Може ли живот у ратној зони да изазове зависност од адреналина

„У глави сам свесна да су експлозије опасне и страшне... али у телу желим поново да их осетим“, каже Маргарита.

Четири године од почетка руске инвазије, многи Украјинци пролазе кроз сложене емоције.

Гранатирање је постало толико уобичајено да неки кажу да осећају истовремено страх и усхићење током експлозија.

Психолози га називају „адреналинском зависношћу“.

Стотине људи се јавило кад је психолог Јевген Скрипник писао о овоме на друштвеним мрежама, описавши то као „нови психолошки проблем за Украјинце“.

Они су рекли да их је верно описао, али да их је срамота и страх од њихових емоција.

Многи други су одговорили рекавши да је то апсурдан концепт и запитали се како било ко може да ужива у једном застрашујућем догађају који изазива патњу.

Шта, дакле, изазива ове емоције и шта то може да нам каже о менталном здрављу људи који живе у ратним зонама?

'Стално ишчекивање'

Маргарита (27) из Кијева верује да би могла да има адреналинску зависност.

Она непрестано чује гранате у њеном стану у Подилу откако се вратила кући за мужем у јуну 2022. године.

Она каже за ББЦ на украјинском да док реагује неутрално на сирене за ваздушну опасност, експлозије јој „буде интересовање“.

Подсвесно, она каже да жели да буде у средишту ванредног стања - или као сведок или да би помагала људима.

„Са скоро сваким масивним гранатирањем, узбуђење расте, 'шта ако прозори попуцају?'“, каже она.

„Ово је моја 'омиљена' фантазија - релативно безбедна, невина, али подстицајна.

„Као да сам у непрестаном стању ишчекивања.“

Маргарита каже да је неке од ових мисли плаше, али да су оне уминуле током трудноће и након што јој се родило дете.

Сада се током гранатирања више активира њен „одбрамбени механизам“ и она се брине шта ће се десити ако напад буде био озбиљан.

„Напољу је зима, много је хладно.

„Не желим акцију и јарка светла као пре.“

Шта изазива 'адреналинску зависност?'

Адреналинска зависност је психолошко стање, није ментална болест, каже за ББЦ Скрипник из Центра за јавно здравље Министарства здравља Украјине.

Кад људи живе под сталним стресом, луче се хормони кортизол и адреналин, објашњава он.

Они сузбијају лучење допамина, хормона задовољства, што значи да ствари у којима иначе уживају немају више исти ефекат.

Кад се дешавају експлозије око људи који су већ у том стању, оне изазивају налет адреналина, који могу да вам пруже удар узбуђења кад не добијате допамин.

Неки људи могу да постану зависни од ове жестоке стимулације нервног система.

Некада нам је било потребно нешто екстремно да бисмо изазвали ово, као што је „саобраћајна несрећа, скок падобраном или пењање уз планину“, каже Скрипник.

Али он објашњава да је најлакши начин сада да се сачека напад дроном.

А опет адреналинску зависност не треба сматрати „мазохизмом“, каже Валерија Палиј, потпредседница Националног удружења психолога Украјине.

То је жеља за опуштањем после периода анксиозности, каже она.

Да ли је то исто што и ПТСП?

Посттрауматском стресном поремећају (ПТСД) претходи конкретан трауматичан догађај који подразумева флешбекове, интрузивне подсетнике, плач, анксиозност и сталну свест о потенцијалним претњама.

Адреналинска зависност је више попут поремећаја прилагођавања који може да се деси свакоме, каже Скрипник.

Али људи са поремећајима анксиозности осећају се смиреније током експлозија, објашњава он, јер је ниво адреналина код њих већ висок.

„Док су на почетку рата, мушкарци и жене који нису били анксиозни паничили и бежали, пацијенти са поремећајима анксиозности су смирено паковали торбе, умиривали супружнике и понашали се доследније и концентрисаније“, каже Скрипник.

Ирина из Кијева нам је рекла да је прошла управо кроз то.

„Постоји та чудна интерна реакција нервног система - кад би требало да вам је најгоре, осећате се као да сте најбоља верзија себе“, каже она.

Током гранатирања, објашњава она, све анксиозности и мисли које су јој претходно сметале су нестале и јавио се осећај концентрације.

Психотерапеут Владимир Станчишин из Лавова, аутор „Емоционалних осцилација рата“, каже да разуме зашто људи доживљавају тако сложене емоције.

Током било каквих експлозија, људи имају један задатак - да преживе.

„У овом тренутку, особа осећа олакшање, зато што је све друго стављено на паузу“, каже он.

Адреналинска зависност не би требало да се сматра великим проблемом, додаје Станчишин, већ „обележје наше психе које је занимљиво за проматрање“.

'Брзо се навикнете на добро'

Неки од оних који су говорили за ББЦ њуз на украјинском кажу да је њихова зависност брзо прошла.

Микола, из села Чајки, у округу Бушански, каже да ју је осећао акутно у првим недељама инвазије, кад су се Руси приближавали Кијеву.

У тој фази, каже он, скоро сви становници његове стамбене зграде већ су били отишли, међу њима и његова породица, али је он остао, посматрајући експлозије са 12. спрата.

„Артиљеријске битке, ваздушне битке са дроновима барјактарима, било је и борбених авиона који су обарани ноћу. Кад је све горело око обода, спремио бих себи кафу и гледао ове догађаје са балкона више од месец дана“, каже Микола.

Кад су Руси отишли, присетио се како је помислио: „Недостаје ми ово.“

„Навикнете се на добро веома брзо“ и у року од две недеље то осећање је нестало, додаје.

Али хоће ли искуство рата оставити дугорочне последице?

Још нема довољно информација за један такав закључак.

Уопштено гледано, анхедонија - неспособност да се осети задовољство од ствари које су вам раније доносиле радост - основа је за јављање анксиозности и депресивних поремећаја, објашњава психијатар Скрипник.

Кад се рат заврши, људи би могли да потраже друге изворе за ударе адреналина током свакодневног живота.

„Можда ће бити више породичних свађа, развода, конзумирања алкохола, људима ће бити потребна нека врста стимуланса изнад уобичајених прагова“, каже он.

Али он верује да људи могу да се навикну на нормалан живот без било каквих проблема.

„Нека се само рат заврши, па ћемо се ми психијатри и психолози тиме бавити.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk