'Осећам се као водоземац': Живот људи на острву које тоне

Сваког јутра, у Сувандијеву кућу почиње да улази вода и ниво постепено расте.

До поднева достигне врхунац од 30 центиметара висине и потапа намештај.

Већ више од деценије, Суванди свакодневно гледа како му се дом у Индрамајуу, на северозападној обали индонежанског острва Јаве, плави због истовременог подизања нивоа мора и слегања тла.

„Стопала ми нису сува ни 12 сати дневно.

„Осећам се као водоземац", каже очију пуних суза.

Суванди се сећа да је средином 1990-их обала била удаљена више од километра од његовог дома.

Али су бујичне поплаве 2014. године уништиле најважније заштитне бедеме.

Без одбране, обала постепено еродира услед плимних таласа.

Данас је Сувандијево село у области Индрамајуу под водом од зоре до поноћи.

Једина приступ селу, узак камени пут који је метар широк, је готово непроходан, због чега је заједница скоро потпуно одсечена од света.

Суванди и његове комшије, међу којима је Нингсих, морају да користе сплавове које сами праве за кретање по потопљеном селу.

„Тешко ми је да водим децу у школу", каже Нингсих.

„Када је ниво воде висок, децу до школе морам да превозим на сплаву од стиропора".

Поплаве уништавају све - стабла брзо труле, а куће се урушавају.

Нингсих очајнички жели да напусти село, јер сматра да у њему не може да се живи.

Али због тешке финансијске ситуација њене породице немају избора.

„Чак и да желим да се преселим, куда бих могла да одем", каже она.

Земљиште се претвара у индустријску зону

Даље дуж обале, еколошки активиста Васито обилази стабла мангрове које је засадио.

Као и становници Индрамајуа, и Васито и његова заједница у Кендалу, граду на северу Јаве, суочавају се са све чешћим поплавама услед плима, које сада погађају подручје готово сваког месеца, док су се раније јављале једном годишње.

„Ово су остаци плимног таласа од јуче поподне.

„Вода је почела да се повлачи тек јутрос", каже он, гледајући у локве које су још у његовој кухињи и дневној соби.

Васито претпоставља да је један од узрока овог проблема уништавање зелених површина на обали Кендала, која је некада била прекривена шумама мангрове.

Мангрове су познате као природна заштита од поплава узрокованих плимом.

„Нека подручја су претворена у индустријске зоне, а друга у модерне рибњаке", објашњава он.

Ширење индустрије дуж овог дела обале углавном подстиче Специјална економска зона Кендал.

То је велики државни пројекат који је покренут 2016. године ради привлачења инвестиција и јачања локалне привреде давањем пореских олакшица.

Џулијани Кусуманингрум, портпаролка Специјалне економске зоне Кендала, одбацује наводе да су мангрове уклоњене због њиховог индустријског комплекса.

„Оно што се заправо дешава је слегање тла - тло дуж северне обале Јаве тоне", тврди она.

„То се углавном дешава у стамбеним подручјима, а не унутар индустријске зоне".

Двострука криза

Јава је најнасељеније индонежанско острво, на којем се налази главни град Џакарта и живи више од половине од укупно 284 милиона становника земље.

Острво генерише више од 55 одсто економије земље.

Али северна обала острва убрзано нестаје.

Непрофитна организација Climate Central, која развија моделе за процену ризика од поплава за цео свет, предвиђа да ће неколико области Индонезије бити потпуно потопљена до 2050. године.

Влада већ планира да у наредним деценијама престоницу пресели на друго острво.

Овај део обале Јаве се суочава са двоструком кризом: природно је ниска, па је изузетно рањива на пораст нивоа мора услед климатских промена.

Истовремено, копно тоне много брже него што ниво мора расте.

Главни узрок овог убрзаног слегања тла јесу деценије прекомерног црпљења подземних вода због брзог раста броја становника и урбанизације.

Како у многим областима не постоји поуздан систем водоснабдевања, становници црпе воду из дубоких подземних слојева.

Због тога земљиште тоне као да се налази на балону који се издувава.

Стручњаци упозоравају да велики индустријски пројекти сада додатно убрзавају овај процес.

Обала која тоне

Дуж обале је забележно просечно слегање тла од једног до 20 центиметара годишње.

Земљиште је природно нестабилно, јер се састоји од меких, растреситих наслага песка и глине које се лако сабијају.

Др Хери Андреас, стручњак за геодетско инжењерство на Технолошком институту у граду Бандунгу, у средишњем делу западне Јаве, каже да природно сабијање тла може да узрокује слегање од два центиметра годишње, а да је остатак последица других чинилаца.

Ова област која је рањива због њених географских одлика сада је и под огромним индустријским притиском.

Чак 18.882 хектара је опредељно за индустрију као што је Специјална економска зона Кендал.

Сателитски снимци показују да се подручја где су највеће стопе слегања тла готово увек поклапају са границама великих индустријских паркова, специјалних економских зона и пословних блокова високих зграда, што указује на могућу повезаност ових појава.

Др Андреас процењује да још два центиметра годишњег слегања тла може да буде последица индустријске градње, јер тежина масивне инфраструктуре, попут фабрика, путева и складиштених објеката, додатно притиска меко тло.

Преостало слегање тла приписује експлоатацији природних ресурса, пре свега подземних вода.

Иако се овај процес одвија већ деценијама, сматра да га индустријске активности сада додатно погоршавају.

„Тло се већ слегало током претходног периода развоја дуж северне обале Јаве", каже он.

„Индустрија додатно погоршава овај проблем".

Али, Јава није једини случај у свету.

Жил Еркенс, геолог и стручњак за слегање тла у истраживачком институту Делтаресу у Холандији, каже да многа приобална подручја широм света тону 10 пута брже него што расте ниво мора, углавном због прекомерног црпљења подземних вода.

„За отприлике 100 година, вероватно ће пораст нивоа мора бити главни узрок овог проблема", објашњава он.

„Али до тада, слегање тла ће представљати главни чинилац ризика од поплава и узрок веће штете оф тих поплава".

Еркенс каже да је „сасвим могуће да нове фабрике изазивају додатно слегање тла" на северној обали Јаве.

Џиновски заштитни зид дуже северне обале Јаве

Елен Сетиади, заменик министра за координацију економских питања, одбацује тврдње да су индустријски пројекти криви за кризу на северној обали Јаве.

„Скоро цела северне обале Јаве има проблем слегања тла, што нас је бринуло и пре успостављања Специјалне економске зоне", каже он.

Он истиче да компаније морају да испуне строге захтеве, међу којима је су израда студије утицаја на животну средину и плана за ублажавање ризика од поплава.

Додаје да у оквиру одговора на ову кризу, индонежанска влада планира изградњу џиновског заштитног зида дуж северне обале Јаве.

На заседању Генералне скупштине Уједињених нација (УН) у септембру, председник Индонезије Прабово Субијанто је представио план за изградњу заштитног зида дужине око 500 километара.

„Можда ће бити потребно 20 година за изградњу, али немамо другог избора.

„Морамо да почнемо сада“, изјавио је тада.

Касније је навео да би овај огромни зид могао да заштити 50 милиона људи који живе дуж северне обале Јаве.

Али, упркос величини планираног зида, неки сматрају да то неће бити довољно.

„Наравно да зид може да смањи ризик од поплава... и у том смислу може да буде користан.

„Али не може да помогне у погледу слегања тла", каже др Еркенс.

Слично размишља и др Андреас, који сматра да је одлука о изградњи зида донета прекасно и да тај бедем не може да заустави тоњење обала Јаве.

Позива власти да се позабаве оним што сматра правим узроком проблема.

„Лек је контрола црпљења подземних вода", закључује.

Овај текст је написан у сарадњи са Пулицеровим центром за извештавање о кризама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk