Да ли треба да дозволимо мувама да једу наш отпад од хране

Већина људи инстинктивно тера муве од хране, а сама помисао на црве у нашим кантама за смеће је довољна да се свакоме окрене стомак.

Али шачица градских влада пригрлила је црве – формалније познате као ларве мува – и њихову љубав према поквареној храни.

У Виљнусу, главном граду балтичке државе Литваније, ларве мува званично су добиле посао да обраде 2.700 тона отпада од хране које 607.000 становника овог града сваке године избаци напоље за ђубретарске службе, заједно са шест суседних градских општина.

Енергесман, компанија за управљање отпадом која је почетком ове године почела да уклања отпатке од хране у Виљнусу, граду заправо не наплаћује ову услугу.

То граду уме да уштеди и до 2 милиона евра годишње, израчунато на основу циља обраде 12.000 тона отпада за 2026. годину, каже генерални директор компаније Алгирда Блазгис.

Енергесман је поделио грађанима нове наранџасте кесе са одлагање смећа, уз инфлуенсерску маркетиншку кампању за охрабривање више становника Виљнуса да раздваја отпад од хране, јер се сматра да је сакупљених 2.700 тона само делић од 40.000 тона смећа из домаћинстава за које се верује да овај град произведе.

Прошле године је постало обавезно за градске власти да сакупљају отпад од хране, тако да град мора да пронађе начин да изађе на крај с тим.

Енергесман, у међувремену, има планове да претвори нагојене ларве мува у нови извор прихода.

Он држи око шест милиона мува у специјалној зони у оквиру погона у Виљнусу, које се паре на отприлике сваких шест сати, према извршном директору Алгирдасу Блазгису

Женка муве може да излегне око 500 јаја у просечном животном веку од 21 дан, тако да Блазгис и његов тим имају посла са више од три милиона ларви месечно, које могу да конзумирају више од 11 тона отпада од хране у првим, најгладнијим данима њихових живота.

Огроман апетит ових сићушних створења чини их сјајним кандидатима за обраду отпада од хране.

Студија показује како њихов рој уништава пицу пречника 40 центиметара за само два сата.

Трик је у томе да се оне успавају пре него што се преобрате у одрасле муве.

На тај начин ларве мува богате протеином могу бити претворене у протеинске производе за употребу у храни за животиње или за индустријску употребу, на пример као састојци у фарби, лепку, абажурима за лампе и покривачима за намештај.

Такође, њихов измет, познато као фрас, може да се користи као органско ђубриво.

Енергесман је већ покренуо пробне ланце снабдевања са партнерима у индустријама фарбе, лепка и намештаја, али Блазгис признаје да се све показало малко компликованијим него што је испочетка мислио.

Узорак фарбе направљене уз помоћ ларви мува које је узгојио Енергесман нису испале праве боје, али направљени абажури за лампе делују као да обећавају.

Он такође има важећа универзитетска партнерства што се тиче залиха ларви мува за потребе истраживања и храњења бактерија.

И, наравно, ларве су врло тражене у локалној риболовачкој индустрији да би се користиле као мамац.

Али због регулативе Европске уније за здравље и безбедност, ларве мува храњене отпацима из кухиње не могу да се користе у јестивим производима од инсеката за људску употребу, јер би могло доћи до унакрсне контаминације отпадака од меса и рибе.

„Јавиле су нам се неке луде идеје, а онда смо почели да тражимо друге људе који би такође могли да имају луде идеје у вези с тим шта бисмо могли ту да урадимо", каже Блазгис.

„Све је још увек врло ново, неки људи још увек желе да виде да ли ћемо пропасти, тако да не желе још да се хвалишу тиме. Али мислим да ћемо смислити нешто добро."

Иако има бројних случајева из читавог света да се ларве мува користе за управљање отпадом од хране и да се узгајају као протеински састојци, све је углавном на комерцијалној основи, на пример, као приватни уговор између хотела или власника стамбене зграде и узгајивача ларви мува.

У Кенији, Пројекат Мила је друштвено предузеће које користи ларве мува да би се изборило са све већим проблемом отпада од хране у Момбаси, истовремено снабдевајући фрасом локалне фармере као органским ђубривом.

А опет постоји свега шачица градских влада које су усвојиле овај начин обраде отпада од хране.

Готера у Аустралији је користила ларве мува да помогне Сиднеју да се избори са властитим отпадом од хране, у склопу ограниченог пробног експеримента који је започео ове године.

У протекле три године, Готера је такође сарађивала са три општине које су део суседне регионалне владе Квинбејан-Палеранга, рециклирајући око 10 тона отпада од хране.

Да ли ћемо доживети да британске градске власти почну да увозе милионе мува како би њихове ларве могле да прождеру 6,4 милиона тона отпада од хране из домаћинства који се овде производу годишње, само је питање времена.

То је оптимистично виђење Ларија Коча.

Он је извршни директор и суоснивач Флајбокса, компаније за управљање отпадом преко инсеката за коју каже да има више погона за обраду отпада преко инсеката него било која друга компанија у Великој Британији, сарађујући углавном са приватним произвођачима хране и супермаркетима.

Флајбокс је такође оснивач Удружења биоконверзије инсеката, индустријског тела које заступа компаније у овој области.

Британске градске власти су заинтересоване, сматра Коч, нарочито зато што ће недељно сакупљање отпада од хране из домаћинстава постати обавезно за Енглеску од марта 2026. године.

Око 148 од енглеских 317 локалних власти и даље ово не нуди, према Саветодавном одбору локалних власти за рециклирање.

Али прописи које је одредило Министарство за животну средину, храну и руралне послове (ДЕФРА) тренутно забрањују локалним владама да користе ларве мува за обраду отпада од хране.

Кад би регулатива могла да се креће у корак са науком, Коч тврди да би „Велика Британија могла да дочека први погон са инсектима под уговором са владом у року од две године."

„Нажалост, кад је у питању влада увек јој је безбедније рећи не... Свако са ким смо разговарали у британским локалним владама веома је узбуђен у вези са протеинима инсеката и многи би радије сарађивали са фармама инсеката него са алтернативним технологијама."

ДЕФРА је потврдила за ББЦ да Прописи о животињским нуспроизводима ограничавају употребу инсеката за обраду органског отпада.

Она каже да тренутно нема планова за ревизију ових прописа.

„Наши прописи за управљање отпадом играју кључну улогу у заштити британске биосигурности и смањењу ризика од болести", рекао је портпарол.

Актуелна алтернатива за слање отпада од хране на депонију јесте анаеробна декомпозиција (АД), процес разлагања који ствара биогас.

Међутим, Коч каже да тренутни АД погони нису довољни за излажење на крај са очекиваним приливом отпада од хране из домаћинстава.

„Глобално гледано, сваке године се баца више од 1,3 милијарде тона хране. Ми верујемо да би и до 40 одсто могло бити 'апциклирано' уз помоћ управљања отпадом преко инсеката. И то не само да избегава трошкове бацање и емисије метана, већ и производи вредне протеине и органско ђубриво", каже Коч.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]