Технологија: Југословенска шака која је утрла пут хуманоидној роботици

Година је 1963.

У лабораторијама Института Михајло Пупин научници Рајко Томовић и Миодраг Ракић са тимом других стручњака покушавају да дођу до решења како да направе роботску шаку која ће бити покретна и моћи да буде замена људској.

И долазе до решења.

Плод њиховог рада и данас је у светским уџбеницима познат као Београдска шака - прва бионичка шака намењена употреби у медицини и науци.

Није имала примену којој су се научници надали - није заменила људску шаку онима којима је потребна, али је утрла пут управо таквим помагалима који се данас развијају широм света.

Један примерак Београдске шаке чува се у Музеју науке и технике у Београду, а ова шака стигла је и до НАСЕ, МИТ-а и бројних других научних институција.

Припремила: Катарина Стевановић

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]