Sjedinjene Američke Države: Poznata špijunka puštena iz zatvora posle 20 godina

Ana Montez - jedna od najpoznatijih špijunki iz perioda Hladnog rata koja je uhvaćena u Americi - puštena je na slobodu posle 20 godina provedenih u zatvoru.

Montez, 65-godišnja bivša analitičarka američke Odbrambeno obaveštajne agencije, špijunirala je za Kubu skoro dve decenije.

Posle njenog hapšenja 2001, zvaničnici su rekli da je gotovo u potpunosti razotkrila operacije američkih obaveštajaca na ostrvu.

Jedan zvaničnik nazvao ju je jednom od „najštetnijih" špijunki uhvaćenim u Sjedinjenim Državama.

Mišel van Kliv, koja je vodila američke kontra-obaveštajce tokom mandata predsednika Džordža Buša, rekla je Kongresu 2012. da je Montez „ugrozila sve - bukvalno sve - što smo znali o Kubi i kako smo funkcionisali na Kubi".

„Kubanci su bili veoma svesni toga šta mi o njima znamo i mogli su to da iskoriste. Dodatno, imala je mogućnost da utiče na procene kolega sa kojima je razgovarala o Kubi i pronašla je prilike da dostavi informacije do kojih je došla i drugim silama", rekla je ona.

Posle hapšenja, Motez je optužena za odavanje identiteta četiri američka špijuna i mora poverljivih dokumenata.

Osuđena je na 25 godina zatvora, a sudija koji joj je izrekao kaznu, rekao je da je ugrozila „celu državu."

Međutim, za razliku od drugih špijuna uhvaćenih tokom Hladnog rata, Montezin motiv bila je ideologija, ne lična korist.

Ona je pristala da radi za kubanske obaveštajce delimično zato što se protivila aktivnostima administracije Ronalda Regana u Latinskoj Americi.

Veruje se da je bila besna zbog podrške koju je Vašington pružio desno orijentisanoj pobunjeničkoj grupi Kontras u Nikaragvi, čiji pripadnici su osumnjičeni za ratne zločine u ovoj zemlji, navodi se u izveštaju generalnog inspektorata odbrane.

Montez je u svet špijunaže ušla pošto joj je prišao kolega, student na Univerzitetu Džon Hopkins 1984. godine, nakon što je javno iskazala bes zbog američkih sankcija Nikaragvi.

Kasnije su je upoznali sa kubanskim agentom i tokom večere u Njujorku ona je „bez zadrške pristala da saradnjom sa Kubancima pomogne Nikaragvi, piše u izveštaju.

Naredne godine je otputovala na trening u Havanu, glavni grad Kube, a zatim se zaposlila u Odbrambeno obaveštajnoj agenciji, gde je vremenom došla na mesto analitičarke za kubansku komunističku vladu.

Tokom naredne dve decenije, na svakih nekoliko nedelja se u Vašingtonu viđala sa osobama koje su bile veza sa Kubom i pejdžerom im slala šifrovane poruke otkrivajući tajne informacije.

Naređenja je primala preko kratkih radio talasa.

Uhvaćena je pošto su američki zvaničnici dobili dojavu da izgleda da neki vladin uposlenik špijunira za Kubu.

Jedan od FBI agenata koji su je uhapsili, rekao je da je delovala stoički tokom hapšenja.

Montez će narednih pet godina živeti pod nadzorom, a kontrolisaće se i šta pretražuje na internetu. Neće moći da se zaposli u državnoj administraciji, niti da kontaktira strane agente bez dozvole.

Pit Lap, jedan od FBI agenata koji su je uhapsili, rekao je za Si-Bi-Es Njuz da ne veruje da će ona pokušati da ponovo stupi u kontakt sa kubanskim agentima.

„Taj deo njenog života je završen. Uradila je za njih ono što je uradila. Ne mogu da zamislim da bi rizikovala da izgubi slobodu."

Pogledajte video: Žozefin Bejker - žena koja je imala san o univerzalnom bratstvu

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]