После убиства рођаке, Леонора је направила четбот 'тетку' која помаже жртвама насиља

Због језивог убиства у њеној породици, Леонора Тима је одлучила да створи дигиталну платформу на којој људи, углавном жене, могу да разговарају о насиљу и да га забележе. Циљ је да им се пружи подршка и помогне да прикупе доказе који касније могу да послуже у судским поступцима против насилника и злостављача.

Када је Леонорина рођака убијена 2020., имала само је 19 година и била је у деветом месецу трудноће.

Њено тело бачено је поред ауто-пута близу Кејптауна у Јужноафричкој Републици.

„Радим у сектору развоја и виђам насиље", каже Леонора.

„Али оно што ме је највише погодило је то што се насилна смрт моје рођаке сматрала нечим сасвим нормалним у јужноафричком друштву.

„Вест о њеном убиству није објавила ниједна медијска кућа, јер је број таквих случајева у нашој земљи толико велики да се то једноставно више не сматра вешћу".

Убица никада није пронађен, а прећутно прихватање насилне смрти у друштву је било окидач за Леонору да направи апликацију Гендер Ригхтс ин Тецх (Родна права у технологији), или скраћено Грит (борбеност/одважност).

Леонора и њен мали тим обишли су заједнице у предграђима Кејптауна и разговарали са становницима о њиховим искуствима са злостављањем и насиљем и о томе како технологија утиче на њихове животе.

Испитали су више од 800 људи о томе како користе телефоне и друштвене мреже да говоре о насиљу и шта их спречава да потраже помоћ.

Открила је да људи желе да говоре о злостављању које трпе, али да „не верују традиционалним институцијама, попут полиције".

„Неке жене су о томе писале на Фејсбуку и чак таговале насилника, али су им касније стизале тужбе за клевету", каже она.

Леонора је схватила да су у постојећем систему жртве изневерене два пута: први пут када их систем не заштити од насиља, а други пут када покушају да проговоре.

Уз финансијску и техничку подршку фондација Мозиле (Мозилла), Гејтс и Патрика Мекгаверна, Леонора и њен тим почели су да развијају Грит, мобилну апликацију која људима помаже да насиље забележе, пријаве и добију помоћ чак и током само чина злостављања.

Апликација је бесплатна, али је за преузимање потребан приступ интернету.

Леонора каже да апликација тренутно има 13.000 корисника, а само у септембру забележено је око 10.000 захтева за помоћ.

У основи, Грит има три кључне функције.

На почетном екрану налази се велико дугме у облику круга за помоћ.

Када се притисне, аутоматски почиње аудио-снимање које бележи шта се дешава око корисника 20 секунди.

Истовремено се активира упозорење које прима приватни центар за брзу реакцију.

Овакве професионалне службе, чији обучени оператери одмах реагију, су честе у Јужној Африци.

Ако је позиваоцу потребна хитна помоћ, тим или шаље некога на место догађаја, или контактира локалну организацију близу жртве која може да јој притекне у помоћ.

При изради апликације, у обзир су узете потребе жртава насиља, каже Леонора.

„Морамо да заслужимо поверење људи.

„То су људи који се често занемарују.

„И када тражимо да поделе њихове податке, то је огроман корак за њих".

На питање да ли је дугме за помоћ некада злоупотребљено, признаје да је било неколико случајева радозналих корисника који су желели да провере да ли заиста функционише, али да то не би назвала злоупотребом.

„Људи су опрезни.

„Тестирају нас исто колико и ми тестирамо технологију", каже она.

Друга функција апликације Грит је такозвани „трезор", безбедан дигитални простор у којем корисници могу да чувају доказе о насиљу и злостављању, који се похрањују под шифром и временском одредницомо.

Тиме се обезбеђује приватност фотографија, слика екрана и аудио-снимака и спречава брисање или неовлашћено мењање кључних доказа који касније могу да се користе у правним поступцима.

„Жене некада фотографишу повреде и чувају претеће поруке, али оне могу да се избришу или изгубе", објашњава Леонора.

„А када се докази похране у трезору, значи да нису само на телефону који може неко да одузме или уништи".

У новембру Грит уводи трећу функцију – Зузи, четбота заснованог на вештачкој интелигенцији који је осмишљен да слуша, саветује и усмерава кориснике како да потраже подршку у локалној заједници.

„Питали смо људе: 'Да ли треба да буде жена? Да ли треба да буде мушкарац?

„'Да ли треба да буде робот?

„'Да ли треба да звучи као адвокат, социјални радник, новинар, или као нека ауторитативна личност", каже Леонора.

Одговори људи су били да желе да Зузи буде као „тетка", неко топао и поуздан, неко коме могу да се повере без страха да ће их осуђивати, каже она.

Иако је првенствено намењена женама које трпе насиље, Зузи су током фазе испитивања користили и мушкарци којима је била потребна помоћ.

„Неке разговоре покрећу сами починиоци - мушкарци који траже од Зузи да их упути како да добију помоћ за контролу беса који често искаљују на њиховим партнеркама", објашњава Леонора.

„Постоје и мушкарци који су жртве насиља и који користе Зузи да би могли отвореније да говоре о њиховом искуству.

„Људи воле да разговарају са вештачком интелигенцијом јер не осећају да их она осуђује", додаје Леонора.

„То није људско биће".

Према подацима УН Wомен, организације Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена, процењује се да је око 736 милиона жена, скоро свака трећа у свету, било изложено физичком и/или сексуалном насиљу.

Како у ову бројку нису уврштени случајеви сексуалног узнемиравања, јасно је колике су размере ових проблема широм света.

Лиза Ветен, стручњакиња за родно засновано насиље у Јужној Африци, једна је од многих који сматрају да ће технологија неминовно имати важну улогу у борби против насиља.

Али Лиза такође упозорава да треба бити веома опрезан у погледу употребе вештачке интелигенције за рад са људима који су доживели трауме.

„Ја то не зовем вештачка интелигенција, већ велики језички модели, јер се баве језичком анализом и предвиђањем, и ничим више од тога", каже она.

Схвата могућности вештачке интелигенције, али зна и за случајеве да су други четботови засновани на вештачкој интелигенцији давали погрешне савете женама.

„Забринута сам када видим да женама дају самоуверене одговоре у вези са њиховим правним питањима", каже Лиза.

„Четботови могу да пруже корисне информације, али нису способни да се носе са сложеним, вишеслојним проблемима.

„Најважније је то што не могу да замене саветовање које пружају људи.

„Људима који су претрпели насиље је потребна помоц́ да стекну поверење и осец́ају се безбедно са другим људским биц́има".

Приступ апликације Грит привукао је пажњу широм света.

У октобру, Леонора и њен тим су представили апликацију на Конференцији о феминистичкој спољној политици, чији домаћин је била француска влада у Паризу.

На скупу су се окупили светски лидери да разговарају о томе како технологија и јавне политике могу да допринесу родној равноправности.

На конференцији је 31 земља потписала документ којим су се обавезале да ће борбу против родно заснованог насиља поставити као један од кључних политичких приоритета.

„Свуда се воде разговори о вештачкој интелигенцији", каже Лирик Томпсон, оснивачица и директорка организације Феминист Фореигн Полицy Цоллаборативе.

„Али оног тренутка када покушате да покренете питање родне равноправности, да укажете на опасности од расистичких, сексистичких и ксенофобичних пристрасности које се уграђују у те системе, одмах сви преврну очима и разговор се измешта, вероватно у неки споредни ходник где нема досадних жена да постављају таква питања".

Хедер Харлбарт, сарадница у лондонском аналитичком центру Четем хаусу (Цхатхам Хоусе) и стручњакиња за вештачку интелигенцију и њену употребу, каже да вештачка интелигенција „има огроман потенцијал или да помогне у препознавању и смањењу родне дискриминације и родно заснованог насиља, или да додатно учврсти мизогинију и неједнакост".

„А којим путем ћемо ићи, у великој мери зависи од нас", наглашава она.

Леонора сматра да успех вештачке интелигенције у борби против родно заснованог насиља не зависи само од инжењеринга, већ и од тога ко прави технологију.

Према извештају Светског економског форума из 2018. године, жене чине само 22 одсто стручњака за вештачку интелигенцију у свету, а овај податак се и данас често наводи.

„Вештачка интелигенција какву данас познајемо изграђена је на основу историјских података који у средиште стављају мушкарце, а посебно белце", објашњава Леонора.

„Решење није само у томе да имамо више жена које стварају технологију.

„Потребно је да то буду и жене других раса, жене са глобалног југа и оне из мање привилегованих социоекономских средина".

Тек тада технологија може да почне да одражава живот људи који је користе, закључује Леонора Тима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]