Злато за сексуалне услуге у дивљим рудницима у Амазонији

Дајане Лећи никада није желела да постане сексуална радница, али јој је муж умро од срчаног удара када је имала 17 година и није могла да плати сахрану.

Њен родни град, Итаитуба у држави Пари на северу Бразила, у срцу је незаконите трговине златом у земљи, па је пријатељ предложио да се новац прикупи сексуалним односима са рударима, дубоко у Амазонији.

„Одлазак у руднике је ризичан", каже она.

„Жене тамо озбиљно понижавају.

„Могу да добију шамаре и на њих мушкарци вичу.

„Спавала сам у мојој соби, а момак је ускочио кроз прозор и прислонио ми пиштољ на главу.

„А када плате, желе да поседују жене".

Дајане је успела да прикупи новац за сахрану, а са 18 година добила је прво дете.

Последњих 16 година, као и многе жене у Итаитуби, повремено одлази у руднике да ради као куварица, праља, конобарица, и сексуална радница.

Сада издржава седмочлану породицу.

„Нец́у рец́и да све жене у граду то раде, али приличан број нуди сексуалне услуге, тако да је то некако нормално, и није нас брига", каже Наталиа Кавалсанте, која је са 24 године постала сексуална радница у удаљеном рударском насељу.

Након што се четири године касније удала за власника бара, постала је мадам бордела, а тај посао је недавно напустила да би чувала нец́аке у граду.

Живот у рударским селима у прашуми је суров, и у већини има само прашњавих стаза, салуна и црква.

Али сами рудари живе још даље, у колибама од дрвета и платна, окружени змијама и јагуарима, у потпуном мраку када се генератор искључи.

Жене које у овим камповима раде као куварице морају да живе заједно са мушкарцима.

Рудари одлазе у села увека када пронађу злато и имају новца за трошење, додаје Наталиа.

Понекад је потребно натерати их да се истуширају пре сексуалног односа, кажу жене.

Јавне куц́е су забрањене у Бразилу, али Наталиа каже да није узимала никакву провизију, вец́ је само запошљавала особље у бару и изнајмљивала собе.

Младе жене су је звале да им нађе посао, а она им је понекад позајмљивала новац за седмочасовни пут од Итаитубе.

Упитана да ли је некада страховала због давања посла женама, одговорила је: „Понекад помислим: И ја сам то искусила и знам да није баш лепо.

„Али онда помислим: Девојка има породицу, неке имају дете које треба да одгајају.

„Многе девојке које иду да раде имају једно или двоје деце, тако да то прихватамо".

Чак и пре удаје, Наталија је зарадила много новца.

Сада има своју куц́у у Итаитуби, мотор и приличне количине злата које је понекад добијала за секс, два или три грама за однос.

Њен циљ је да студира и постане правница или архитекткиња.

Неке жене у Итаитуби су почеле сопствени посао новцем који су зарадиле, каже она.

Али велики је ризик за жену да води посао у рударским насељима у којима влада насиље и безакоње.

Иако је добро познато колики утицај рудници имају на животну средину, углавном се не пријављује штета по људе, у коју према Уједињеним нацијама (УН) спадају насиље, сексуална експлоатација и трговина људима.

Препродавац племенитих метала рекао је ББЦ-ју да се злато које се назаконито вади из ових рудника обично означава као злато из лиценциране рударске задруге, пре него што се извезе и претвори у накит и компоненте за мобилне телефоне или друге електронске производе.

Три највец́а купца бразилског злата су Канада, Швајцарска и Уједињено Краљевство (УК).

Више од 90 одсто укупног извоза у Европу је злато које се ископава у дивљим рудницима, каже истраживачки центар Институто Есцолхас.

Познато је да жене убијају у рударским селима.

Тело 26-годишње Рајеле Сантос пронађено је прошле године у просторији у којој је живела у близини рудника злата Цуиу-Цуиу, удаљеном 11 сати вожње од Итаитубе.

Њена старија сестра Рајлане каже да јој је мушкарац понудио новац за секс што је она одбила, па ју је касније пронашао и претукао на смрт.

„Много жена умире сваког дана, много жена", каже Рајлане.

„Рођена сам у рудницима, одрасла сам у рудницима, а сада се бојим да живим у рудницима".

Човек је ухапшен у вези са Рајелиним убиством, али суђење још није почело, а он негира све оптужбе.

У последњих 10 година, до 2023, подручје незаконитих рудника злата у Бразилу се више него удвостручило и достигло 220.000 хектара, што је површина вец́а од Великог (ширег) Лондона.

Нико не зна колико жена ради у овој области, па чак ни колико има рудара на црно.

Бразилска влада каже да би број тих рудара могао да буде између 80.000 и 800.000.

За време председника Луиза Инасија Луле да Силве, влада је предузела кораке да затвори дивље руднике и да спречи препродавце да купују то злато, али због високе цене злата многи и даље желе да окушају срец́у.

Дајане жели да престане да ради у рударским областима због ризика и цене коју њено тело плац́а због тешког рада, али планира да оде још једном и нада се да ће то бити последњи пут.

Њен циљ је да за два или три месеца заради довољно да отвори киоск или мали ресторан брзе хране, иако је свесна да можда нец́е успети.

Кадгод буде сама и шетала шумом, бринуц́е за њену децу, каже.

„Наставиц́у да покушавам све док више не будем могла", каже она.

„Зато што мислим да ц́е једног дана моја деца рец́и: 'Моја мама је толико напорно радила.

„Шта је све прошла због нас и никада није одустала'".

Додатно извештавање: Мариана Шрајбер, ББЦ Бразил

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]