Оптужба за мито од осам долара му уништила живот - проглашен невиним после 39 година

У кривудавим, уским улицама индијског града Рајпура, налази се стара, трошна кућа.

Дом је 84-годишњег Џагешвара Прасада Авадије, који је недавно, после чак 39 година, ослобођен отпужби за примање мита.

Авадија, који је радио као службеник у Државној корпорацији за друмски саобраћај, у савезној држави Мадја Прадеш, у централној Индији, ухапшен је 1986. по оптужби да је примио мито од 100 рупија (око осам америчких долара у то време - или 800 динара).

Износ од 100 рупија данас је око 114 динара.

Иако делује безначајно, Авадију је много коштао.

После много година живота у страху да ће отићи у затвор, коначно је у октобру 2025. проглашен невиним, али нема жељу за слављем.

„Ова одлука сада ништа не значи - изгубио сам посао, друштво ми је окренуло леђа, нисам могао да школујем децу, да им организујем венчања, рођаци су прекинули сваки контакт са мном, жена ми је умрла јер нисам могао да јој платим лечење..."

„Може ли неко да ми врати све те изгубљене тренутке и године?"

Индијски правосудни систем познат је по компликованости и дугим судским поступцима.

Широм земље води се више од 52 милиона судских случајева, изјавио је раније министар правде.

Док је радио у рачуноводству саобраћајног предузећа, Авадију су ухапсиле јединице за борбу против корупције по оптужби за примање мита.

„Један од запослених ми се обратио и рекао да припремим налог за његову заосталу исплату", каже Авадија.

„Рекао сам му да ће предмет доћи до мене тек када добијем писано одобрење од надређеног, и да тек тада могу да припремим налог.

„Тада је покушао да ме поткупи и понудио ми 20 рупија, што ме је видно изнервирало и рекао сам му да више не долази у канцеларију".

Каже да се тај запослени увредио јер га је одбио.

Неколико дана касније, док је излазио из канцеларије, тај човек му је пришао с леђа и убацио му нешто у џеп, тврди.

Пре него што је схватио шта се дешава, полицајци у цивилу су га зграбили и саопштили му да је ухапшен због примања мита.

Дуг пут до правде

Тог дана је почела Авадијина дуга борба за правду, каже Авадија.

Али последице није осетио само он, већ и његова цела породица.

Оптужница је подигнута тек две године касније (1988), а са посла је био суспендован од 1988. до 1994.

Затим је из Рајпура премештен у Реву, град удаљен око 460 километара ка северу земеље, далеко од жене и четворо деце, а плата му је преполовљена.

У том периоду није добијао унапређења нити повећања плате.

Сва његова деца су, једно по једно, морала да напусте школу.

Његов млађи син Нираџ - који је тада имао 13, а данас има 52 године - каже да му је детињство украдено.

„Тада нисам ни знао шта је мито, али су људи говорили: 'То је син човека који је примио мито'", каже Нираџ за ББЦ.

„Деца су ме задиркивала, нисам могао да стекнем пријатеље у школи, а комшије и рођаци су прекинули контакт са нама", додао је, бришући сузе.

„Неколико пута су ме избацивали из школе јер нисмо могли да платимо школарину".

Давање мита за приступ државним услугама у Индији је широко распрострањено.

Људи су често приморани да подмићују да би добили, на пример, прикључак за струју, извод из матичне књиге рођених или државни посао.

Али веома мали број званичника и политичара је и осуђен због корупције.

Авадијина супруга Инду је такође била друштвено осрамоћена, и на крају је 1997. године умрла од срчаног удара.

„Преминула је од бриге", каже он.

„Дуго је била у депресији због оптужби за мито и моје суспензије са посла, и туга ју је сломила.

„Нисам чак имао довољно новца да јој обезбедим одговарајуће лечење.

„Сећам се и дана када је умрла - нисам имао новца ни за сахрану, пријатељ ми је позајмио 3.000 рупија (око 3.400 динара) и тек тада смо могли да је сахранимо".

Борба да скине љагу са имена

Суд је 2004. године прогласио Авадију кривим.

Осуђен је на годину дана затвора и новчану казну од 1.000 рупија (око 1.100 динара), иако су сви сведоци у међувремену повукли исказе.

Уложио је жалбу Вишем суду, који је привремено обуставио извршење казне.

Није отишао у затвор, али је поступак настављен.

Да би издржавао породицу, радио је разне послове - од службеника у туристичкој агенцији до возача аутобуса.

Чак је и у позним годинама морао да ради по осам до десет сати дневно.

Због оптужбе за узимање мита од 100 рупија (данас око 114 динара) у невидљивом затвору је провео око 14.000 дана.

Случај је пред Вишим судом био од 2004. до 2025.

Током тог периода, суд је анализирао доказе, саслушавао сведоке и разматрао правне аргументе обе стране.

На крају је 2025. ослобођен кривице, јер тужилаштво није доказало оптужбу против њега.

„Правда је задовољена, али време се неће вратити.

„Моја жена се неће вратити, детињство моје деце се неће вратити", каже Авадија.

Адвокати сада разматрају могућност да добије одштету.

Авадија жели да му држава исплати пензију и изгубљене зараде, али каже да не жели да води нове битке.

„Виши суд ме је прогласио невиним", каже са тугом и болом.

„Али та одлука суда вреди веома мало у поређењу са огромним теретом који смо ја и цела моја породица носили 39 година".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]