Може ли Тони Блер да управља Газом

Као човек који је више од 10 година био британски премијер, Тони Блер је важио за мајстора политичког компромиса.

Виђен је као вешт преговарач са позиције политичког центра, који се прорачунато извлачи из окова традиционалне лево-десничарске политике.

Али ако би у Гази завладао мир и ако би био позван да помогне у управљању оним што је остало, да ли би чак и 'Тефлон Тони', како је некада био познат, имао политичке домишљатости да све стране буду задовољне, а да оружје утихне?

Његова наводна улога још није јасна.

Трампов мировни план од 20 тачака предвиђа међународно прелазно тело које би надгледало управљање послератном Газом.

Амерички председник би председавао овим „Одбором за мир", а 72-годишњи Блер би био члан.

Он је „добар човек, веома добар човек", рекао је Трамп новинарима.

Присуство Блера у овом хипотетичком телу не би представљало изненађење.

Бивши премијер је месецима укључен у израду мировних предлога за Газу.

Сарађује са Џаредом Кушнером, Трамповим зетом, и Роном Дермером, кључним саветником израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа.

Блер је у августу разговарао са Трампом у Белој куц́и о послератној стратегији за Газу.

Месец дана раније је разговарао са Стивом Виткофом, главним Трамповим изаслаником за Блиски исток.

Блер је у саопштењу, што није изненађујуц́е, похвалио Трампов план, описујуц́и га као „смео и интелигентан" и „најбољу шансу за окончање две године рата, беде и патње".

Предлог ствара могуц́ност „не само да Израелци и Палестинци пронађу пут ка миру“, вец́ и „шири регионални и глобални савез за супротстављање силама екстремизма и промоцију мира и просперитета међу народима", написао је Блер.

И то је кључна ствар: то је оно што Блер деценијама инсистира у различитим улогама.

Као премијер од 1997, подржавао је напоре администрације Била Клинтоина да пронађе мир у региону.

Баш на дан када је напустио функцију у јуну 2007, именован је за специјалног изасланика такозваног Квартета - САД, Русија, Европска унија и Уједињене нације - осмишљеног да координира мировне напоре.

Ту функцију обављао је до 2015.

Његове присталице инсистирају да је његов задатак у Квартету био економски развој и да је био искључен из политичког процеса.

Од тада, његови пословни и други интереси, међу којима и Институт Тонија Блера за глобалне промене, чврсто га повезују са Блиским истоком.

Дипломате кажу да је то оно што Блера чини јединственим; има поверење Трампове администрације, има ненадмашну мрежу на Блиском истоку и дугогодишње искуство у раду са израелским и палестинским руководством.

Ник Хоптон, генерални директор Удружења за Блиски исток, рекао је да је бивши британски премијер једини западни лидер кога може да замисли да преузме ту улогу.

„Он има кредибилитет и искуство с обзиром на то да је 24 године био присутан на Блиском истоку", рекао је.

„Али то ц́е да функционише само ако буде уживао Трампово поверење и ако га не буду видели као човека којим манипулише Бенјамин Нетанјаху.

„Ут то, мора да покаже да има поверење руководства Палестинске управе."

Али - и то је велико „али" - Блер би ту улогу преузео носећи много терета из прошлости.

За неке је он контроверзна фигура, за друге и горе од тога.

Није му заборављена улога у инвазији на Ирак

Његова улога у учешћу Велике Британије у инвазији на Ирак 2003. године - на основу нетачних извештаја о оружју за масовно уништење у тој земље - и даље нарушава његов углед у региону и навела је неке да га оптуже за ратне злочине.

Франческа Албанезе, специјална известитељка Уједињених нација за људска права на окупираним палестинским територијама, била је директна.

„Тони Блер? Не, не. Руке даље од Палестине“, објавила је на друштвеним мрежама.

„Хоц́емо ли се можда састати у Хагу?", написала је мислећи на град у којем је седиште Међународног кривичног суда.

Сајмон Фрејзер, бивши шеф британског Министарства спољних послова, рекао је да је Блер показао истинско интересовање за палестинско питање и да му верују у Вашингтону, Израелу и Заливу.

„Али арапски свет му није заборавио Ирак", рекао је.

„Будуц́и надзор над Газом захтева ширу базу и не може да изгледа као америчко-британски подухват."

Хамас, на пример, није био одушевљен.

Хусам Бадран, члан политичког бироа Хамаса, рекао је ове недеље да би Блеру требало да буде суђено за америчку инвазију на Ирак, а не да да управља Појасом Газе.

„Сваки план у којем учествује Блер је лош знак", рекао је.

Неки Палестинци, а и други, такође сматрају да је Блер историјски увек био преблизу израелским и америчким ставовима.

„Не мислим да му Палестинци уопште верују.

„Мислим да га виде као веома неуспешног из времена када је био изасланик Квартета", рекла је Номи Бар-Јаков, бивша међународна мировна преговарачица.

Чак је и садашњи британски премијер Кир Стармер, који је искористио говор на конференцији лабуриста да похвали Трампов мировни план, одлучио да не помене кључну улогу коју би његов претходник могао да игра.

Као блискоисточни мировни изасланик осам дугих година, Блер је требало да помогне у изградњи Палестинске управе како би једног дана била у стању да води палестинску државу.

Али мало ко би тврдио да је да се данас Палестинска управа данас налази у тој фази.

Палестинци тврде и да није учинио довољно да се супротстави илегалним насељима и насиљу досељеника.

Неки тврде да је требало да се снажније заложи за палестинску државност, уместо да се усредсређује на економски развој.

Занимљиво је питање зашто Блер сматра да би и даље требало да учествује у покушајима да се оконча насиље на Блиском истоку.

Себе је дуго доживљавао као миротворца, после успешних преговора о Споразуму од Великог петка који је допринео да се реши конфликт у Северној Ирској.

Али као политички дописник током 1990-их и 2000-их, а самим тим и блиски посматрач Блерових година власти, увек ме је погађало његово упорно одбијање да прихвати да можда није успео да убеди некога у сопствено гледиште.

То га је нервирало.

У том смислу, Блер може да сматра Блиски исток недовршеним послом.

Вес Стритинг, британски министар здравља, рекао је за ПА Медију да ц́е улога Блера „изазвати чуђење" због рата у Ираку и рекао да има „невероватно наслеђе" у Северној Ирској у изградњи мира који траје.

„Ако може да искористи ту вештину у израелско-палестинском сукобу, уз подршку Израелаца, Палестинаца и других регионалних сила, онда тим боље", сматра Стритинг.

У ствари, улога Блера је питање секундарног значаја.

Њему ће бити поверена улога само ако овај мировни план успе и опстане, а за то нема гаранције.

Много важније су разлике две стране и детаљи који још нису решени оквиром зацртаним у Белој куц́и.

„Усредсређивање на Блера и његово наслеђе у интервенцији у Ираку маскира праве изазове овог мировног оквира коме недостају детаљи, временски рокови и резултати - и још нема палестинску или израелску подршку, а камоли вођство", каже Санам Вакил, директорка програма за Блиски исток у тинк-тенку Чатам хаус..

„Без значајног рада да се пређе 20 тачака на папиру, овај план ц́е бити још једна верзија козметичке дипломатије која уграђује структурну неправду и ускраћује Палестинце моц́и деловања и суверенитета", сматра.

Дакле, можда оно што је заиста важно није психодрама Тонија Блера и контроверзна мишљења која људи имају о њему.

Релевантније питање може бити какву би улогу могла да игра било која прелазна власт у Гази и да ли Блер има праве вештине и искуство.

Ако би његов посао био да координира са лидерима Залива и Белом куц́ом, то је једна ствар.

Али ако би се од њега тражило да ефикасно управља Газом, надгледајуц́и реконструкцију, безбедност и економски развој Појаса, то је сасвим друга ствар.

„Вицекраљ Блер?“, послао ми је поруку један дипломата.

„То никада нец́е проц́и.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]