'Нема гробнице где нисам тражила синове': Дом за мајке Сребренице

Синови Шухре Малић и Незира и Ајкуне Хусеиновић убијени су током геноцида Сребреници у јулу 1995. године.

Три деценије касније, њих троје везује иста судбина.

Штићеници су Дома за мајке Сребренице, специјализоване установе за старе који су искусили трауму и бол вишегодишњег трагања за посмртним остацима и сахрањивања њихове деце.

„Нема гробнице коју нисам обишла, тражила сам их 10 година", каже Шухра Малић.

Она је прва штићеница дома отвореног 2022. године, места сталне подршке и неге за старије људе који су преживели геноцид.

Налази се свега неколико стотина метара од Меморијалног центра и мезарја у Поточарима, где је сахрањено више од 7.000 бошњачких мушкараца и младића које су 11. јула 1995. убили припадници Војске Републике Српске.

За око хиљаду жртава се још трага.

Злочин је, према пресудама Хашког трибунала и Међународног суда правде, означен као геноцид.

Незир Хусеиновић често обилази мезарје.

„Проведем цео дан на гробљу, уз децу сам иако су они под земљом, то ми је утеха", наводи он.

Али утеху проналазе и једни у другима.

„Дружимо се, окупимо се сви и причамо.

„Лепо нам је и овде се брину о нама", каже Незирова супруга Ајкуна.

Брачни пар Хусеиновић је изгубио три сина, а Шухра два.

„Тешко свим мајкама, не само мени, није шала мајка бити", каже Шухра Малић.

Припремили: Слађан Томић, Делимир Бабић, Сандра Максимовић

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]