbore sa koronom i radnim obavezama.

„Kada igramo uglavnom nas je 13, 14, tako da je malo teže okupiti baš celu reprezentaciju", kaže Domanović.

„Poslednjih godina se ne okupljamo tako često - kada radite nije tako jednostavno čitavu noć ostati budan i razborit da igraš Mafiju kako dolikuje", dodaje.

U jednom trenutku su, kaže, zbog karantina razmišljali da igraju preko interneta, ali su odustali od toga.

„Verujem da nam je Mitrović sada svima vratio lepe uspomene i da jedva čekamo da situacija dozvoli da mafija krene u pohod", zaključuje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]