Зашто је Лондон једино место где би живео сер Дејвид Атенборо

Сер Дејвид Атенборо, мушкарац од 99 година, носи светлоплаву кошуљу и налази се на ливади, загледан у сићушног пољског миша који му је у руци

Аутор фотографије, BBC/Passion Planet

Потпис испод фотографије, Сер Дејвид Атенборо каже да је Лондон „град пун скривених природних чуда"
    • Аутор, Венди Харел
    • Функција, Лондон
  • Време читања: 5 мин

Мрачне летње ноћи ове године, сер Дејвид Атенборо је лежећи на боку посматрао јежа који њушка по башти у граду.

„Мислим да су дивна створења", каже тихо, уз благи смешак.

У његовом гласу се подједнако осећа дечачко одушевљење и мудрост његових 99 година.

Сер Дејвид, кога многи сматрају најпознатијим телевизијским водитељем и природњаком нашег времена, већ 70 година путује по свету да би нам показао раскош природе.

Сада се у новом документарцу враћа кући - у Лондон.

Габи Бастира, извршна продуценткиња куће Пассион Планет, која је снимила филм, каже да би сер Дејвид „могао да живи било где на свету… али се увек враћа кући, у Лондон".

Како истиче, документарац је својеврсна „ода месту којем припада, и које воли".

Али може ли дивљи свет британске престонице да се пореди са његовим сусретима са планинским горилама у Руанди, имитацијама звукова птице лире (менуре) у Аустралији или плавим китом који израња поред његовог малог чамца?

Голуб гледа у камеру док стоји унутар вагона лондонске подземне железнице.

Аутор фотографије, BBC/Passion Planet

Потпис испод фотографије, Сер Дејвид каже да је док је користио подземну железницу „постојала животиња која би ми увек улепшала дан"

Али, и у Лондону има необичних животиња - од голубова који улећу на линију између Хамерсмита и Ситија, до колоније змија поред канала.

Сер Дејвид нам такође скреће пажњу на драме које се свакодневно одвијају свуда око нас и изнад наших глава у граду у којем живи око девет милиона људи.

У једној сцени, кроз летње лишће назире се бучна звер.

Али то није тигар који вреба плен у индијској џунгли, већ безбрижни далматинац у парку Дагнаму који се несвесно приближава тек неколико дана старом младунчету јелена лопатара.

Дејвид Муни, директор Лондонског фонда за заштиту дивљих животиња, који је копродуцент филма Дивљи Лондон (Wилд Лондон), каже да га је потпуно опчинило то што живимо једни поред других.

„То не значи да су пси проблем.

„Ствар је у томе да дивље животиње непрестано долазе у додир са нама", каже он.

„Доживљаји са истинском природом су оно о чему говоримо већ дуго у Лондонском фонду за заштиту дивљих животиња".

Лане, младунче јелена лопатара са пегама дуж леђа гледа у камеру док се скрива међу дрвећем.

Аутор фотографије, BBC/Passion Planet

Потпис испод фотографије, Познато је да јелени лопатари из парка Дагнама залазе у улице и дворишта у Харолд Хилу, у Ромфорду

Можда најдирљивији тренуци у филму Дивљи Лондон, који ће бити емитован неколико месеци пре него што сер Дејвид напунити 100 година, јесу они у којима показује нарочиту нежност према животињама које среће.

У згради британског Парламента у рукама држи младунче сивог сокола док му се ставља прстен за идентификацију.

Птица забацује главу уназад и гледа га док јој он тихо говори: „Сада можемо да те нађемо било где – да, да, баш тебе".

У Гринфорду, западном делу Лондону, сер Дејвид пажљиво држи патуљастог миша, пре него што га пусти на ливаду.

Подстиче га да се попне на дивљи цвет, нежно му говорећи: „Добро дошао у твој нови дом – ево, изволи".

Али миш не жели да напусти сигурност његових склопљених дланова.

Џо Лонкрејн, редитељ филма Дивљи Лондон, сарађивао је са сером Дејвидом и на неколико других документараца о природи.

„Било је тренутака у којима је постојала та врста интеракције између њега и животиње какву нисам видео већ неко време", каже он.

„Осећала се нека топлина, а његово одушевљење оним што се дешавало било је заразно".

Сер Дејвид Атенборо седи близу прозора са белим и зеленим завесама са шарама, осмехује се и гледа у камеру док у рукама држи бело младунче сокола перегрина.

Аутор фотографије, BBC/Passion Planet

Потпис испод фотографије, Сер Дејвид се радује потомству пара сивих соколова који се већ десет година гнезди на згради британског Парламента

Сер Дејвид је посебно био одушевљен пројектом за заштиту даброва у Илингу, за који у филму каже да је имао изузетно „позитиван утицај" на западни Лондон.

„Када сам се први пут доселио овде, да ми је неко рекао да ћу једног дана посматрати дивље даброве у Лондону, помислио бих да је луд", каже он.

„Али, ево их овде, одмах иза мене".

Овај пример користи да покаже како може да се „обезбеди светлија будућност и за животиње и за нас саме" у јединственој метрополи - најзеленијем великом граду на свету.

Муни додаје: „Његова порука је да људи морају да обрате пажњу на природу.

„Ако је примете, почеће да је воле, а ако је заволе, желеће да је заштите.

„А ако је заштите, бићемо на путу ка опоравку природе".

Филм Дивљи Лондон представља заправо начин на који нас сер Дејвид подстиче да се дивимо природи око нас, упркос ужурбаног начина живота.

„Док јуримо због нашег посла, путујемо на релацији кућа-посао, идемо по децу у школу, у куповину, заправо и не примећујемо природу", каже Лонкрејн.

„А ту, одмах поред нас, могу да буду заиста прелепе животиње, и потребно је само да искористимо тај тренутак, да застанемо и погледамо их".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]