Хаити: 'Најгоре место на свету да будете жена'

Упозорење: Овај чланак садржи сведочанство о силовањима и другом насиљу која би могла да узнемире неке читаоце

Хелена* је имала 17 година кад је банда напала њену четврт у хаићанској престоници Порт о Пренсу.

Она милује бебу, која јој спава у наручју, док описује како су је наоружани људи отели кад је покушала да побегне и држали је у заточеништву више од два месеца.

„Силовали су ме и тукли сваки дан. Неколико различитих мушкараца. Нисам им чак знала ни имена, били су маскирани“, каже ова млада жена.

„Неке од ствари које су ми радили сувише су болне да бих их поделила са вама.

„Затруднела сам, упорно су ми говорили да морам да абортирам, али сам то одбијала. Ова беба би могла да буде једина коју ћу имати.“

Хелена је успела да побегне док је банда била заузета борбама за задржавање територије.

Провела је протеклу годину одгајајући ћерку у сигурној кући у предграђу.

То је дом за још најмање 30 девојака и младих жена, које спавају на креветима на спрат у живописно окреченим собама.

Хелена је најстарија од оних које су преживеле силовање, најмлађа има само 12 година.

Док се игра и плеше на балкону у плавој хаљини на тачкице, изгледа много млађе од њеног правог узраста, патећи од неухрањености у прошлости.

Особље нам каже да је била силована више пута.

Силовање и друго сексуално насиље на Хаитију је у порасту, док оружане банде шире контролу над Порт о Пренсом и изван њега.

Ова карипска острвска земља захваћена је таласом насиља банди од атентата 2021. године на тадашњег председника Жовенела Моиза.

Тешко је измерити размере сексуалног насиља.

Медицинска добротворна установа Лекари без граница (МСФ) води клинику у центу Порт о Пренса за жене које су доживеле сексуално злостављање.

Подаци које је поделила са ББЦ-јем показују да се број пацијената малтене утростручио од 2021. године.

Банде су познате по упадима у четврти и убијању на десетине људи.

МСФ тврди да су бројна силовања жена и девојака често саставни део ових масовних напада.

На основу сведочанстава преживелих, јасно је да групе користе силовање за терорисање и потчињавање читавих заједница.

ББЦ је суочио вође банди са сведочанствима о убиствима и силовањима.

Један нам је претходно рекао да они не контролишу дела властитих чланова и да верују да је њихова „дужност“ да се боре против државе.

„Кад се боримо, ми смо поседнути – више нисмо људи“, испричао је други.

„Пацијенти су почели да деле са нама веома, веома тешке приче од 2021. године“, каже Дијана Манила Аројо, шефица мисије добротворне организације на Хаитију.

„Преживели говоре о двојици, или четворици, или седморици, или чак двадесеторици агресора“, каже она

Више жена сада прича како су им претили оружјем или су их онесвешћивале, а све чешће пријављују и да су њихови нападачи млађи од 18 година, додаје она.

У центру за помоћ у другом делу града, четири жене – чија је старост варирала од касних 20-их до 70 година – описују да су биле нападнуте пред властитом децом и мужевима.

„Била је нападнута читава наша четврт, а ја сам се вратила кући на то да су моја мајка, мој отац и моја сестра били убијени.

„Убили су их, а потом су спалили кућу док су они били унутра“, каже једна жена.

Након што је прегледала сопствену уништену кућу, спремала се да напусти четврт кад је налетела на чланове банди.

„Силовали су ме – моја шестогодишња ћерка је била са мном и њу су силовали.

„Потом су убили мог млађег брата на наше очи.

„Кад год ме моја ћерка погледа, тужна је и плаче", каже ова жена.

Друге жене препричавају нападе који су пратили сличан образац – убиство, силовање и подметање пожара.

Сексуално насиље је само један елеменат кризе која је захватила Хаити.

Агенције Уједињених нација кажу да је више од десетине популације – 1,3 милиона људи – побегло из домова, а да се половина становништва суочава са акутном глади.

Хаити нема изабрано вођство од атентата на Моиза.

Прелазни председнички савет и низ премијера које је ово тело именовало, добио је задатак да води земљу и организује изборе.

