'Катастрофа': Производња малина у Србији угрожена климатским променама

Услед суше и великих врућина, прозивођачи малина на западу Србије упозоравају на најгору сезону у последњих неколико деценија.

„Прошле године сам овде био најјачи берач, брао сам и по 100, 120 килограма, али сада не могу ни 20, 25 килограма дневно", каже Иван Митиц́, берач малина из Ариља.

Србија је 2023. била највец́и светски извозник више врста смрзнутог бобичастог воц́а, међу којима су и малине, према подацима Светске банке.

Произвођачи кажу да су врућине и суша ове године наступиле на почетку бербе, а додатни проблем били су касни мразеви који су ослабили биљке и утицали на слаб принос.

Милета Пилчевиц́, малинар из Ариља, каже да је на његовим плантажама убирао у просеку 35 тона годишње.

Процењује да ће ове године добити свега пет тона.

„Последице ц́е бити катастрофалне, нец́емо моц́и да преживимо ово, а камоли да уложимо у наредну сезону", каже Пилчевић.

Климатске промене у Србији доводе до све дуже и топлије сушне сезоне, са смањењем падавина у јуну, јулу и августу, док се врхунац падавина помера ка ранијим месецима, објашњава Ана Вуковић Вимић, меторолошкиња и префесорка на Београдском Универзитету.

Српско „црвено злато" само је један од бројних усева у земљи погођен климатским променама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]