Трампово одустајање од примирја као циља сигурно је обесхрабрило Кијев и Европу

Није постигнут договор на Аљасци.

Био је то одувек највероватнији, и у одсуству украјинског председника Владимира Зеленског, можда чак и најпожељнији исход.

Али заокрет америчког председника Доналда Трампа у односу на потребу за моменталним примирјем, за које је унапред рекао да га жели, сигурно је дубоко обесхрабрио Кијев и читаву Европу.

Руски став је одувек био да примирје може да проистекне само из контекста свеобухватне нагодбе која у обзир узима руске интересе – и неизбежно имплицира украјинску капитулацију.

То је позиција коју се чини да је Трамп, још једном, прихватио.

„Сви су се сложили да је најбољи начин да се оконча овај ужасни рат између Русије и Украјине“, написао је он на властитој друштвеној мрежи Трут сошал, „тај да се иде директно на мировни споразум.“

Примирја, истакао је он, „често не успевају да се одрже“.

Ово је наизглед у директној супротности са главним захтевом Украјине, који подржавају сви њени европски савезници: да прво мора да уследи безусловна обустава ватре.

Кључно, то такође обезбеђује председнику Владимиру Путину додатно време на бојишту, где је он убеђен да побеђује.

„Ако је Путинов војни циљ био да избегне моментална ограничења руских операција у Украјини, онда се чини да је у томе успео“, каже Метју Савил, директор војних наука у британској експертској групи Краљевски институт уједињених служби.

Током њиховог кратког појављивања пред новинарима пре две вечери, Путин је упозорио Украјину и Европљане да не „убацују клипове“ у точкове неодређеног напретка који су он и Трамп постигли.

Али, за Кијев и његове савезнике то је управо оно што је Трамп урадио, покваривши достигнућа онога за шта су се они надали да је била успешна претходна недеља узаврелих дипломатских активности са циљем да се утиче на исход преговора на Аљасци.

То је и подсетник, ако је уопште некоме био потребан, на Трампову склоност да као папагај понавља ставове последње особе са којом је разговарао.

Један кратак период прекјуче пре подне, европски лидери су задржавали дах, ишчекујући да виде да ли су њихови напори уродили плодом или су одбачени у страну.

Одржавши обећање пре сусрета, Трамп је обавио телефонски разговор са Зеленским.

Њих двојица су причали сат времена, пре него што су им се придружили други европски лидери.

Зеленски је рекао да је разговор био „дуг и садржајан“ и да ће путовати у Вашингтон у понедељак у прву посету после његовог катастрофалног сусрета у Овалној соби у фебруару.

Много тога се десило у међувремену, са европским савезницима Кијева који су ревносно радили на поправци штете и обучавању Зеленског како да се на најбољи начин носи са хировитим и нестабилним становником Беле куће.

„Захвалан сам на позиву“, објавио је Зеленски, додавши да је „важно да америчка снага има утицаја на ситуацију“.

Али у каснијој објави, након Трамповог саопштења на Трут сошалу, Зеленски се одлучио на хитнији тон саопштења.

„Убијање мора да престане што пре“, рекао је он.

„Ватра мора бити обустављена и на бојишту и на небу, као и против наше лучке инфраструктуре.“

Европски „Трампови шаптачи“ наставили су тамо где су прекинули прошле недеље.

Истакли су кључну важност укључивања Украјине у разговоре о њеној будућности, али су и застали, као што знају да редовно морају, како би исказали поштовање према Трамповим напорима.

„Напори председника Трампа су нас приближили више него икад окончању руског илегалног рата у Украјини“, изјавио је сер Кир Стармер, британски премијер.

Стармер је рекао да поздравља оно што је назвао „отвореношћу“ Америке, заједно са Европом, према пружању „робусних безбедносних гаранција“ Украјини у случају постизања договора.

Ако и када се борбе коначно окончају, прецизна природа тих гаранција мораће јасно да се исцрта у много више детаља него што је до сада био случај.

Упркос све већој улози Европе као главног војног, економског и политичког савезника Украјине, сви знају да будућа безбедност Украјине не може бити гарантована без значајне подршке Сједињених Америчких Држава.

У њеним властитим коментарима о сусрету на Аљасци, италијанска премијерка Ђорђа Мелони је изјавила да би гаранције за Украјину могле бити „инспирисане Чланом 5 НАТО-а“ – начелом колективне одбране на које су се обавезале све земље чланице НАТО-а.

Неколико јучерашњих извештаја сугерисало је идеју о гаранцијама изван НАТО-а, али су током последњег разговора Трамп и европски лидери расправљали о еквиваленту Члану 5.

Али после Трамповог очигледног јучерашњег заокрета, практично сте могли да чујете како раде точкићи у умовима лидера широм европских престоница.

У Лондону је изгледало као да влада жели храбро да прихвати овај нови развој догађаја.

„Ако то можете да постигнете – и примирје, и мировни споразум – у једном цугу или брзо један за другим, то је онда очигледно добра ствар“, рекао је виши извор из Даунинг Стрита.

„Али сви желимо да видимо окончање борби.“

Трамп је одустао од идеје моменталне обуставе ватре, несумњиво под утицајем Путиновог изузетно спорног виђења како се примирја нису одржавала у прошлости.

Овај квази-самит на Аљасци већ је сам по себи представљао победу без икаквих трошкова за Путина.

Довео је до повратка међународног изгнаника на међународну сцену (иако украшен недвосмисленом демонстрацијом америчке војне силе у ваздухопловној бази Елмендорф-Рицхардсон), као и нека обележја државничке посете.

Претња појачавањем санкција према Москви такође је ослабила, након што је Трамп изјавио да ће проћи још најмање две-три недеље пре него што уопште буде почео о томе да размишља.

Све ово поставља прегршт питања о томе шта би могло да дочека Зеленског, и у понедељак у Вашингтону и кад се коначно буде нашао у истој соби са Путином и Трампом.

Какав савет има Трамп за украјинског лидера, питао је Шон Ханити са Фокса.

„Пристани на споразум“, уследио је директан одговор.

„Русија је веома велика сила, а они то нису.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]