Ривалске банде су оформиле савез, уперивши оружје у хаићанску државу, уместо једне у друге.

Последњи пут били смо их посетили у децембру.

Ситуација се у међувремену погоршала - стотине хиљада људи је расељено.

Више од 4.000 људи убијено је у првој половини 2025. године, за разлику од 5.400 у читавој години пре, према УН.

Процењује се да су банде повећале контролу са 85 на 90 одсто главног града, заузевши кључне четврти, трговинске путеве и јавну инфраструктуру, упркос напорима снага безбедности под вођством Кеније које су подржале УН.

Придружили смо се међународним снагама док су патролирале крајем који контролишу банде, али у року од неколико минута, једна од гума на њиховим оклопном возилу била је пробушена хицем и операција је одмах била окончана.

Припадници међународних снага ретко напуштају оклопна возила.

Стручњаци кажу да банде настављају да набављају моћна оружја и да одржавају надмоћ.

Последњих месеци су хаићанске власти ангажовале плаћенике да им помогну да поврате контролу.

Приватне војне компаније, међу којима је и једна из САД, оперишу на терену, и користе дронове да нападају вође банди, рекао је за ББЦ извор из хаићанских снага безбедности.

Он нам је показао видео направљен дроном за који каже да је снимак једног од вође банде, Тија Лапија, погођеног у експлозији.

Ти Лапли је према његовим речима у критичном стању, али ББЦ није успео то да потврди.

Али широм града и даље влада страх од банди.

У многим четвртима, осветничке групе преузимају одржавање безбедности у властите руке, додатно повећавајући број младих људи са оружјем на улицама.

„Нећемо дозволити бандама да само дођу и убију нас – да украду све што имамо, спале кола, куће, убију децу“, каже човек који се представио као „Мајк“.

Он ради са групом у Кроа-де-Презу, живом пијачном крају близу територије коју контролишу банде.

Док пушчана ватра одјекује у даљини, нико ни не трепће.

Људи су овде навикли на то.

Мајк каже да банде плаћају младим дечацима да им се придруже и постављају контролне пунктове на којима траже новац од становника који пролазе.

„Наравно да се сви плаше.

„Осећамо се усамљено док покушавамо да заштитимо жене и децу. Док се банде шире, знамо да би наша област могла бити следећа", прича нам.

Хуманитарне агенције кажу да се ситуација погоршава и да су жене међу најтеже погођенима, а многе међу њима се суочавају са двоструком траумом сексуалног насиља и расељења.

Порт о Пренс је „најгоре место на свету да будете жена“, каже Лола Кастро, регионална директорка Светског програма за храну УН-а.

Жене су овде склоне да осећају последице прекида програма хуманитарне помоћи, додаје она.

Хаити је одавно један од највећих прималаца финансија Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), коју је председник Доналд Трамп укинуо, прогласивши је „расипничком“.

Кад смо били у посети у јуну, Кастро је рекла да Светски програм за храну дели последње залихе помоћи у храни коју финансирају САД.

Расподела помоћи штити жене, објаснила је она, зато што их спашава од изласка на улице и прошње или тражење хране.

Страхују и хуманитарни радници - боје се да би ова резања могла ускоро да утичу на помоћ жртвама насиља на местима као што су сигурне куће у којима живи Хелена.

Смањена је и помоћ у контрацепцији, додаје Манила Аројо из Лекара без граница.

„Многе наше пацијенткиње већ имају децу. Многе од њих су малолетне са децом.

„Ризик од трудноће доноси много, много нових изазова за њих", указује докторка.

Хелена и друге жене у сигурним кућама често седе и ћаскају заједно на балкону који гледа на Порт о Пренс.

Међутим, многе од њих се сувише плаше да напусте сигурност њихових зидина.

Она не зна како ће издржавати малу ћерку док ова буде одрастала.

„Одувек сам сањала о томе да идем у школу, учим и направим нешто од себе.

„Одувек сам знала да ћу имати децу, само нисам знала да ћу је имати овако млада", каже ова 19-годишњакиња.

*Име саговорнице је промењено из безбедносних разлога

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]