Успех упркос аферама: Зоран Јанковић поново градоначелник Љубљане

Зоран Јанковић поново не мора да чека ни други круг локалних избора у Словенији - он већ зна да је по четврти пут у првом кругу победио на изборима за градоначелника Љубљане.

И то убедљиво - са готово 61 одсто освојених гласова.

„Грађани Љубљане бирају градоначелника коме верују, који има визију и пре свега, коме могу да препусте да доноси одлуке јер би у супротном имали 50 мишљења о сваком пројекту и због тога би се вртели у круг", рекао је Јанковић по објављивању првих резултата и најавио 500 пројеката које треба реализовати у граду, преноси лист „Дело".

Далеко иза себе оставио је другопласираног Анжеа Логара, кандидата конзервативне странке СДС Јанеза Јанше, који је освојио нешто мање од 30 одсто гласова.

Водећи двојац готово да је водио самосталну борбу - сви остали кандидати заједно освојили су мање од 10 одсто гласова, што је значајно допринело чињеници да се трка неће поновити у другом изборном кругу.

Јанковић, који је на чело Љубљане први пут дошао 2006. године, неће имати проблем да доноси одлуке, јер је његова листа освојила 23 од 45 места у градском парламенту.

Шта је тајна Јанковићевог успеха?

Дугогодишњи опстанак у политици словеначког главног града Јанковић дугује одличном познавању технологије власти и реализованим пројектима у Љубљани.

„Кроз цео мандат, он ради на показивању својих резултата - сваки трг, улица коју сагради, он свима каже да је то његов рад.

„Свакога дана, он се шета по Љубљани, љуби децу, поздравља се са људима, слика селфије - научио је како да буде близу људима", каже за ББЦ на српском Гашпер Петовар, новинар словеначке телевизије Планет.

Иза мандата Јанковића остали су национални стадион, спортска дворана, затварање центра града за аутомобиле - али и никад потврђене афере у вези са готово сваким пројектом, од финансијских сумњи, до оптужби за притиске на медије.

„Све његове афере нису толико битне гласачима - они виде да су неке ствари направљене у Љубљани.

„Такође, бирачи не воле да ризикују, а Јанковић је сигуран избор", каже Петовар.

Ипак, Јанковић никад није био избор бирачима ван Љубљане, а један добар резултат на националним изборима није му донео дуже задржавање на том нивоу политике.

„У другим крајевима Словеније верују да Јанковић добија много више новца из државног буџета и да су зато други крајеви мање развијени од главног града."

Петовар оцењује и да је Јанковића снажно подржало бирачко тело које је стигло из осталих крајева бивше Југославије - за време и након ратова деведесетих.

Словеначки избори завршени, победник се и даље тражи

„Игра малих бројева" на словеначким изборима

Ко је Зоран Јанковић?

Зорана Јанковића у Србији често присвајају, позивајући се на чињеницу да је рођен и одрастао у месту Сараорци, покрај Смедерева.

Више разреде основне, као и средњу школу завршио је у Словенији.

Већ током студија економије почео је да ради, да би његова пословна каријера и успон почели 1978. године.

Низале су се позиције које је заузимао у различитим компанијама које су пословале махом у Словенији: Пошта Словеније, Грич Загреб, Меркатор Инвеста, Емона, Електа.

Ипак, Словенија ће га боље упознати доласком на чело словеначког трговинског поноса - Меркатора.

Од 1997. до 2005. године Јанковић је био на челу гиганта који је у то време купио читав низ словеначких компанија и проширио своје пословање на регион.

У години када је „Меркатор" отворио продавницу у Београду, Јанковић је добио награду за „Менаџера године 2002." словеначког Удружења менаџера.

Три године касније, након промене у власничкој структури компаније, Јанковић губи своје челно место и амбиције сели у свет политике.

Резултати из привреде доносе му убедљиве победе на изборима за градоначелника Љубљане, али и воде у покушај освајања државне власти.

На изборима 2011. године, Јанковићева листа освојила је највише мандата, али компликоване коалиционе договоре завршава неуспехом у фото-финишу - на тајном гласању није обезбедио довољну подршку и то је био један од његових највећих политичких пораза.

Враћа се управљању Љубљане, коју је у међувремену поверио свом заменику кога је довео из - Меркатора.

Извештаји Комисије за борбу против корупције приморавају га да 2013. године на годину дана напусти челно место странке и препусти га Аленки Братушек, која је успела да састави коалициону владу и постане прва жена премијерка Словеније у историји.

Сукоб Јанковића и Братушекове обележиће 2014. годину - њен излазак из Позитивне Словеније и формирање сопствене партије биће и, бар за сада, коначна тачка на амбиције Јанковића да се врати у националну политику.

Посвећен управљању Љубљаном, остварује нову убедљиву изборну победу.

Тиме још једном баца у сенку неразјашњене афере које га и даље прате, а у које су многи спремни да укључе и његовог сина Јурета Јанковића - једног од двојице синова Зорана и Мије Јанковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]