Какве везе има скок цене сребра са електричним аутомобилима и фестивалом у Индији

Сребрне полуге

Аутор фотографије, REUTERS/Murad Sezer

    • Аутор, Грујица Андрић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Време читања: 7 мин

Међу четири племенита метала, сребро је дуго било „ружно паче", уколико је критеријум цена.

Док се деценијама вредност унце (28 грама) злата, платине и паладијума на светским берзама мери стотинама и хиљадама долара, цена сребра се рачуна у десетинама.

Међутим, 2025. је година сребра, јер је његова вредност двоструко увећана у односу на претходну, што је далеко јачи раст од преостала три племенита метала.

Унца сребра се 10. децембра продавала по цени од готово 62 долара (око 53 евра), што је 113 одсто више од прошлогодишње вредности, а ове године је цена тек трећи пут достигла историјски рекорд од почетка 1980-их.

Иза вишегодишњег раста, а посебно током 2025, крије се „двострука улога" сребра, каже економиста Душко Бодрожа за ББЦ на српском.

„Сребром се тргује на тржиштима, важно је за инвеститоре и цена му се одређује на основу понуде и тражње, као и злато и други племенити метали, али нема улогу сигурне инвестиције током инфлације у тој мери", објашњава виши научни сарадник Института економских наука.

За разлику од њих, сребро има ширу употребу у индустрији, посебно код израде савремених технологија.

„Користи се за соларне панеле и друге видове обновљиве енергије, у телекомуникационим технологијама, за производњу медицинске опреме и електричне аутомобиле.

„То је пресудно утицало на значајан раст тражње, а самим тим и цене у претходном периоду", додаје Бодрожа.

Више разлога за скок цена приметио је и Рохит Савант, аналитичар и потпредседник америчке ЦПМ Групе, консултантске куће у области финансија и инвестирања.

„Најважнији међу њима је снажан раст у тражњи инвеститора.

„Повећани политички ризици, како изнутра у неколико највећих привреда, тако и геополитички, у важним регионима света, подстакли су инвеститоре да бирају сребро као начин да разделе инвестиције на више страна", каже Савант у писаном одговору за ББЦ на српском.

Погледајте видео о великом скоку цене сребра

Потпис испод видеа,

Зашто је сребро двоструко скупље него прошле године?

Племенити метали се одликују мањом подложношћу корозији и нижом хемијском реактивношћу.

Али, сребро је и добар електрични проводник, што га чини погодним за индустријске гране које су претходних година у великом успону, попут производње електричних аутомобила и соларних панела.

„То је примарни разлог раста цене", каже Душко Бодрожа.

И други племенити метали су ове године поскупели, пре свега злато, чија је вредност на берзама у децембру била већа од прошлогодишње за више од 50 одсто.

Очекује се и смањење референтних каматних стопа америчке централне банке (Фед), што је сигнал за инвеститоре да купују више племенитих метала, рекао је Јео Хе Чуа, професор Технолошког универзитета Нањанг, за ББЦ.

„Тада се тражња природно усмерава на оно што се сматра сигурним начином да очувате вредност имовине, а ту спада и сребро", додаје.

Када се на неизвесност у пословном свету надовеже мањак понуде на тржишту, раст цене је природан резултат, додаје Бодрожа.

„Рударска производња сребра је спорија од раста тражње, због инфлације су се повећали трошкови производње и залихе широм света су смањене, што је створило додатни притисак", напомиње економиста.

Али, анализом америчке ЦПМ Групе утврђено је да се овде ради превасходно о „наративу о несташици сребра", пре него о стварном мањку понуде.

„Анализа је показала да има довољно већ изрудареног сребра на светском тржишту, али смо имали локалне несташице, прво у Индији, па у Лондону, а сада у Кини.

„Тај недостатак равнотеже је покренуо нестабилност цена и увећао перцепцију страха код инвеститора, чак иако је ризик од системске несташице низак", објашњава Рохит Савант.

Када је почетком године амерички председник Доналд Трамп уводио царине великом броју земаља, на списку се нису нашли злато и платина, јер их је његова администрација оценила као значајне за америчку привреду.

Али, царине на сребро су уведене, па су велике америчке компаније и трговци проценили да је прави тренутак да га складиште.

Стварање залиха доводи до мањка понуде на слободном тржишту.

„Менаџери за управљање ризиком, финансијски и индустријски ентитети нису дозволили да ни мало сребра изађе из Америке из страха да би оно касније могло да се врати по 35 одсто већој цени", рекла је Рона О'Конел, главна аналитичарка тржишта у америчкој компанији Стоун Икс.

„Чувају га и то је произвело мали мањак, а онда је на сцену ступила Индија", закључила је у интервјуу за телевизију ЦНБЦ.

Доналд Трамп представља царине у априлу

Аутор фотографије, REUTERS/Carlos Barria/File Photo

Потпис испод фотографије, Утицај на цене сребра имале су и царине које је Доналд Трамп увео многим земљама

Рохит Савант ову појаву поткрепљује подацима: током октобра је на светским берзама продато 10,9 милиона унци сребра, али су инвеститори потом у новембру купили двоструко више - 21,8 милиона.

„Сада ивеститори разматрају и могућност да америчка влада сребро уврсти међу кључне минерале, што доводи до спекулација о могућим забранама извоза.

„Иако немамо званичне потезе, сам наратив може да привуче спекулативну тражњу и доведе до веће цене услед перцепције ризика", објашњава Савант.

Погледајте видео: Зашто се злато више купује током кризе

Потпис испод видеа,

Како верски фестивал увећава цене сребра?

Индија је једна од земаља у којима је тражња за сребром највећа у свету, посебно оног намењеног изради накита и украса.

Тражња традиционално расте током верских фестивала Дантерас и Дивали, који се одржавају почетком новембра и значајно увећавају тражњу за сребрним накитом у Индији.

Ходочасници у најмногољуднијој земљи планете украшавају тела златним и сребрним накитом током ових вишедневних свечаности.

Ове године је у том периоду продато 15 до 20 одсто више сребра него у истом раздобљу 2024, иако су цене биле чак 80 одсто више, објавила је америчка телевизија ЦНБЦ.

„Већина људи који продају сребрне и златне новчиће више немају залихе, јер сребра нема", описао је Випин Раина, шеф трговине у компанији ММТЦ-ПАМП, једној од водећих индијских фирми за продају злата и сребра.

„Ову врсту тржишног лудила у којем људи оволико купују нисам видео током 27-годишње каријере", додао је у интервјуу за телевизију Блумберг.

Продаја сребрног и златног накита у Индији

Аутор фотографије, JAGADEESH NV/EPA/Shutterstock

Потпис испод фотографије, Продаја сребрног и златног накита у Индији нагло је порасла у октобру и новембру, уочи верског фестивала Дивали на којем учествују милиони верника широм земље и света

Ретки рекорди и једна превара

Само три пута за четири и по деценије обаран је рекорд у цени сребра на светским берзама.

Прво је „пао" у јануару 1980, када је сребро достигло вредност од 48,7 долара за унцу.

За то су заслужна - или, како ће се касније испоставити, крива - браћа Банкер, Херберт и Ламар Хант.

Синови нафтног тајкуна из Тексаса су страховали да ће им се наслеђено богатство умањити због тада растуће инфлације, па су током 1970-их куповали и чували велике количине сребра у складиштима широм света, о чему је писао Волстрит џорнал.

На тај начин су покушали да заобиђу тржишна правила, плански увећавајући цену сребра, која се за неколико месеци вишеструко увећала.

Намере браће Хант на крају је осујетила интервенција америчке владе, која је променила правила трговине на берзи због њих (Силвер Руле 7), а тај 7. јануар 1980. остао је упамћен као Сребрни четвртак.

Они су се нагодили да плате одштету за манипулацију тржиштем, забрањено им је даље трговање и прогласили су банкрот.

Вилијам Херберт и Нелсон Банкер Хант заклињу се у мају 1980. уочи сведочења у Представничком дому, који је покренуо истрагу због колапса на тржишту сребра

Аутор фотографије, Bettmann/Contributor/Getty Images

Потпис испод фотографије, Вилијам Херберт (лево) и Нелсон Банкер Хант (десно) заклињу се у мају 1980. уочи сведочења у Представничком дому, који је покренуо истрагу због колапса на тржишту сребра насталом услед њиховог деловања

На следећи рекорд чекало се више од три деценије.

Инвеститори су се услед глобалне економске кризе и несигурности у финансијском сектору 2011. окретали племенитим металима, а како су цене злата већ биле прилично високе, велики број њих одлучио се за сребро.

После ликвидације Осаме Бин Ладена, вође терористичке организације Ал Каида, и смањења глобалне геополитичке неизвесности, за само неколико дана цена је пала на 33 долара по унци.

Трећи рекорд забележен је ове године, током исте је и оборен, али би врло брзо могао поново да се надмаши.

Злато и сребро ће и следеће године бележити раст услед очекивања да ће се геополитичке напетости наставити и привредна активност успорити, а амерички Фед могао би додатно да заоштри монетарну политику, прогнозирају у Светској банци.

Од почетка пандемије корона вируса цене су „благо расле", као и тражња за сребром, што „није плод краткорочних берзанских спекулација", већ пре свега резултат веће потребе индустрије за тим металом, подсећа економиста Бодрожа.

Очекује да ће „цена дугорочно наставити тренд раста, јер се сви окрећемо еколошкој транзицији и технолошком напретку", додаје.

Узлазну путању „средњерочно" прогнозирају и у америчкој ЦПМ Групи.

„Упркос томе, прво би могло да дође до заустављања или пада цене", закључује Рохит Савант.

Погледајте и овај видео: Призренски филиграни, вишевековна уметност обликовања сребра

Потпис испод видеа,

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]