Може ли Индија заиста да спречи да река утиче у Пакистан

Да ли ће Индија моћи да спречи да река Инд и њене две притоке утичу у Пакистан?

То је питање које се мота по главама многих, пошто је Индија поништила крупан споразум за управљање водом шест река у сливу Инда постигнут између две земље, после стравичног напада изведеног у уторак у Кашмиру, који се налази под индијском управом.

Споразум о водама Инда из 1960. године преживео је два рата између ових нуклеарних ривала и био доживљаван као пример прекограничног управљања водама.

Поништавање тог споразума један је од неколико корака које је Индија предузела против Пакистана, оптуживши га за подршку прекограничном тероризму, што је оптужба коју Исламабад категорички негира.

Он је такође узвратио реципрочним мерама против Делхија и рекао да ће заустављање речног тока „сматрати објавом рата".

Тим споразумом су три источне реке, Рави, Беас и Сатлеџ, из слива Инда додељене Индији, док је 80 одсто три западне реке, Инд, Џелам и Ченаб, додељено Пакистану.

Споразум је потписан након више од деценије преговора и неслагање између две земље о подели Инда и његових притока, након расцепа на две земље 1947. године.

Спорови су се распламсавали и у прошлости, јер се Пакистан противио неким од индијских хидроенергетских и водоводних инфраструктурних пројеката, тврдећи да ће они смањити речни ток и прекршити споразум.

(Више од 80 одсто пакистанске пољопривреде и око трећине њене хидроенергетике зависи од вода из басена Инда.)

Индија је, у међувремену, тражила ревизију и модификацију споразума, указујући да су се потребе за наводњавањем и пијаћом водом промениле због климатских промена.

Током година, Пакистан и Индија су се користили сучељеним правним путевима под споразумом којим је посредовала Светска банка.

Али ово је први пут да је било која страна објавила његово потпуно поништење, а посебно се истиче да је то урадила узводна земља, Индија, што јој даје географску предност.

Али шта то поништење стварно значи?

Може ли Индија да заустави или преусмери воде из слива Инда, ускративши Пакистану њену жилу куцавицу?

И да ли је уопште способна за тако нешто?

Стручњаци кажу да је скоро немогуће да Индија задржи десетине милијарди кубних метара воде из западних река током периода високог водостаја.

Не поседује ни масивну инфраструктуру складиштења нити крупне канале неопходне за преусмеравање толике количине воде.

„Инфраструктура коју поседује Индија углавном су хидроелектране на самом току реке којима нису потребна масивна складиштења", каже Химаншу Такар, експерт за регионалне водене ресурсе при Јужноазијској мрежи брана, река и људи.

Такве хидроелектране користе снагу текуће воде да би окретале турбине и генерисале електричну енергију, без задржавања огромних количина воде.

Индијски стручњаци кажу да је неодговарајућа инфраструктуре спречила Индију да до краја искористи чак и 20 одсто властитог удела у водама Џелама, Ченаба и Инда према дотичном споразуму, што је кључни разлог који се наводи за градњу структура за складиштење, којима се Пакистан противи позивајући се на одредбе споразума.

Стручњаци кажу да Индија сада може да модификује постојећу инфраструктуру или изгради нову да би задржала или преусмерила више воде без обавештавања Пакистана о томе.

„За разлику од прошлости, од Индије се сада неће захтевати да дели пројектну документацију са Пакистаном", каже Такар.

Али изазови као што су тежак терен и протести у оквиру саме Индије због неких њених пројеката значили су да се изградња водене инфраструктуре у басену није одвијала довољно брзо.

После напада екстремиста у Кашмиру из 2016. године, званичник индијског Министарства за водене ресурсе рекао је за ББЦ да ће убрзати изградњу неколико брана и пројеката складиштења воде у сливу Инда.

Иако не постоје званичне информације о статусу тих пројеката, извори кажу да је напредак био веома ограничен.

Неки експерти кажу да ако Индија буде почела да контролише ток са њеном постојећом и потенцијалном инфраструктуром, онда би Пакистан могао да почне да осећа последице током сушне сезоне, кад је доступност воде ионако на најнижем нивоу.

„Већа је брига шта ће се дешавати током сезоне суша.

„Кад су токови широм слива нижи, складиштење је важније, а темпирање времена је од кључне важности", написао је Хасан Ф. Кан, доцент Политике за урбану животну средину и студије животне средине на Универзитету Тафтс, у листу Дон.

„У тој ситуацији, одсуство ограничавања из споразума би могло да се снажније осети."

Споразум захтева од Индије да дели хидроенергетске податке са Пакистаном, што је кључно за предвиђање поплава и планирања наводњавања, хидроенергетике и пијаће воде.

Прадип Кумар Саксена, индијски бивши комесар за Споразум о водама Инда више од шест година, рекао је за новинску агенцију Press Trust of India да земља сада може да прекине дељење података о поплавама са Пакистаном.

Регион погађају штетне поплаве током сезоне монсуна, која почиње у јуну и траје до септембра.

Али пакистанске власти су рекле да Индија већ дели веома ограничене хидролошке податке.

„Индија је делила само око 40 одсто података чак и пре ове последње објаве", каже за ББЦ Урду Шираз Мемон, пакистански бивши додатни комесар за Споразум о водама Инда.

Други проблем, који се јавља сваки пут кад дође до напетости у вези са водом у региону, јесте што узводна земља може да претвори воду у „оружје" против низводне земље.

То се често назива „воденом бомбом", кад узводна земља привремено заустави воду и потом је наједном отпусти, без упозорења, изазвавши масивну штету низводно.

Да ли би Индија то могла да уради?

Експерти кажу да би Индија најпре ризиковала да поплави властиту територију јер су њене бране далеко од пакистанске границе.

Међутим, сад би она могла да испусти муљ из својих резервоара без претходног упозорења, потенцијално направивши штету низводно у Пакистану.

Хималајске реке као што је Инд носе високе нивое муља, који се брзо накупи у бранама и баражима.

Изненадно испуштање овог муља може да изазове значајну штету низводно.

Постоји и шира слика: Индија се налази низводно од Кине у сливу Брамапутре, а Инд извире на Тибету.

Године 2016, пошто је Индија упозорила да „крви и вода не могу да теку заједно" после екстремистичког напада у Кашмиру, Кина је блокирала притоку Јарлунг Цангпоа, која постаје Брамапутра у североисточној Индији, у склопу хидроенергетског пројекта.

Након што је изградила неколико хидроелектрана на Тибету, Кина је одобрила оно што ће постати највећа брана на свету у доњим сливовима Јарлунг Цангпоа.

Пекинг тврди да ће доћи до минималног утицаја по животну средину, али Индија страхује да би то могло да пружи значајну контролу Кини над речним током.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]