Дечије играчке и смртоносно оружје: Како су Иран и Русија сарађивали на испорукама оружја преко Сирије

Рушење сиријског председника Башара ал-Асада крајем прошле године буквално је преко ноћи уклонило једно од најважнијих упоришта руског утицаја на Блиском истоку.

То је такође озбиљно компромитовало мутно окружење у ком су Москва и Техеран продубили однос док су каналисали тајновите испоруке оружја широм окружења.

ББЦ разоткрива логистику сумњиве трговине оружјем током Асадове владавине – и пита шта би могло даље да се дешава сада када њега више нема.

Ћебад која експлодира

Руски пропагандни канал РТ емитовао је изузетан снимак 1. октобра 2024. године.

Пет минута, без икаквог коментара, камера је бележила догађаје на аеродрому у сиријском обалском граду Латакији.

Аеродром је носио име Асадовог старијег брата Базила до свргавања режима, а од 2015. године био је главна база руских оружаних снага распоређених у земљи.

Снимак започиње кадром који се задржава на имену аеродрома пре него што прикаже теретни Боингов авион са логоом иранске авио компаније Кешм Фарс Ер, у тренутку кад слеће на писту.

На снимку се потом види истовар из авиона

Из авиона је истоварен велики број џакова, а двојица људи у камуфлажним униформама са ознакама руске војне полиције снимали су читав процес на њиховим мобилним телефонима.

Џакови се потом секу за камеру да би открили хрпе зелене ћебади.

И снимак се ту завршава.

Званичник је на брифингу који је уследио рекао да је Сирија поздравила испоруку хуманитарне помоћи из Русије за „избеглице и расељене особе".

Два дана касније, међународни медији известили су о израелском ваздушном нападу на складиште близу руске војне базе Хмеимим.

Снимак после напада показао је не само пожар који је уследио већ и нешто што је било идентификовано као секундарне експлозије.

Неки верују да РТ-ов снимак и ваздушни напад који је уследио тесно повезани.

„Сви знају да и ћебад могу да детонирају", саркастично је прокоментарисао ББЦ-јев извор упознат са дешавањима у Хмеимиму који је тражио да остане анониман.

Кад смо га питали да ли је Иран испоручивао оружје користећи руске војне канале задужене за испоруку 'помоћи', наш извор је рекао: „Шта хоћете да вам кажем? Та 'ћебад' су експлодирала толико жестоко да су скоро уништила читав Хмеимим."

Хмеимим није кључно иранско транзитно чвориште за Либан, према Никити Смагину, стручњаку за регион.

Он је рекао: „Иран је имао копнени логистички коридор који је Израел редовно нападао. Али већина онога што је пролазило преко њега ипак је стизало до Сирије и Либана – а не преко руских база."

Он сматра ту базу релативно безначајном рутом за такве испоруке, која би – после промене режима у Сирији – могла да постане још безначајнија.

„Иран је изгубио буквално све у Сирији, зато што је земља изашла из његове сфере утицаја. У теорији, изоловане испоруке могле би и даље да иду преко Хмеимима", рекао је Смагин.

„Али ако је Русија то дозволила, то ће озбиљно нарушити њене шансе да постигну споразум са новим сиријским властима."

Руски „живи штит"

Сарит Зехави је пензионисана потпуковница Израелских одбрамбених снага (ИДФ) специјализована за војни обавештајни рад.

Она сада води Истраживачки и образовни центар Алма у Израелу.

„Прво смо приметили одређене иранске летилице, познате по испоруци оружја широм региона, у војној бази Хмеимим почетком 2023. године", рекла је она.

„Израел је гађао друге аеродроме у Сирији, у Дамаску и Алепу, и Иран није могао да слети тамо. И зато су пронашли алтернативу", рекла је Зехави.

Она каже да је њен истраживачки центар упозорио кад су први ирански авиони слетели у Хмеимим да би то могло постати чвориште за испоруке оружја – са Русима који служе као живи штит од израелских напада.

„Корнети" у играоници

У новембру су ИДФ објавиле видео, наводно снимљен у јужном Либану.

На њему се види соба испуњена кесама, кутијама и играчкама – као да су се власници иселили у журби.

На снимку стоји један војник.

Камера се потом удаљава да би показали разбијени део једног ћошка собе.

„Ушли смо у дечју собу која је имала лажни зид", рекао је један учесник рације за ББЦ под условом да остане анониман.

„Срушили смо зид и тад смо наишли на наше прво откриће."

Био је то контингент оружја руске производње, а војници ИДФ-а пронашли су не само калашњикове, већ и бојеве главе за противтенковски ракетни систем по имену „корнет".

Сличне ствари нашли су и у другим кућама у овој области.

„Ова врста оружја је за нападе на градове, а не за окршаје са ИДФ-ом", рекао је војник.

„У просеку, свака кућа је вероватно имала довољно оружја за одреде од пет-шест људи."

Милитанти који су се повлачили понели су са собом корнетов лансер – али су оставили кутију у којој је он стигао.

Она може да се види на сликама у које је имао увид ББЦ.

На фотографијама се виде две верзија систем корнет.

Једна користи у тандему бојеву главу која пробија оклоп и детонира се други пут унутар возила.

Друга, са високоексплозивним пројектилом, гађа пешадију.

У оба случаја, домет може бити већи од пет километара.

Ваздушном линијом од ових села до израелских градова има три километра, рекао је један од војника ИДФ-а.

Он је сугерисао да су ракете корнет биле напуштене зато што их је тешко преносити около дискретно.

Арсенал је вероватно био испоручен у јужни Либан из Сирије преко друма.

До јесени, дотичне друмове почеле су да гађају израелске ваздухопловне снаге.

Руте за корнете

Војник са којим смо причали сматрао је да је оружје стигло у Либан из Сирије.

Војници ИДФ-а су у кућама пронашли сиријски новац, што поткрепљује ову теорију.

Али жигови и печати пронађени на оружју, од руске агенције за извоз муниције, значе да су корнети били продати званичној организацији за пријем, каже извор ББЦ-ја.

„Прва организација која вам пада на памет у овој ситуацији је сиријска војска, Асадова армија.

„Као што знамо, она је имала блиске везе са сиријским Хезболахом, који је опет имао блиске везе са либанским Хезболахом", каже он.

Западни обавештајни извор, који је говорио за ББЦ под условом да остане анониман, потврдио је да је већина руског оружја које је ИДФ открио у Либану потекла од Сиријске националне армије.

Извештај у Вол стрит журналу, који се такође позива на анонимне изворе, рекао је да су пројектили корнет пронађени у јужном Либану произведени још колико 2020. године, и да су стигли у Сирију из руских залиха.

Пре њиховог открића, претпоставка израелског војног вођства била је да је Хезболах поседовао само старе совјетске залихе.

Смагин каже да је Асадов режим снабдевао сиријски Хезболах руским оружјем до самог краја; након чега је оружје било пребацивано у Либан.

Русија је напросто жмурила на то.

„Нису могли да не знају да им цури роба. Али или нису могли ништа да ураде по том питању или су одлучили да то не раде", каже Смагин.

Све до 2022. године, Русији је био сувише важан њен однос са Израелом да би почела отворено да дозвољава испоруке оружја Хезболаху, истиче Смагин.

„А онда се ситуација очигледно променила и мање је давано на важности израелском мишљењу. Али, ипак, још увек нема потврде да је Русија директно слала оружје Хезболаху", каже Смагин.

Хезболах је био кључни савезник сиријске војске и деловао је у координацији са руским снагама распоређеним у Сирији.

Али тешки губици које је претрпео у израелским нападима озбиљно су ослабили покрет.

Заузврат, то је био један од фактора који је довео до стрмоглавог пада самог Башара ал-Асада.

Након тога, израелске ваздушне снаге деловале су брзо и гађале преостала складишта оружја у Сирији.

Тврди се да је уништено и до 80 одсто сиријског арсенала.

Остало је мало тога што су нове власти у земљи могле да пребаце Хезболаху, чак и да су то желеле.

Такође, моћ у Сирији сада је прешла у руке војних фракција које су непријатељски расположене према Ирану.

Шта ће бити са руским базама – и другим начинима испоруке оружја Техерана у Сирији – кључно је, и још увек отворено, питање.

Уредничка напомена: Ирански званичници рутински не одговарају на наше захтеве за одговоре или коментаре.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]