'Фемгор' - нови поџанр хорора у којем жене имају главну реч

Девојчица и њена мајка живе у шуми. Њихов живот делује прилично нормално, осим што су канибалке. Оне маме људе у њихов дом, трују их, а затим их кувају.

То је основна радња романа Луси Роуз, који припада новом књижевном тренду или поџанру хорора познатом као фемгор (femgore).

Бави се насиљем које спроводе женски ликови, и често је критика начина на који су жене традиционално приказиване као жртве у хорору.

Израз је скован од енглеских речи „fem" (женско) и „gore" (крвопролиће/покољ).

Осим што су главни ликови ових књига жене, најчешће их и пишу жене.

Али оно што их суштински издваја јесте крвопролиће - гротескни прикази насиља, повреда и сакаћења, који су карактеристични за телесни хорор, поџанр хорора.

У свету је број претрага на интернету везаних за „женски хорор" и „телесни хорор" у сталном порасту у последњих пет година, према подацима компаније Гугл.

Слични трендови су приметни и у Латинској Америци, где бројне списатељице редефинишу хорор кроз призму вештичарства, духова и родне политике кроз поџанр познат као нови латиноамерички готички хорор (Nuevo Gótico Latinoamericano).

У Индији такође расте покрет женског хорора, нарочито у филмској индустрији.

Настанку израза фемгор и његове све веће популарности делимично су допринеле друштвене мреже попут ТикТока и његовог тренда #BookTok, који омогућава ауторима да поделе делове њихових књига са заједницом љубитеља књижевности.

Како популарност фемгора расте, и велики издавачи почињу да га препознају.

Више књига овог поџанра постале су бестселери у Уједињеном Краљевству (УК), а поједине ће бит екранизоване.

Израз фемгор „означава помак уметница ка крвавом и телесном хорору… преиспитивање начина на који говоримо о нашим телима, о женском телу и телесној трансформацији", објашњава Стејси Абот, професорка филма на Универзитету Нортумбрија у Енглеској и стручњакиња за хорор жанр.

'Жене не морају да буду лепе'

Овај поџанр стиче популарност јер се бави ограничавањем женских права и контролом над женским телима у свету, каже британска списатељица Луси Роуз.

„Било да је у питању дипфејк порнографија, право на абортус или исмевање тела", каже она.

Такође се супротставља нереалним приказима женског тела.

„Жене не морају да буду лепе, послушне и чисте.

„Оне могу да буду сирове, одбојне и вулгарне."

Овај жанр такође може да буде катарзично искуство како за ауторе, тако и за читаоце, јер пружа начин за безбедно изражавање беса и фрустрација кроз фикцију.

The Eyes Are the Best Part (Очи су најбољи део тела) први је роман корејско-америчке ауторке Монике Ким.

У средишту приче је женски лик која машта о томе да поједе очи партнера њене мајке којем су Азијаткиње фетиш.

Ким је роман написала током пандемије корона вируса, када је, како каже, било много злочина из мржње према Азијатима и када су се дешавале „ужасне ствари", нарочито Азијаткињама.

„Било је то време када сам се осећала беспомоћно и ужасно због стања у свету.

„Зато сам сав мој гнев преточила у књигу", објашњава Ким.

Британска списатељица Џеси Еленд каже да је у овај поџанр ушла сасвим случајно.

„Ја сам велика кукавица, не могу да гледам хорор филмове нити било шта слично", признаје она.

„Али мислим да је понекад на чудан начин утешно читати о стварима у измишљеном свету којих се плашите у стварном животу", додаје она.

Њен први роман The Ladie Upstairs (Дама на спрату изнад) објављен је раније ове године и прати Ен, собарицу чије унапређење у личну помоћницу господарице куће доводи до злокобног обрта.

Шта је женски телесни хорор?

У средишту овог поџанра је преиспитивање телесног хорора ради истраживања начина на који се пише о женском телу.

Телесни хорор се бави гротескним и узнемирујућим нарушавањем, трансформацијом, пропадањем, и уништавањем људског тела.

Поџанр фемгор у суштини то посматра из женске перспективе.

„Мислим да се данас много отвореније прихвата телесни хорор тако да може да се преиспита у складу са феминистичким идејама", објашњава Стејси Абот, стручњакиња за хорор жанр.

„Телесни хорор ме фасцинира", каже шпанска списатељица Вирџинија Фејто, ауторка романа Victorian Psycho (Психопаткиња из викторијанског доба), који приказује крвожедну гувернанту.

„Потребан ми је вентил за све оно што моје тело ради, као што је менструацију", додаје она.

Џеси Еленд каже да је желела да се позабави односом жена према сопственом телу, јер је свесна да је бити жена „још увек табу" за многе.

„Једна од мојих омиљених сцена, која уопште није гротескна нити хорор, јесте тиха сцена у којој две главне јунакиње разговарају о менструацији", каже она.

По чему се 'фемгор' разликује од других хорор романа?

Традиционално, жене у хорор књигама и филмовима су најчешће приказане као жртве, осветољубиве серијске убице или такозване последње девојке, једини преживели лик који се суочава са чудовиштем или убицом.

„Женама је доста таквих прича у филмовима, у књигама, а нарочито у стварном животу", каже Моника Ким.

Поџанр фемгор нуди простор за рушење и преокретање тих устаљених образаца.

Женски ликови у овом поџанру хорора често имају много сложенији психолошки профил и изражавају бол, трауму, гнев, и жељу.

„У једном тренутку ми је постало досадно и помало увредљиво да жене у фантастици имају потребу за насиљем само када их мушкарац повреди", каже Вирџинија Фејто.

„Можда бисмо, уместо тога, могли да представимо другачије, сложене, психолошки вишеслојне студије о женском насиљу".

Професорка Стејси Абот додаје да чак и приказ женских канибалки „изокреће све те традиционалне представе које се подстичу… и доводи у питање оно што се сматра прихватљивим".

Да ли је женски хорор нешто ново?

Укратко, није, али је фемгор одговор на актуелна питања и догађаје у свету.

„Жене су одувек биле сјајне списатељице хорор романа, сетимо се само Мери Шели", каже Вирџинија Фејто.

„Свака хорор епоха одражава политичке промене", каже Луси Роуз.

Она указује да фемгор има корене у телесном хорору и трансгресивној фантастици, од Анђеле Картер до фолклора и митова о Медузи и вештицама.

Мит да је хорор жанр за дечаке разбија професорка Стејси Абот.

„Жене су одувек волеле хороре", каже она, додајући да је било много жена које су читале готичке романе.

Данас је, међутим, клима другачија, јер постоји „све гласнији захтев да се чује глас жена", додаје Вирџинија Фејто.

„Веома сам срећна што сам закорачила у овај простор у тренутку када су жене добродошле.

„Не морам да кријем моју страст нити да користим псеудоним.

„Уверена сам да је ово добро време за списатељице женског хорора".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]