Европски парламент о Србији: 'Дијагноза једног система' и 'најоштрија резолуција до сада'

Србију је у недељу дана два пута продувао оштар политички ветар са запада Европе.

Седам дана пошто је Београд посетила Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, тражећи „дела, а не речи", Европски парламент усвојио је резолуцију о Србији.

То је „једна од најоштријих резолуција до сада", оцењује Драгана Ђурица, генерална секретарка Европског покрета у Србији.

„Ово је дијагноза једног система.

„Оно што је карактеристично јесте да су ставови свих политичких група усаглашени, чак и Европске народне партије (ЕПП) која је политички кишобран владајуће Српске напредне странке (СНС)", говори за ББЦ на српском.

Европски посланици захтевају транспарентну и непристрасну истрагу узрока новосадске трагедије, да би се одговорни привели правди у складу са владавином права, процену потенцијалне корупције, осврћу се на репресију над демонстрантима и позивају „високе званичнике да прекину са запаљивом реториком која подстиче на непријатељство и насиље".

За резолуцију је гласало 457 европосланика, 103 је било против.

Од почетка 2025. ово је трећа расправа у Европском парламенту о Србији, која има статус кандидаткиње за чланство од 2012, али већ четири године не отвара ниједан сет преговарачких поглавља.

Посланици су и у септембру разговарали о оптужбама за репресију и бруталност полиције према демонстрантима, цивилном друштву и медијима.

„Имали смо и оштрије резолуције. Резолуција је усвојена са много мање гласова него претходна, која је била много лошија по Србију", поручио је Александар Вучић, председник Србије.

Европски парламент је и раније усвајао резолуције које Европска комисија није послушала, поручила је Ана Брнабић, председница Народне скупштине 21. октобра док се у Стразбуру водила расправа.

У Европском парламенту су овог пута говорили и чланови Анкетне комисије, независног тела, који су протеклих месеци анализирали и испитивали одговорности за урушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024, када је погинуло 16 људи.

У закључку комисије тврде да је урушавање надстрешнице „последица деловања криминалне групе и да постоје основи сумње да се на челу те групе налази и председник Србије".

Погледајте шта је поручила Урсула Фон дер Лајен током боравка у Београду

'Не треба је олако схватити'

Резолуције ЕП нису правно обавезујуће, али ову „не треба олако схватити и сада може да има политичку тежину", тврди Ђурица.

„Документ може да изврши притисак на ЕК, која има извршну улогу и може да повуче конкретне потезе као вид реакције", додаје.

Тон европарламентараца у последњих годину дана све је оштрији, ни сама ЕК није у могућности да га игнорише, што се, према речима политиколошкиње, видело током последње посете Фон дер Лајен.

„Њене изјаве више нису толико попустљиве према режиму у Србији, као што су некада биле.

„ЕК врло јасно показује да су незадовољство актуелном ситуацијом у Србији и не верујем да ће ово проћи без последица", каже Ђурица.

Европски парламент (ЕП) је у мају 2025. усвојио већином гласова критички извештај о резолуцији о Србији Тонина Пицуле, известиоца ЕП за ту земљу.

„ЕП је данас подржао јасну и снажну поруку о аутократском карактеру власти у Србији, али и о храбром отпору режиму", написао је Пицула, аутор извештаја.

Власти у Србији су нацрт извештаја објављеног у фебруару оценили као „необјективан".

Шта поручују европосланици?

Скоро годину дана у Србији се одржавају антивладини протести покренути после трагедије у Новом Саду.

Европским званичницима се већ спочитавало да се нису оглашавали око протеста, а и када јесу, да је то било штуро и дипломатским речником.

Током претходних годину дана, два највећа протеста одржана су у Београду - 15. марта и 28. јуна.

Протести су радикализовани, првенствено блокадом улица, а у данима који су уследили забележена су бројна хапшења.

Демонстранти и опозиција су оптужили полицију за прекомерну употребу силе.

„Са забринутошц́у примец́ујемо извештаје о употреби силе против мирних демонстраната у Новом Саду, Београду и другим градовима Србије и могуће распоређивање акустичних уређаја дугог домета и широке употребе сузавца против цивила.

„Осуђујемо сваку прекомерну или незакониту употребу силе органа за спровођење закона против појединаца који остварују основна права на слободу окупљања и изражавања", пише у документу.

Посебно критикују тврдње власти да је надстрешница тек реконструисане железничке станице пала као последица тероризма или саботаже.

Европске посланике забрињава и све већа подељеност друштва у Србији која, упозоравају, лако може да доведе до насиља.

Позивају све политичке и друштвене актере да се уздрже од такве реторике и допринесу стварању климе међусобног поштовања, демократског дијалога и деескалације.

„Европски парламент забринут је због више извештаја о мобилисању лица са криминалном прошлошћу од владајуће странке у контрапротестним активностима, нападима на демонстранте пиротехником, додатној ескалацији тензија, насиља и поларизације у земљи.

„Осуђујемо инциденте против припадника националних мањина током којих су медији блиски власти користили етничке увреде", поручују посланици.

Позивају и на „хитне, непристрасне и транспарентне истраге" свих навода о полицијској бруталности, политичким хапшењима и тешким кршењима људских права.

Шта је било на протесту 15. марта у Београду

Позивају српске званичнике да детаљно испитају наводе да су високи функционери Јединице за заштиту објеката (ЈЗО), предвођене командантом Марком Кричком, кршили права демонстраната.

Кричка је Николина Синђелић, студенткиња београдског Факултета политичких наука, оптужила, тврдећи да јој је претио силовањем, као и за физичко и вербално насиље током привођења 14. августа током протеста у Београду у гаражу Владе Србије.

Министарство унутрашњих послова (МУП) је њене тврдње демантовало.

'Ситуациони гест'

У резолуцији се осуђују и поступци чланова владајуће странке који су организовали „незаконити камп у Пионирском парку испред зграде Председништва и његово накнадно проширење на Трг испред Народне скупштине“.

У дану када је резолуција усвојена, дошло је до пуцњаве, а потом је и пожара, у шаторима које су присталице напредњака поставили пре више месеци у Београду.

Посланици ЕП су поновили и старе замерке попут неувођења санкција Русији због њене инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, док су затражили да се санкције уведу појединцима у Србији.

Позвали су све земље учеснице предстојеће изложбе ЕXПО 2027 у Србији да узму у обзир и „недостатак поштовања основних грађевинских стандарда и законских захтева у процесу организације и изградње изложбе".

Тражи се од власти у Србији да спроведу обавезе препоруке ОДИХР-а за унапређење изборних услова, независну ревизију бирачког списка и транспарентно именовање чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Посланици скупштинске већине су нови предлог Закона о јединственом бирачком списку, који су, према тврдњама опозиционих политичара подржале и невладине организације, предложили у парламенту дан уочи посете председнице ЕК.

Одбор Скупштине Србије за културу и информисање усвојио је листу кандидата и овлашћених предлагача за избор чланова Савета РЕМ-а, али они тек треба да се потврде и изаберу.

„То што видимо око предлога за измену бирачког списка и избора састава РЕМ-а је урађено преко колена, да би се приказала слика да се нешто дешава макар споља.

„Кад загребете испод површине, видите много мана и у самом процесу и садржају и зато не можемо да говоримо о правој реформској намери, већ ситуационом гесту уочи доласка великог европског званичника у Београд", каже политиколошкиња Драгана Ђурица.

Али такво понашање није ново и сваки пут када постоји притисак ЕУ институција, покаже се намера за напретком, али када он попусти све се врати на старо, додаје.

„Оштрина не долази из непријатељског става према Србији, већ због вишегодишње фрустрације и исцрпљености због урушавања европских вредности у полиитици Србије које се само декларативно усвајају", закључује Ђурица.

Погледајте видео о пуцњави и пожару у 'Ћациленду'

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]