Активисти који желе да свет има више беба и верују да у Белој кући имају савезника

Симон Колинс седи у њеној викендици из 18. века у Пенсилванији, обучена у црну ходочасничку радну кецељу са широким оковратником, цупкајући једно од четири деце у крилу.

Време је 8.30 ујутро и она делује помало уморно - води неколико фирми, једну фондацију, а тренутно је трудна са петим дететом, али она и њен муж Малком планирају да их имају још.

„Најмање седморо", признаје она, „и онолико колико могу физички да понесем - 12 би било још боље."

Овај амерички пар, који има 37 и 38 година, страствено верује да је свету потребно више беба, у противном цивилизацији прети неизбежни пад.

Њих двоје су постали симбол пронатализма, покрета који верује да опадајући наталитет представља велики проблем за друштво.

И да су велике породице одговор на то.

Они тврде да су користили специјалну технологију, током процеса вантелесне оплодње, како би снимили властите ембрионе у потрази за особинама као што су интелигенција.

„Ове студије нам дозвољавају да знамо које су генетске предиспозиције за коефицијент интелигенције", рекли су они новинару који их је интервјуисао у тајности 2023. године.

„Никад нећемо изабрати дете које је мање привилеговано у погледу квоцијента интелигенције од било кога од нас двоје."

Али откако је Доналд Трамп почетком године положио заклетву за америчког председник по други пут, они су издигли то проповедништво на сасвим нови ниво.

Колинсови сада доживљавају одређене људе у Белој кући као потенцијалне савезнике - и намеравају то до краја да искористе.

Он је донирао 10 милиона долара Иницијативи за благостање становништва у Тексасу, која спроводи истраживања плодности, родитељства и будућност раста становништва. Амерички потпредседник Џеј Ди Венс такође је отворено говорио о својим ставовима о размножавању.

На митингу против абортуса у јануару он је изјавио: „Желим више беба у Сједињеним Америчким Државама."

Чињенице од паду плодности су очигледне. До краја века, Уједињене нације пројектују да ће становништво већине земаља бити у паду.

То ће имати дубоких последица по друштво и наше привреде.

Неки људи верују да временом можемо да се прилагодимо тој новој реалност, али пронаталисти су мање оптимистични по том питању.

Али ако је ово заиста криза, онда је то нешто око чега би људи свих политичких опредељења требало да буду забринути.

А пронаталисти, макар у САД, потичу готово искључиво из редова политичке деснице.

Прошлог викенда се група од отприлике 200 људи окупила у Тексасу на другој Наталној конференцији.

Она је спојила две струје пронатализма које долазе из веома другачијих огранака америчке деснице: конзервативних хришћана и чланова „технолошке деснице", доминантног крила које је проистекло из либертаријанске старт-ап културе Силицијумске долине.

„Ми смо коалиција људи који се невероватно разликују у нашим филозофијама, нашим технолошким веровањима, нашим породичним структурама", каже Малком.

„Али једна ствар око које се сви слажемо је да је наш главни непријатељ урбана монокултура; левичарска колективна култура."

Јављају се, међутим, пукотине у том савезу.

Многима из традиционалне верске деснице смета употреба вантелесне оплодње и не слажу се са снимањем ембриона, док се неки такође противе геј браковима и геј родитељству.

„То је само необичан савез људи који се слажу око једне ствари: да је стопа наталитета прениска. Али постоје изузетно различите препоруке и идеје шта може да се уради да би се то поправило", каже Кетрин Пакалук, економисткиња, мајка осморо деце и маћеха још шесторо.

Једно од питања које највише поларизује у пронатализму је нагласак на генетици међу некима од заговорника са технолошке деснице.

Неколико говорника на пронаталистичкој конференцији прошле године било је повезано са компанијама које нуде генетска снимања ембриона у потрази за особинама као што су висина и интелигенција.

То је нешто од чега је људима непријатно, и то на свим странама политичког спектра.

„Претварање деце у потрошачке производе нешто је што ме стварно брине", каже Патрик Т. Браун, стручни сарадник за пропородичну политику у десничарском Центру за америчку етику и јавну политику.

„То води на проблематичан терен."

Неки од оних који су присуствовали недавној конференцији описују себе као „расне реалисте", а један од њих је објавио увредљиве ставове тврдећи да постоји веза између интелигенције и расе, која је, према мноштву научника, напросто потпуно погрешна.

Генетичар Адам Радерфорд описује коришћене податке као „преварантске и расистичке, настале на основу бескорисног броја узорака који не би чинио валидни научни доказ за било кога кога и најмање занима истина.

„Ове тврдње су рекапитулације историјских идеја научног расизма."

Веза са екстремним ставовима у покрету један је од разлога зашто неки људи не воле да се називају пронаталистиима.

Кетрин Пакалук је једна од њих.

„Мислим да су неки људи вероватно чисти еугеничари или бели супрематисти", каже она.

„Одвратно ми је и одбојно, и не желим да се икада нађем у истом кошу са таквим људима."

Може ли, дакле, ова маргинална група да привуче пажњу неких од најмоћнијих људи у америчкој влади?

Постоје рани наговештаји да за Трампову администрацију породица представља приоритет.

Трамп је 18. фебруара потписао извршну наредбу за побољшање приступа вантелесној оплодњи која је признала „важност формирања породице и да јавна политика наше земље мора да олакша брижним и жељним мајкама и очевима да имају децу".

Пронаталисти су осокољени овим и многи од њих се надају да је то знак онога што тек долази.

„Ако бисте ме питали да ли имамо пронаталисте у Белој кући који у овом тренутку заступају ту политику", каже Малколм, „мој одговор би био: 'Мислим, хало, Илон и Џеј Ди Венс!'."

Малколм и Симон нису сигурни да ли ће се њихов активизам преточити у било шта конкретно за сада, али верују да имају заинтересовану публику.

„Поднели смо нацрте извршних наредби Трамповој администрацији", каже Симон.

У њихове предлоге спада сугестија како уклонити читаве слојеве регулативе за пружаоце услуга бриге о деци и проширити избор аутомобилских седишта да би у кола могло да стане више деце.

У извршним наредбама председника Трампа до сада је било врло мало тога мимо наредбе о вантелесној оплодњи што може да се доживи као директно у корист породице.

Али у јануару је амерички министар саобраћаја Шон Дафи разаслао допис у којем је дао упутство свом министарству да „да предност заједницама са већом стопом бракова и наталитета од националног просека" за додељивање грантова.

Како се пронаталистичке идеје огледају, ако уопште, у овој политици - још није најјасније.

„Дефинитивно постоји снажан утицај пронаталиста у Трамповој Белој кући.

„Мислим да је горуће питање како ће се све то преклопити са напорима да се ограничи контрола рађања и контрацепција, и како ће се ово одразити на расправе око трошења као што су средства за бригу о деци", каже Рејчел Коен, политичка дописница у Воксу.

Патрик Браун није сагласан са тим.

„Ако одете на Капитол Хил, и разговарате са члановима Конгреса или гувернерима из савезних држава широм Америке, они нужно чак ни не признају да ту постоји неки проблем."

Како он то каже, „иницијатива с интернета" није увек иницијатива успешног масовног покрета.

„А оно што привлачи пажњу су провокација, жестина и кршење граница. То доводи до кликова, то добија пратиоце."

„Али за мене то није како се на крају мења политичка динамика."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]