Пет ствари које треба да знате о Црвеном крсту Србије

Биљана Митровић има 18 година, а скоро пола деценије је волонтерка Црвеног крста.

„Једноставно, волим да помажем људима", каже смеђокоса тинејџерка за ББЦ на српском.

Историја Црвеног крста у Србији је више од осам пута старија од Биљане.

Најстарија хуманитарна организација у Србији, основана је 1876. године на иницијативу војног лекара Владана Ђорђевића.

Било је једно од првих 15 друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца у читавом свету, настало 13 година од оснивања Међународног Црвеног крста.

У свакој општини и граду у Србији, Црвени крст има сопствену организацију, односно развијену мрежу која омогућава да помоћ стигне свуда и до свакога, објашњава Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста, за ББЦ на српском.

Ово је и најстарија волонтерска организација у земљи и окупља 60.000 волонтера.

Црвени крст пружа простор и оквир свима који су спремни да њихово време, знање и вештине ставе у службу заједнице, каже Миладиновић.

„Кроз развијену мрежу организација у свакој локалној самоуправи, организација делује као координатор хуманитарних активности и окупља све оне који желе да се укључе, уз поштовање основних принципа покрета хуманости, неутралности, независности и солидарности", додаје он.

Управо ти принципи „чине темељ поверења и разлог због кога је Црвени крст већ деценијама један од најзначајнијих хуманитарних актера у друштву", указује.

Ево пет занимљивости о овој организацији.

1. Црвени крст на белој позадини није лого, а ни религијски симбол

Прва акција у којој је Биљана учествовала била је добровољно давање крви.

„Тада сам помагала људима да попуне формуларе, били смо ту да их усмеримо и подржимо", додаје.

На одећи је носила амблем ове организације - црвени крст са краковима једнаке дужине на белој позадини, један од најпрепознатљивијих симбола на свету.

Ипак, то није лого прве помоц́и или медицинске ознаке, нити верски или политички симбол, пише на сајту ове организације.

Носи значење неутралности и заштите.

Међународно право штити људе који их носе, као и зграде и превозна средства која их приказују.

Користи га војно и медицинско особље и овлашц́ени хуманитарни радници за заштиту рањеника и болесника на бојном пољу.

То је и међународни знак неутралности и заштите током оружаних сукоба.

Амблем је усвојен на Женевској конвенцији, 1864. године.

У питању је инверзија швајцарске заставе - која је представљена белим крстом на црвеној позадини.

2. Мрежа добровољаца

Биљани је добровољни рад једна од омиљених активности.

„Волонтерски рад у Црвеном крсту је разноврстан, од пружања прве помоћи учесницима са планинарским друштвом, преко маркирања стаза, до подршке различитим теренским активностима.

„Занимљиво је, јер омогућава стицање знања о првој помоћи, дружење и нова искуства на разним акцијама, али и прилику да то знање преносимо другима, на пример током предавања у школама о саобраћају и првој помоћи", објашњава она.

У Црвеном крсту волонтер може да буде било ко - без обзира на узраст или имовинско стање, свако ко жели да помогне може се јавити организацији у свом месту.

Волонтери омогућавају да људи са отеженим животним околностима постану равноправни чланови друштва, али ми често кажемо да волонтери нису аматери, указује Миладиновић.

„То значи да иако волонтирање звучи као нешто што свако може радити, добровољци пролазе обуку, поседују знања и вештине, и умеју да реагују у критичним ситуацијама", додаје он.

Погледајте наш ранији видео о Даници Шмиц, најстаријој волонтерки Црвеног крста у Србији

3. Како је настао Црвени крст?

Све је почело 1859. године, када је Швајцарац Анри Динан био сведок битке код Солферина у којој су учествовали Французи и Аустријанци.

Призори рањених војника на обе стране су га потресли, па је одлучио да организује локално становништво да им пружи помоћ, понављајући да су сви људи браћа.

Овај догађај је подстакао његову визију о непристрасним медицинским добровољцима, који би помагали рањеницима без обзира на којој су страни рата.

Његова идеја је прихваћена, и 1863. године у Женеви је основан Међународни комитет Црвеног крста.

4. Најстарија хуманитарна организација у Србији

Само деценију касније, Динанова идеја стигла је и на Балкан.

Окидач за то били су Српско-турски ратови које су Кнежевина Србија и Кнежевина Црна Гора водиле против Османског царства од 1876. до 1878. године.

Од самог почетка, организација је пружала помоћ рањенима, обучавала добровољце, сакупљала лекове и помагала породицама погођеним ратом.

За првог председника изабран је митрополит Михајло Јовановић.

Управу је чинило неколико угледних грађана тадашње Србије, попут географа Јована Цвијића и задужбинара Илије Коларца.

И Драга Љочић, прва српска лекарка, учествовала је раду организације.

„Историја Црвеног крста Србије била је бурна и нераскидиво повезана са историјом друштва и државе у којој је деловао", указује Миладиновић.

„После Првог светског рата, Црвени крст био је део друштва у оквиру Краљевине Југославије, после Другог светског рата у саставу нове Југославије, а кроз све касније промене државног уређења задржан је континуитет рада и хуманитарне мисије", додаје.

У години оснивања, „организација је окупила око 2.000 чланова и основало је 35 пододбора у земљи."

„Данас је Црвени крст разгранат на 183 пододбора у исто толико локалних самоуправа у Србији.

„Полазиште сваког деловања Црвеног крста јесте питање шта је у одређеној угроженој заједници у том тренутку најпотребније", објашњава Миладиновић.

Последње деценије су посебно изазовне.

„Живимо на простору који је изложен ризицима од земљотреса, поплава и суша, до све израженијих последица климатских промена које директно утичу на живот људи.

„Поред природних изазова, ту су и глобални процеси, попут миграција, као и сукоби који су, нажалост, често обележавали историју ових простора", додаје он.

Посебно искуство представљају и здравствене кризе, попут пандемије ковида-19.

5. Исцртавање мапа

Данас је Црвени крст повезан и са технологијом.

Добровољци широм света раде на идејиобележавања неразвијених и угрожених подручја света, посебно оних где су људи изложени природним катастрофама, сукобима или сиромаштву - Миссинг Мапс.

Користе сателитске снимке да цртају путеве, куће, реке, школе и болнице.

На тај начин, када Црвени крст или друге хуманитарне организације морају да реагују, већ имају тачне мапе и прецизне информације о томе где је помоћ најпотребнија.

Такође, Црвени крст спаја изгубљене рођаке, посебно после природних катастрофа попут цунамија или земљотреса или услед миграција и сукоба.

Биљанин план је да настави да волонтира.

„Схватила сам колико је то значајно за заједницу, али и колико сам кроз то научила и расла", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk