Трамп: 'Могу да урадим са њима шта хоћу' - историја односа Америке и Кубе

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да верује да ће „имати ту част да заузме Кубу“ истог дана кад је ова земља доживела пад националне електрична мреже као последица што је Америка недавно пооштрила нафтни ембарго овој земљи.

Упитан од новинара на шта је тачно мислио, Трамп је рекао да верује да „може да уради са њом шта год жели.“.

„Желите ли да знате истину? Куба је веома ослабљена земља у овом тренутку", додао је.

У необичном обраћању јавности прошле недеље, кубански председник Мигуел Дијаз Канел открио је да његова влада преговора са Америком како би се пронашло решење за превазилажење напетости у односима две земље.

Рекао је да никакво гориво није ушло на Кубу већ три месеца због америчке блокаде, довевши постојећу енергетску кризу на острву у критичну тачку.

Куба се годинама суочава са честим нестанцима струје, а критичари кажу да је то због лошег стања и одржавања електричне мреже, извештава ББЦ Мундо.

Куба се у огромној мери ослањала на увоз горива, поготово из Венецуеле, све док те пошиљке нису биле прекинуте после америчког заробљавања венецуеланског председника Николаса Мадура почетком јануара.

Бавимо се разлозима иза блокаде и зашто би Куба могла бити следећа земља на Трамповом нишану после заробљавања Мадура.

Да ли је Куба 'спремна да падне'?

Ова острвска земља, удаљена свега 145 километара јужно од америчке савезне државе Флориде, од раних 1960-их је под америчким санкцијама, кад је тријумфовала социјалистичка револуција Фидела Кастра.

После заробљавања Мадура, Трамп је рекао да војна интервенција није нужна на Куби зато што је она „спремна да падне“ сама.

Амерички државни секретар Марко Рубио, син кубанских имиграната, одавно позива на смену режима на Куби.

„Да живим у Хавани и да сам у влади, био бих забринут, макар мало“, рекао је Рубио после заробљавања Мадура.

Такви коментари и његова комбинована улога државног секретара и саветника за националну безбедност постављају питање колико ће јако он успети да утиче на Трампов следећи потез.

Бивши кубански амбасадор у Европској унији Карлос Алзугарај рекао је за ББЦ Светски сервис почетком године да ће се Куба припремати за америчку интервенцију, али да то не значи да они очекују да се и деси.

„Многи Кубанци мог годишта нису заправо веома забринути“, рекао је он.

Кубанци желе промене, нарочито из економског угла, али не желе „да им оне буду наметнуте од споља“, каже он.

„Решићемо то некако, али ово није прави начин“, додао је он.

„Нико на Куби није толико наиван да мисли да ће америчка интервенција решити наше проблеме.“

Било је говора и о томе да ли ће Кина или Русија можда ускочити да помогну, али се генерално то сматра врло мало вероватним.

Какав је живот тренутно на Куби?

Овај амерички потез уследио је у време све тежих услова живота на кариспком острву и после сталних Трампових претњи.

Земља пролази кроз непрестана најављена искључења струја, навевши Кубанце да се муче без поуздане електричне енергије.

Заплена санкционисаних венецуеланских нафтних танкера од Трампове администрације погоршала је кубанску кризу са горивом и струјом.

Трамп је запретио и царинама земљама које шаљу нафту Куби, рекавши да би то требало да убрза „пад“ Кубе, јер Венецуела више не шаље нафту или новац њеном дугогодишњем савезнику.

Ситуација је додатно погоршана хроничним проблемима са производњом електричне енергије због несташице у производњи, застарелих термоелектрана и недостатка стране валуте за приступ гориву на међународном тржишту.

Влада из Хаване је за ове потешкоће окривила амерички економски ембарго уведен Куби још 1960-их, кад је Кастро национализовао фирме, међу којима су биле и америчке компаније.

Људи су сада приморани да кувају на угљу и дрвима за потпалу док пролазе кроз најгору штедњу горива деценијама уназад, извештава ББЦ Мундо.

„Многи људи кувају на овај начин данима зато што електрични лонац не може да се користи без струје, а остало је врло мало гаса“, рекла је прошлог месеца за ББЦ Елизабет Контрерас, становница Хаване.

„Комшије се међусобно помажу у ово доба несигурности“, додала је 68-годишња пензионерка.

План који је најавила кубанска влада за штедњу обухвата увођење следовања горива, његово коришћење само за кључне привредне делатности и услуге, као и стављање приоритета на рад на даљину и прелазак на хибридне часове на универзитетима.

Везе Венецуеле и Кубе

Ове две земље деле визију државног социјализма и подржавају једна другу откако је бивши венецуелански председник Уго Чавез дошао на власт 1999. године.

Венецуела је слала Куби субвенционисану сирову нафту, а заузврат јој је Куба обезбеђивала здравствене, просветне и спортске раднике, али и војнике и обавештајце.

Око 32 припадника кубанских оружаних снага убијено је у америчкој операцији у Венецуели, од којих се за многе верује да су били део Мадуровог најужег обезбеђења.

И док је тачан број тешко утврдити, верује се да је Венецуела слала око 35.000 барела нафте Куби дневно, што је наводно око 30 одсто укупне кубанске нафте.

То је и око пет пута више од количине коју добија од Русије, још једног од главних енергетских партнера и дугогодишњег савезника.

Америка и Куба - кратак историјат

Контраста ради, Куба и Америка имају историјат непријатељских односа.

У Кубанској револуцији, Кастро је свргнуо са власти тадашњег кубанског председника Фулгенсија Батисту 1959. године.

Батиста је уживао подршку америчке владе, а односи између две земље почели су да се кваре након што је свргнут.

Кастро је повећао порез на амерички увоз и склопио трговински споразум са тадашњим Совјетским Савезом.

САД су у одговор на то прекинуле дипломатске везе са Хаваном и увеле трговински ембарго који траје до данашњих дана.

Америка је 1961. извела инвазију у Заливу свиња, у којој је 1.400 људи, углавном кубанских изгнаника које је обучила америчка Централна информативна агенција (ЦИА), покушало да свргне Кастра.

Кубанска војска их је поразила за три дана.

Годину дана касније, 1962, тадашњи амерички председник Џон Фицџералд Кенеди саопштио је да је на снагу ступио потпуни трговински ембарго за Кубу.

Касније исте године одиграла се Кубанска ракетна криза.

Америка је открила да је Куба дозволила Совјетском Савезу да изгради базе са нуклеарним ракетама на острву и, као последица тога, свет је балансирао на ивици нуклеарног рата читавих 13 дана.

Кенеди и СССР су постигли споразум према којем су америчке нуклеарне ракете повучене из Турске, а совјетско оружје са Кубе.

Односи су почели да отопљавају док је Барак Обама био амерички председник.

Он је попустио ограничења за путовања и кретање новца, и уклонио Кубу са америчке листе државних спонзора тероризма, на коју је била стављена 1982. године.

Погледајте видео: Односи Америке и Русије - од савезника до непријатеља

Обе земље су поново отвориле амбасаде и 2016. године Обама је посетио Кубу, поставши први активни амерички председник који је то учинио још од 1928. године.

Годину дана касније, Трамп је поново увео ограничења за америчка путовања на Кубу, али је рекао да неће прекинути дипломатске односе.

Касније исте године, Америка је повукла већину запослених из амбасаде након што су дипломате и обавештајно особље почели да имају здравствених проблема.

Америка је 2021. године вратила Кубу на списак државних спонзора тероризма, а најављено је још санкција од тадашњег америчког председника Џозефа Бајдена после протеста у Хавани.

Годину дана касније, он је попустио неке од њих и изјавио да ће поново скинути Кубу са терористичке листе.

Међутим, Трамп је поништио ту одлуку првог дана повратка на дужност у јануару 2025. и потом увео још строже санкције.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk