Загађење ваздуха у Србији: Може ли порез на угљеник да помогне и како

По принципу „загађивач плаћа“, највећи емитери угљен-диоксида (ЦО2) у Србији, попут термоелектрана, од 2026. имају пред собом два намета.

Један јефтинији - домаћи порез на угљеник, и други знатно скупљи - европску ЦБАМ таксу, која се такође плаћа за емисије ЦО2, али само за производе извезене у Европску унију.

Становници Србије неће директно плаћати овај порез, али могу да га осете посредно.

Упркос трошковима, искуство из ЕУ, где овакав намет постоји већ 20 година, показује да порез на ЦО2 није лоша вест јер би дугорочно гледано могао да учини ваздух чистијим, а дисање лакшим, посебно зими.

Очекује се да највећи удар поднесе Електропривреда Србије, која произведе 70 одсто струје из лигнита и која је највећи емитер ЦО2.

Зато Фискални савет оцењује да би поред санкција Нафтној индустрији Србије и још недоговореног гасног снабдевања, европски порез на угљеник, који би ЕПС плаћао за извезену струју, могао да поремети буџетски план за 2026. годину.

Увођењем ЦБАМ-а, ЕПС ће постати практично неконкурентан на значајном извозном тржишту, наводи Фискални савет.

Поред струје, ЦБАМ такса плаћаће се и на вештачка ђубрива, цемент, гвожђе, челик и алуминијум, мада по процени Фискалног савета ови сектори неће бити погођени у истој мери као и Електропривреда Србије.

Ове индустрије, заједно са ЕПС-ом, плаћаће и домаћи порез на угљеник.

Док ће домаћи порез бити четири евра по тони емитованог ЦО2, ЦБАМ такса није фиксна и 2025. се кретала између 80 и 85 евра по тони емисије.

„Иако је било недоумица, увођење домаћег пореза не потире европску ЦБАМ таксу, која се плаћа у ЕУ на увезене производе", каже Слободан Крстовић, директор Одељења за одрживи развој Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), за ББЦ на српском.

„По свој прилици, плаћаће се разлика између европске ЦБАМ таксе и нашег локалног пореза, која је огромна и износи око 80 евра", говори Крстовић, који је са колегама анализирао ефекте ЦБАМ-а.

Прикупљени новац од такозване карбонске таксе улагаће се у мере енергетске ефикасности и обновљиве изворе енергије, најавила је раније министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

„Важно је да задржимо конкурентност наше привреде, а опорезивање мора бити у функцији транзиције - не њен камен спотицања", рекла је министарка.

Иако ЕУ тражи да се што пре напусте фосилна горива, односно да се за производњу струје више не користе нафта и угаљ као сировине, Хандановић је упозорила да гашење термоелектрана не може „преко ноћи" да се изведе, већ су потребне деценије.

Шта је европски ЦБАМ?

Већ две деценије у Европској унији загађивачи у различитој мери плаћају порез на гасове стаклене баште у производњи.

Та наплата се обавља у склопу EU ETS система (Emission Trading System), а новац прикупљен на овај начин користи се и за прелазак на еколошки чистију технологију, што је такозвана зелена транзиција.

Али до сада није било оваквих намета за производе који су увезени у ЕУ.

Зато су поједине компаније производњу селиле у треће државе како би избегле трошкове, што се описује као „цурење угљеника".

ЕУ то сада жели да спречи уводећи ЦБАМ таксу - CarbOn Border Adjustment Mechanism.

До 2023. године, ЕУ ЕТС је помогао да се емисије из електрана и индустријских постројења смање за приближно 47 одсто у поређењу са 2005. годином.

Такође је утицао на смањење других опасних загађујућих материја, па је тако анализа истраживача са Универзитета Хамбург показала да су смењени нивои сумпор-диоксида, за скоро 40 одсто, и ПМ честица за скоро трећину у периоду од 2005. до 2021.

Високи нивои ПМ честица посебно су у Србији изражени зими, а у појединим градовима вредности се свакодневно вишеструко премашене.

Смањење емисија кључно је у борби против климатски промена на који су се државе, међу којима је и Србија, обавезале и Париским споразумом.

Међутим, док је Европска унија на путу да постигне циљеве зацртане Париским споразумом, Србија заостаје.

У поређењу са Европском унијом, Србија у великој мери заостаје са зеленом транзицијом, што је резултат и грешака, али и мањка новца, сматра стручњак за енергетику Жељко Марковић.

„О неким стварима се није на време размишљало., али Србија није имала шансе да спроведе зелену транзицију као ЕУ, где су богатије државе и где су приватни инвеститори улагали у зелену енергију", каже.

Шта су домаћи ЦБАМ и порез на угљеник?

Крајем новембра 2025, Скупштина Србије усвојила је Закон о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште, којим се уводи намет за највеће емитере.

У поређењу са ЕУ, порез од четири евра по тони ЦО2 јесте низак, али није било простора да буде већи јер индустрије годинама нису радиле на декарбонизацији, каже Слободан Крстовић.

Он, међутим, очекује да ће домаћи порез на угљеник из године у годину расти.

НАЛЕД, али и поједине невладине организације, нагласили су да би новац од овог пореза требало да иде у посебан фонд из кога би се финансирали зелени пројекти, уместо у јединствени државни буџет.

У почетној фази, фискални ефекат овог пореза биће ограничен - свега неколико милијарди динара годишње, оценио је Фискални савет.

Посланици су у новембру усвојили и Закон о порезу на увоз угљенично-интензивних производа, по узору на европски ЦБАМ.

То значи да ће увозници плаћати таксу на увоз гвожђа, челика, цемента, ђубрива и алуминијума, како домаћи произвођачи не би били у неповољном положају.

„Важно је да имамо национални ЦБАМ, морамо да заштитимо домаће тржиште", каже Крстовић.

Напомиње и да морају да се успоставе јединствене процене колико је гасова емитовано током настанка једног производа, што утиче на износ таксе.

У закону је сада дато такво решење, „да неко може из Кине да нам пошаље робу и каже уградили смо толико и толико ЦО2 у тону овог производа.

„Домаћа привреда тражи да ту процену утврђују верификатори ЕУ, да буду сигурни у приказ стварних емисија", објашњава Крстовић.

Погледајте видео: Живот поред термоелектране у Тузли „напуниш 50 и умреш"

Шта чека ЕПС?

Србија је прошле године емитовала нешто више од 60 милиона тона гасова стаклене баште, а термоелектране су биле одговорне за готово половину те бројке, пренела је клима101.

ЕПС неће плаћати четири евра по тони на сву количину гасова које емитује, већ на ону која превазилази препоручене вредности.

Такође ће имати и право на ослобађање од дела домаћег пореза, ако буде улагао у зелене пројекте.

Много већи терет биће европски ЦБАМ на електричну енергију произведену у Србији која се извезе у ЕУ.

Овај износ неће плаћати сам ЕПС, већ увозници српске струје, али ће учинити ЕПС-ов производ неконкурентним на тржишту, процењује Фискални савет.

Трошкови увођења европског ЦБАМ-а за сектор електричне енергије биће око 180 милиона евра у 2026. години, проценио је Фискални савет пре доношења домаћег закона о порезу на емисије.

Жељко Марковић верује да ЕПС неће у великој мери бити погођен новим наметима јер више увози него што извози.

„ЕПС ће успети да пласира вишкове струје у земље у окружењу које нису чланице ЕУ и нису увеле таксе за увоз електричне енергије, као што није ни Србија", каже.

Погледајте видео: Како направити кућни апарат за мерење квалитета ваздуха

Шта чека друге индустрије?

За разлику од електропривреде, друге индустрије које у производњи стварају велику количину угљен диоксида неће одмах плаћати за све што емитују, већ постепено до 2034, објашњава Слободан Крстовић.

Трошак који ће ЦБАМ наметнути извозу Србије имаће велики раст, са 46 милиона евра у 2026, на од 150 до 200 милиона евра у 2030. години, процењује Фискални савет.

Биће погођени производња алуминијума, челика, гвожђа, цемента и вештачког ђубрива.

Ови сектори годишње извезу у ЕУ робу у вредности од око 1,5 милијарди евра, што чини осам одсто укупног робног извоза Србије у Европску унију.

Такође, из њих долазе производи за велике секторе попут грађевинарства и пољопривреде.

То су све разлози због којих њихово пословање не би смело да се угрожава, наводи Фискални савет.

Крстовић каже да је индустрији потребна помоћ државе, али у виду доношења прописа који би им олакшали зелено пословање.

Без измене прописа, произвођачи заиста не могу да смањују емисије, закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]